Podešavanja / Settings

Častan čovek ne mora da bude politički sledbenik Vojislava Šešelja da bi se moralno solidarisao sa njime.

Minula godina je na međunarodnom planu veoma ličila na veliku sportsku utakmicu u kojoj učestvuju svi glavni svetski „igrači”: SAD, Kina i Rusija.

Većina Rusa ne putuje u inostranstvo, ne poseduje vikendice u Evropi, niti hipoteke. Štaviše, prosečan Rus poseduje fizičku i mentalnu čvrstoću za snalaženje u teškim vremenima koju zapadnjaci ne mogu da shvate.

Manuela Oksenrajtera sam upoznala u Beogradu, na konferenciji povodom 15. godina od NATO agresije na Srbiju, i od tada imamo sjajnu saradnju. On je odličan poznavalac geopolitike i izuzetan vojni analitičar. G. Oksenrajter je bio sedam godina urednik nemačkog vojnog časopisa (Deutsche Militärzeitschrift), a nakon toga je osnovao mesečnik ZUERST! koji se bavi geopolitikom, politikom, vojnim temama, ekonomijom i kulturom.

Zato je svaka sledeća petooktobarska vlada i mir i egzisenciju održavala teže od prethodne; zato je svaka posle Koštuničine bila više prozapadna od prethodne, tek koliko da se zna odakle su ugroženi srpski mir i egzistencija.

U njemu, početkom decembra, Putin iznosi analizu pretodnog i daje programske smernice svog budućeg političkog delovanja, a to je ono što danas pažljivo osluškuju i prijatelji i neprijatelji Rusije. I obični ljudi i tajni vladari. I Istok i Zapad.

Biće da je Kina na Balkanu primarno fokusirana na izgradnju infrastrukture za pristup tržištima Zapadne Evrope.

Ukrajina predstavlja «geopolitički stomak» Rusije i bez suštinske, geopolitičke kontrole prostora koji uključuje istočnu obalu srednjeg dela toka Dnjepra, istočnu obalu donjeg toga Južnog Buga i Krima, gotovo je nemoguće uspešno braniti od vazdušnih napada Moskovsku oblast i dugoročno obezbediti stabilnost u etničko-religijski šarolikom prostoru koji obuhvata severni Kavkaz i istočni Kaspij.

Suparništvo zarad kontrole morskih puteva u regionu će se zaoštriti, smatra rukovodilac Centra za indijska istraživanja Tatjana Šaumjan. Pritom Iran u ovom slučaju igra svoju igru:

Sve do danas Ankara je ostala imuna na američke zahteve. Turska ne želi da se otvoreno umeša u sukob zato što zna da bi cena takvog poduhvata bila visoka, ali i zato što ne želi da pomaže Kurde koji bi lako u tom slučaju prešli granicu i pomešali se sa turskim Kurdima.

Alternativni istorijski podaci, u našoj zemlji se često predstavljaju kao šarlatanske priče.

Sve veća popularnost teza o neformalnoj dominaciji svetom govori o opštem nepoverenju u institucije i autoritete. Najveći učinak neoliberalne mantre novog svetskog poretka je što su nas ubedili da smo kao individue nemoćni, i da je naš glas, ma kome ga dali, beznačajan.

Ruske i turske političke elite dele zajedničku pogled na savremeni međunarodni sistem: obe dele otpor prema ideji jednopolarnog sveta.

Vremena više nema. Ono koje je Vučić kupio igrajući na Angelu Merkel potrošili su događaji pre nego što je iko slutio. Nema čak ni vremena da vidi hoće li hrabri Orban umeti da preživi američke nalete.

Srbija je do sada važila za državu koja lako može da prevagne i na rusku i na evropsku stranu. Da li se to promenilo odustajanjem od „Južnog toka”?

Postaće jasno da je cena poslušničkog odnosa prema Vašingtonu sve veća, i da SAD, paralelno sa sve manjim mogućnostima usled sopstvenog ekonomskog i drugog slabljenja, da suštinski nešto pružaju evropskim zemljama, zapravo sve više oduzimaju („prodaja cigle“) svojim stalnim zatezanjem situacije u svetu i ucenama i sve nereealnijim zahtevima koje ispostavljaju evropskoj porodici naroda, sada i u njihovom isforsiranom sukobu sa Rusijom.

Danas u Evropi ima više stranih vojnih baza nego što ih je bilo na vrhuncu hladnog rata. Zašto? Starim se dodaju nove – tzv. antiraketni sistemi, pet novih baza za rotiranje trupa (5-10.000 NATO vojnika) za brze intervencije. Sve bliže ruskim granicama.

Povodom jedinstvene knjige na srpskom prostoru, prvog istraživanja o nemačkoj geopolitici na srpskom jeziku – Nemačka geopolitika i Balkan, Catena mundi, 2014 – razgovaramo sa autorom dr Dušanom Prorokovićem, predavačem na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.

Utisak se stiče da se Evropa poprilično povukla otkako je SAD ukrajinsku krizu pretvorio u puni borbeni anti-ruski projekat.

Za američke zvaničnike je postalo uobičajeno da američko-kineske odnose predstavljaju kao centralnu tačku međunarodne politike. Početkom novembra, malo pre susreta predsednika SAD Baraka Obame sa kineskim kolegom Si Đipingom, Džon Keri je u Vašingtonu izjavio: „Odnosi između SAD i Kine su od najveće važnosti za svet danas, i upravo oni će u najvećoj meri oblikovati budućnost u 21. veku“.