Podešavanja / Settings

Crnu Goru, po svoj prilici, očekuje politička bitka, što nije mala stvar, budući da su se i Đukanović i zapadne sile potrudili da Crna Gora šaptom padne.

Kad smo poverovali da je naš centralni i najveći problem Milošević/Koštunica/Vučić, tog trenutka započeli smo igru držeći se za đavolji rep. Srbija danas nema većeg interesa od tog da zadrži građanski mir i da bar ne produbljuje duboke rane podele na svom društvenom tkivu. Prema tome je čak i naša beda luk i voda. Naši neprijatelji hoće da nam sruše taj mir, jer time skraćuju put svih svojih ambicija sa Srbijom. Deo nas im u tome pomaže iz slepog uverenja, deo radi za pare, a deo iz ogromnog nagomilanog besa. Ali svejedno rade.

Predizborna pamet ovdašnje legije političkih analitičara uglavnom se iscrpljuje u procenama toga koja skrivena namera vodi Vučića na izbore kad im vreme nije, i hoće li zbog toga zažaliti kao Slobodan Milošević 2000. ili Boris Tadić 2012. godine.

Sa druge strane, građanski rat ne bi uveo Srbiju u NATO, ali bi mogao da uvede NATO u Srbiju, što je isto, samo još neuporedivo gore.

S-300 i dalje jeste moćno oružje, ali je i mnogo više od toga: to je ime novog političkog procesa u Srbiji

Teško je izvagati šta je Kirbijev poziv Srbiji da se saglasi sa prijemom „Kosova“ u UN bio više. Ili znak da se Americi na Balkanu žuri i više nema vremena za igru „i Kosovo i EU“. Ili je pak ponuda šta je sve potrebno da zaustavi mobilizaciju američke kolone i legije korisnih idiota protiv Vučićeve vlade. Ali vaganje ta dva cilja i nije vrh mudrosti, jer oni se ne isključuju. Sa druge strane, Vučić je svestan da Kirbi ubrzava i da se njegov Vaterlo približio. A tada nikome nije svejedno, posebno ako u njemu tinja još neka nada da je sukob moguće izbeći.

Rečju, naoružavanje Srbije bilo bi presudno za afirmaciju njene samostalne politike. To je utoliko važnije što nam vreme iza i ispred nas jasno pokazuje da je Srbija, za razliku od drugih zemalja regiona, moguća jedino kao samostalna; njen vazalni odnos teško da može biti konačno stanje, već pre prelazni oblik ka potpunom nestajanju.

Šta znači poziv Crnoj Gori u NATO kao prvi zvaničan vojni potez SAD na njihovom povratku na Balkan?

„Poverljivi izvori” najavljuju da Tomislav Nikolić osnviva novu stranku. Premijer Vučeić tvrdi da me neke strane službe rade o glavi, a usput pomene i neke ambasade. Glavni urednik Vučiću vliskog Informera javno talambasa da se u Srbiji sprema državni prevrat.

Naravno, ta gradacija imala je i svoju srazmerno gradirajuću projektovanu reakciju – ono što nisu mogli brutalni Jaser Arafat i PLO, mogli su Bin Ladenovi mudžahedini; gde su stali mudžahedini nastavio je njihov monstruozniji naslednik Al Kaida; kad je potrošena Al Kaida, dobre su bile zveri IDIL-a.

. Dakle protiv „patriota“ i Amera, izborićemo se samo za priliku da u Srbiji poginemo kao izdajnici i protivnici američkih interesa. Baš lepo!

Pristanak na rusko oružje mnogo toga o čemu se juče nije smelo misliti danas čini ne samo mogućim već i neophodnim.

Naš gost u ovoj emisiji je gospodin Željko Cvijanović, novinar i glavni urednik časopisa „Novi standard“. Pogledajte ceo intervju i saznajte više o raznim aktuelnim temama.

Zbog toga ne bi bilo dobro da Srbija raspisuje referendum, ni o EU ni o KiM, jer bi to samo zakovalo srpske pregovaračke pozicije, koje ionako nisu široke. Bez obzira na sve, Srbija bi morala da se uzdrži i od drastičnih poteza, bilo da je to izlazak iz briselskih pregovora, bilo da je to odustajanje od pregovora sa EU.

Putinovom odbranom Damaska jednopolarani svet konačno je srušen, ali još nije stigao u Evropu.

Zašto je aktuelni sukob između Beograda i Zagreba mnogo više od toga ko je koga navukao na tanak led.

. Naime, Nemci su nagovestili izlazak iz pakta sa SAD, koji je trebalo da spreči rusko mešanje u sirijski rat, dok je ministarka odbrane Ursula fon der Lejen, javno pozdravila Putinovu ideju za borbu protiv Islamske države, tvrdeći da je reč o zajedničkom interesu.

Što je jedan lider slabiji i što su mu posle izbora potrebnije glomaznije koalicije, to su ambicije stranaca veće, a zahtevi bezobzirniji.

Da li teški spoljni problemi Srbije počinju da povećavaju njen unutrašnji konflikt i koliko je to opasno.

Jednostavno, postoji li neki autentični muslimanski zahtev prema Srbima? Ne postoji! Čak ni onda kad Izetbegović mlađi Vučićevu mirovnjačku autentičnost testira zahtevom da se ovaj javno odrekne Dodika, to nema nikakve veze sa muslimanima, već samo sa šefovima Danijela Servera.