Podešavanja / Settings

U arsenalu borbenih dejstava SAD-a protiv zemalja koje ne žele da žive po njihovom diktatu, pojavila se jedna novost: hibridni rat. Danas se on sprovodi protiv Rusije. O kakvaoj „zverki“ je ovde reč?

Ofanzivne operacije zemalja Alijanse, mešanje u unutrašnje stvari drugih država, uz deklarisani status NATO-a kao isključivo odbrambene organizacije, zajedno sa nastavkom procesa širenja vojnog bloka, nastavljaju da podsećaju na neprijateljski odnos ove organizacije prema interesima Rusije.

Mogućnost raspada Evropske unije bi mogla da bude varnica koja će pokrenuti urušavanje globalnog duga i dovesti do nasilnih konflikata širom sveta.

Iako upravo srpski faktor u tim promenama posle par decenija isključive američke dominacije, sada dobija šansu za pravednije rešenje svojih interesa vladajuće elite u Srbiji to nedovoljno prepoznaju i zadržavaju poglavito vazalni i čak udvorički odnos prema nama najnenaklonjenijim stranim silama.

Rusija i Kina pokušavaju da popune politički vakuum koji je Evropska unija ostavila na Balkanu, posebno u Srbiji, piše „EUobserver“.

Jer, već smo videli, nema ničeg tako letargičnog i bednog kao što je Srbija koja svoja rešenja traži u okviru sistema, i ničeg tako moćnog kao Srbija koja izađe iz kutije. Znam da košta, ali znam i da, kad god smo glumili Čehe, nismo ličili ni na njih ni na sebe.

Iako već godinama mnogi govore o skorom padu Sjedinjenih Država, propasti i dekadenciji, multipolarnom svetu i tako dalje, ta je zemlja još uvek svetska supersila, čak is dolarom koji gubi određene prednosti u odnosu na ostale svetske valute.

U martu 2014. godine Moskva je – prvi put za ceo period konflikta sa Vašingtonom (orijentaciono, počev od 2000) – preuzela na sebe inicijativu u podizanju uloga u igri. Dotad su uloge podizale jedino SAD.

I žrtva je pristala na svoj deo krivice: prećutnim sporazumom između Srba i Zapada, zapečaćenim 5. oktobra 2000. postignuta je saglasnost o krivici Jednog Čoveka i jedne politike. Žrtva je podneta u gotovo opštem konsenzusu naroda i elita, više ništa nije stajalo na putu novom početku.

Da li je Nemačka prijatelj ili neprijatelj Srbiji i kakve planove „najjača evropska ekonomija“, na čijoj teritoriji ima više američkih vojnika nego na Kosovu i Metohiji ima sa Balkanom? Iako se, na osnovu iskustva srpskog naroda u 20. veku čini da je odgovor na ovo pitanje jednostavan, događaji u Ukrajini i pokušaji da se uspostavi jedinstvo na liniji Berlin-Moskva otvaraju nova pitanja i dileme.

Pored turbulentne ekonomske pozadine suočeni smo sa geopolitičkom situacijom koja je možda opasnija od bilo koje druge koji smo imali od Drugog svetskog rata.

vodeći se na floskulu zapadni Balkan, Srbija je potpuno zapostavila centralni, koji se pruža od Mađarske do Egejskog i Crnog mora.

U izveštaju se navodi i da je Tači provodio „nasilnu kontrolu“ nad trgovinom heroinom. Dik Marti, istražitelj Evropske unije, predstavio je to izveštaj diplomatama svih zemalja članica EU, ali je odgovor bio – apsolutna tišina. Vašington je ipak stajao iza Tačija.

Analizirajući zbivanja u savremenom svetu, politikolozi su prepoznali i objavili šemu po kojoj centri moći menjaju sudbine čitavih država i stvaraju nov svetski poredak.

Ponuda za Južni tok 2.0. kazuje nam da, iako smo slabiji nego ikad do sad, i trenutak je bolji nego ikad.

Pred više desetina prisutnih u sali SO Voždovac, predstavljena je knjiga „Nemačka geopolitika i Balkan“ dr Dušana Prorokovića.

Ali sa Olandom nije otišla prvo kod Obame da zaustavi naoružavanje Ukrajinaca. Otišla je kod Putina, za koga je, ne tako davno, rekla da je odeljen od stvarnosti. A to će reći da, kad počne da zviždi oko ušiju, Evropljani, uprkos salvama kulturrasističkih uvreda koje dnevno ispaljuju na Rusiju, tačno znaju ko je trezvenija i dobronamernija strana na potezu Moskva-Vašington.

Pozivamo sve iskrene rodoljube, koji žele da razumeju šta se radi za njihovom državom, da dođu na tribinu „Šta hoće Nemačka na Balkanu?“.

Stoga je destabilizacija situacije u ruskom i kineskom okruženju, ali u unutar same Rusije i Kine, za Vašington puno poželjniji i mnogo lakši način da se zadrži nezaustavljivo jačanje geopolitičkih suparnika, od direktne konfrontacije ili vojnog sukoba.

Nekada davno beše neko dete, zvao se Rastko Pocesta, gostovao je na televizijama, čak i na svetskim poput BBC i SNN. Tada su ga prolasili za čudo od deteta, zbog antisrpskih stavova. Sada, kada je vreme prošlo, Rastko je stariji i pametniji. Napustio je drugosrbijanske ideje i postao je srpski patriota.