Подешавања / Settings

Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као – још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива.

На плакатима, непознатих аутора, исписано је и да се историја не може фалсификовати, а глава Михаиловића је прецртана.

“Историју треба ипак препустити само историчарима“ – пише г. Лазански. Да, али тамо где историја, тј. историографија – постоји. На жалост, она у тоталитарним режимима, као што је била социјалистичка Југославија, не постоји, јер у њима нема слободе говора. Слободно бављење историјом Другог светског рата тада је било строго кажњиво. Постојао је вербални деликт, злогласни члан 133 Кривичног Законика СФРЈ.

Када је 2006. године Скупштина Републике Србије усвојила Закон о рехабилитацији, мишљења стручне јавности била су подељена. Желећи да избегне компликовану и спору (а некад и законом ограничену) процедуру обнове поступка, законодавац се одлучио за решења која се концентришу само на то да ли је осуда или прогон био извршен из „идеолошких и политичких разлога“[1]. Тако је тежиште рехабилитације са чињеничних пребачено на формално-правне аспекте осуде.

Србски Образ сматра да је, након рехабилитације генерала Драгољуба Драже Михаиловића, неопходно да коначно буду судски рехабилитоване и све остале невине жртве комунистичког терора — попут Свештеномученика Јоаникија Липовца, генерала Милана Недића, генерала Константина Косте Мушицког, Стевана Мољевића и десетина хиљада знаних и незнаних србских мученика и страдалника који су прошли кроз пакао Брозових тамница, монтираних суђења, масовних убистава, прогона, одузимања имовине и грађанских права.

Потпредседник српске владе и шеф дипломатије Ивица Дачич саопштио је данас да одлука Вишег суда у Београду о рехабилитацији Драже Михајловића, која је објављена управо у данима када читав свет слави 70 година величанствене победе над фашизмом, не представља корак ка помирењу нити ка истини, већ, напротив, само продубљује поделе.

Како преноси РТС, у тексту за загребачки недељник Глобус под насловом „Да није било Тита, не би било Хрватске“, књижевни критичар Велимир Висковић је изнео сећања на разговоре са Фрањом Туђманом осамдесетих година.

Наиме, према аутентичним сликама из Другог светског рата, које је у својим књигама објавио Милослав Самарџић, види се како припадници четничког покрета улазе у ослобођена места од Немаца, широм Србије.

Седамдесет година од евакуације америчких ваздухопловаца са аеродрома у Прањанима крај Чачка. По кућама у Прањанима боравило и до 5-6 авијатичара, које су сакривали, чували и хранили српски сељаци подно Сувобора

Доживотни председник СФРЈ забранио је емитовање совјетско-југословенског филма „У планинама Југославије“ јер му се није није свидело како га је у филму одглумио руски глумац

На закључном рочишту у београдском Вишем суду у петак би могла да буде донета одлука у поступку рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини.

Седам деценија након операције „Ваздушни мост“, на западу познатија као „Халијард“, која важи за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија, дошло је до сусрета једног од авијатичара, ветерана Милтона Френда (92) и Ника Михаиловића, српског емигранта који је као 15-годишњи младић и сам учествовао у спасавању оборених пилота.

Драги тата, жао ми је што те не видех кад си био у У. Онда си био близу и да је дошао по мене неко ја бих врло радо дошла да те видим. Тим пре што смо све празнике провели одвојено. На Божић, на Бадње вече, нарочито ми је много тешко што сам сама. Тада сам била са Чика Ацом (сенатор Александар Аксентијевић). Они његови су врло добри, али мени није било моје браће и родитеља. Сећала сам се оних Бадњих вечери проведених раније у Београду и нисам могла да не жалим што нисмо заједно.“

Четници који су под вођством пуковника Драже Михаиловића подигли тзв. Трећи српски устанак 13. маја 1941. године, о којима је снимио серију Радош Бајић, ликвидирани су како од партизана, тако и од немачке војске

Контроверзна због саме своје тематике, у јавности је изазвала полемике и због неких историјских грешака које су се сценаристима поткрале

Виши суд у Београду одредио jе данас застоj од 45 дана у процесу коjи се води за рехабилитациjу Драгољуба Драже Mихаиловића како би се Прво основно тужилаштво у том року изjаснило да ли ће усвоjити кривичну приjаву Aнтифашистичког покрета Србиjе против историчара Боjана Димитриjевића и Kосте Николића.

Небојша Глоговац, који у серији “Равна гора” тумачи лик Драже Михаиловића, у интервјуу за “Глас Српске” каже да се екипа која је радила на овом пројекту трудила да покаже праву истину о Дражи и четничком покрету, као и да одговори на питање зашто су се током Другог светског рата Срби окренули једни против других уместо да се заједно боре против непријатеља.

„Основна идеологија Драже Михајловића је била расизам, а четнички покрет никада није био антифашистички већ су директно сарађивали са окупатором за време Другог светско рата“, казала је председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

Ако макар једна улица у Београду добије име по неком припаднику ЈВуО, српско друштво ће се додатно растеретити идеолошког једноумља.

Присталице и противници рехабилитације команданта четничког покрета и Југословенске војске у отаџбини у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића окупиле су се данас испред Вишег суда у Београду у коме се у 11 часова наставља поступак за његову рехабилитацију.