Подешавања / Settings

Све владе од 2000. године означене су као про-западне, али антисрпска политика Запада једва да се променила. Запад подржава про-западне владе у Србији (свуда), али не и про-српску политику и интересе.

Све владе од 2000. године означене су као про-западне, али антисрпска политика Запада једва да се променила. Запад подржава про-западне владе у Србији (свуда), али не и про-српску политику и интересе.

Борислава Бору Милошевића познајем из студентских дана 50-их година прошлог века, из времена када је био један од истакнутих руководилаца Савеза студената Југославије. Касније, почетком 60-их случај је хтео да будемо у истој класи питомаца Школе резервних официра у Билећи, а 70-их година нашли смо се у истој служби, у југословенској дипломатији.

Србију нико не угрожава споља да би у чланству НАТО тражила гаранције за своју безбедност. А и уколико би икада била угрожена споља, НАТО не би био на њеној страни. Током југословенске кризе и током агресије 1999. године чланице НАТО су биле ослонац, односно, савезник сепаратиста, исламског, албанског и неоусташког екстремизма, радећи активно на дробљењу српске нације и на слабљењу и територијалном смањивању Србије.

Током дебате о перспективама сарадње Србије са Евроазијском унијом (ЕАУ), која је одржана у Народној скупштини Србије, редакцијa „Србин.инфо“ je разговарала са бившим министром спољних послова Србије и Црне Горе (1998 – 2000 г.) Живадином Јовановићем.

Поводом неких изјава у београдским медијима да би представници Србије у догледно време могли затражити учлањење у НАТО, Београдски форум за свет равноправних, не искључујћи могућност да се ради о „пробним балонима“, сматра да треба подсетити на неке чињенице и оцене.

Данас, 14 година после, када одајемо почаст свим жртвама агресије НАТО пакта, упућујемо речи искреног признања и захвалности свим пријатељским земљама, које су нас подржавале, уважавале и које нас данас подржавају у напорима да Србија очува свој суверенитет и територијални интегритет пред офанзивом сепаратизма и центара моћи који подржавају и безакоње у међународним односима.

Ствари ми изгледају тако да можете у Бриселу, данас, сутра, или прекосутра потписати било шта, можете дати, одрећи се, зарећи се, обећати, али тамо Србија за догледно време нема шта, нити од кога да добије.

У препуној свечаној сали Руског дома у Београду представљена је 12. марта 2013. године нова књига Београдског форума за свет равноправних „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“.

Процене да се нелегитимни интереси и апетити других на Балкану могу бесконачно намиривати на рачун Србије и српског народа, чије год биле, нису реалне нити одрживе.

Бивши немачки амбасадор Андреас Цобел био је искренији према Србији – кад јој је открио да се не нада уласку у ЕУ пре 2025. године – него они који су њоме тада владали.

А ни народ то није био спреман да прихвати. Већини је више одговарало да верује да Борис Тадић (онда) и Томислав Николић и Александар Вучић (сада) имају чаробни штапић.

Српско-руски односи данас оптерећени су разним предрасудама које за последицу имају опречне ставове јавног мњења у Србији. Они се крећу од осећања блискости и поверења, до одбојности и омаловажавања свега што је Русија урадила за српски народ.

ГОВОР ОД КОЈЕГ СЕ ОЧЕКИВАЛО ДА ОЗНАЧИ РАСКИД СА „КОСОВСКОМ ПОЛИТИКОМ” БОРИСА ТАДИЋА… ВЛАДА Србије још није изашла ни пред Народну скупштину ни пред јавност са најављеном и обећаном „стратегијом за КиМ”. Зато се са разумљивим повећаним интересовањем очекивао и одслушао наступ председника Србије Томислава Николића пред Генералном скупштином УН. Николићев говор је, нема сумње, […]