Подешавања / Settings

Расти расти мој зелени боре

Још не свиће рујна зора
Још не трепти лист са гора
Не чује се глас славуја
Зору да најави
Зору да најави

Чула јесам да се драги жени, срце моје.
Нек се жени, то је драго мени, срце моје.

Ситна књига на жалости
Љубовића Двор долеће
Али-бег је чита, гледа
па је мајци на скут меће
Али-бег је чита, гледа
па је мајци на скут меће

Каранфилче, девојче, каранфилче, девојче,
гиди јагне галено, гиди моме мaлено.

Та еле се фалеше, та еле се фалеше,
гиди јагне галено, гиди моме мaлено.

На мом лицу прамен плави, у мом оку ноге босе,
Дал се сијећаш друже стари оне жене плаве косе.

Море, изгрејала, нане,
море, изгрејала
сјајна месечина, мила нане,
сјајна месечина.

Бело лице љубам јас,
Бело лице љубам јас.
И да љубам и да гледам,
Фајде нема, душо моја.

Жали Заре да жалимо како ће се раздвојимо
Ти од мене ја от тебе ја ће идем на далеко
Ја ће идем на далеко, на далеко бело Врање
Ће се пишем у кумите у кумите млад кумита.

Ја излези Ђурђо, ја излези сестро,

ја излези Ђурђо, на пенџере, аахаа,

ја излези Ђурђо, на пенџгере.

Гледам у тужну јесењу ноћ
с покисле гране лишће опада
у даљини чујем музику неку
и питам себе где ли си сада

Свилен конац, србијански крој.
Ситна жица, везак танак.
Ја малена, а ти сладак, јој.
Милане, драгане,
хеј, миловање моје са Мораве.

Нажалост за ову народну грузиску песму нисмо нашли стихове, но како је прелепа ипак је објављујемо.

Нама се веома допала, надам се да ће и вама.

Маријо, ћеро, мори, Маријо,
мамино пиле, море, шарено!
мамино пиле, море, шарено!

Густа ми магла паднала, море,
на тој ми равно Косово.

Ништа се живо не види, море,
до једно дрво високо.

Ко је прави Србин био,Србијом се поносио.
Време мира,или рата,волео је Руског брата.

Русе косе цуро имаш, жалиш ли их ти?
Ај, русе косе цуро имаш, жалиш ли их ти?

Море, изгрејала, нане,
море, изгрејала
сјајна месечина, мила нане,
сјајна месечина.

Ајде Јано кућу да продамо, да продамо само да играмо…Ајде Јано коња да продамо да продамо само да играмо… није то случајно измењено…а песма је настала на Косову и Метохији пре око 300-350 година …

На те мислим када зора свиће,
На те мислим кад се сврши дан.
На те мислим кад се свако биће,
Спрема тихо, да преспава сан.