Прочитај ми чланак
Током дебате о перспективама сарадње Србије са Евроазијском унијом (ЕАУ), која је одржана у Народној скупштини Србије, редакцијa „Србин.инфо“ je разговарала са бившим министром спољних послова Србије и Црне Горе (1998 – 2000 г.) Живадином Јовановићем.
С бозиром на то да је државни врх Србије оријентисан ка чланству у ЕУ, а све чешће се помиње и „нужност“ уласка у НАТО, да ли постоје реални изгледи да се наша земља укључи у Евроазијске интеграције?
– Сматрам да чвршћа сарадња са евроазијским подручјем и са Евоазијском интегравијом представља битан услов за уравнотежену спољну политику Србије и њен међународни положај у свету. Српски је проблем што од 2000. године наша земља везала своје искључиво за евроатланске интеграције и на тај начин лишила себе бржег економског развоја, веће безбедности земље, као и већег утицаја у међународним односима.
Дакле, Србија у сваком случају вођена својим економским, безбедносним и економским интересима има потребу да развија што чвршће везе са евроазијским простором, иначе јој следи економски колапс и полуколонијални однас наспрам НАТО и ЕУ савеза.
Шта је потребно да Србија уради како би се прикључила Евроазијским интеграцијама: где су грешке државног врха?
– Грешке су кардиналне и заиста ће бити потребно доста политичке воље и новог спољнополитичког прилаза Србије да би се исправили геополитички порази, које је, пре свага српска власт, нанела Србији после 2000 године. Основна грешка била је искључиво везивање за НАТО и ЕУ. Од таквог једног безусловног поданичког положаја Србије, у последње време запажамо поједине позитивне помаке кроз јачање сарадње са Русијом и Белорусијом., Украјином, земљама Централне Азије и Кином. То је добро, али премало ако се на томе застане. Требало би да односе са овим земљама ширимо, како у сфери економских, тако и у сфери полтичко-безбедносних односа.
Да ли Србије може да примени до краја Бриселски споразум док истовремено покушава да се прикључи и евроазијским интеграцијама? Познат је став држава евроазијског региона да неће признати албанску окупацију Космета?
– Бриселски споразум је по мом дубоком уверењу диктат, а не некакав споразум. Диктат се не прихвата, јер нема перспективу да било шта добро донесе Србији и било коме на простору Балкана. Ни Бриселским споразумом нити било којим сличним споразумом, се не решава ништа, већ се само појачава конфортација на простору Космета. Да би се решило било шта на Косову и Метохији потребно је да се поштује целокупни интегритет Србије и да се до краја испоштује Резулација 1244 Савета Безбедности. Све оно што иступа од тога, а Бриселски споразум нема ништа значајно са Резолуцијом 1244, са Уставом и државним интересима Србије, само руши било какав договор на Космету и никако га не решева, већ продубљује.
Да закључим, Бриселским споразумом није решено питање Космета. Решавање било ког европског проблема, а међу њима и српско-албанског сукоба на Балкану, без укључивања Русије више није могућ. Поготово, ако се то ради на штету руских интереса. А српско-албански разговори и договори у Бриселу, под патронатом ЕУ, јесу такав чин – закључује Јовановић за „Србин.инфо“.
