Прочитај ми чланак
Доживотни председник СФРЈ забранио је емитовање совјетско-југословенског филма „У планинама Југославије“ јер му се није није свидело како га је у филму одглумио руски глумац
Први филм у којем се појављују и Драгољуб Дража Михаиловић и Јосип Броз је совјетско-југословенски филм „У планинама Југославије“. Био би то први дугометражни филм Брозове државе да га лично Тито није забранио, наводно јер је био незадовољан што су у филму веће слике друга Стаљина него друга Тита, али и како га је главни глумац одглумио.
Доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито забранио је емитовање првог совјетско-југословенског филма, јер је имао доста замерки, а према речима Милована Ђиласа маршал је био љут на то како га је одглумио Рус Берсењев.
Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић каже да је “У планинама Југославије” био за њега занимљив поглед на рат и револуцију виђен очима Совјета. Премијера филма је била у Москви 1946. године, а у Београду је први пут приказан 21. априла 1947. године. Филм је режирао Абрам Ром, а за фотографију био је задужен чувени Едуард Тисе. Прича почиње у планинама Југославије 1941. године, где сељак Славко Бабић подиже Народноослободилачку борбу против окупатора, пошто немачка војска уђе у Стаљинград.
– Водећи другови су махом филм прихватали прагматички: најзад наша борба на филму – боље и то него ништа. Филм није успео код публике, а ни наше критичаре није одушевио, упркос њиховом искреном идеолошком и политичком поистовећивању са Совјетима – написао је Милован Жилас у књизи Власт и побуна.
Тита у филму игра совјетски глумац Иван Берсењев, који је чак проводио време са маршалом, проучавајући његово понашање. Наводно је идеја за филм била Стаљинова, и то зато што је био запањен колико су Берсењев и Броз личили.
Улога Тита, пише Ђилас, испала је „бедна, илустративна и неиницијативна“.
Редитељ је инсистирао на физичкој сличности глумаца и стварних ликова. Осим Тита, појављују се и ликови Анте Павелића, фелдмаршала Ромела, али и Драже Михаиловића – први пут на филму.
Филм је сниман на врло препознатљивим локацијама широм Југославије, попут Београда, Мостара, Дубровника. Снимање је трајало необично дуго, више од шест месеци, а дешавало се да за један дан буде снимљен само један кадар. Посебну динамику у филму уносе и документарни, аутентични материјали.
(Телеграф)
