На мом лицу прамен плави, у мом оку ноге босе,
Дал се сијећаш друже стари оне жене плаве косе.
Била ми је једна топла зима,
Била ми је све што срце има,
Била ми је, али више није,
Пријатељу стари поздрави је.
Снијег пада ове ноћи, у тугу се зима свила,
Сијећа ме на плаву жену што је некад моја била.
На вјерност се она клела све док њега није срела,
Топла зима, плава жена никад не заборављена.