Протеклих година се често говори о „балканизацији“ суверених земаља. Либија, Сирија и Ирак су само неке од њих, а као разлози се наводе неправедно наметнуте колонијалне границе, различите етно-религијске групе које су присиљене да живе у тим вештачким границама, секташки сукоби и слично. Најчешће такве идеје долазе од стране америчких стратега, који су уједно једини кривци за проблеме земаља које данас потресају етнички и секташки сукоби. По многима је проблем најлакше решити на начин да се пресече „Гордијев чвор“ и на развалинама старих створе нове државе.

Америка је још увек велика светска суперсила и царство које може наметати оваква решења. Међутим, шта када би неко поменуо „балканизацију Америке“ и као решење унутрашњих проблема у тој земљи предложио „Разједињене Америчке Државе“? Неко ће рећи „како се ради о фантомполитици“. Но, је ли баш тако? Као што је рекао француски економиста, писац и државни званичник Jacques Attali: „Ниједно царство, чак и ако изгледа вечно, не може трајати заувек!“

Иако већ годинама многи говоре о скором паду Сједињених Држава, пропасти и декаденцији, мултиполарном свету и тако даље, та је земља још увек светска суперсила, чак ис доларом који губи одређене предности у односу на остале светске валуте. Међутим, исто тако постоје бројни сигнали који упућују да се царству и америчком режиму ипак ближи крај.

Узмимо најновију вест да су САД одлучиле да затворе своју историјску базу у Јемену и повући војно особље, укључујући специјалне јединице и дипломатско особље, због све већег насиља између шиитских Худи милиција, милитаната јеменске Ал Каиде и владиних снага. Треба рећи да су се амерички војници све до сада увек повлачили на крају сукоба, а не у време ескалације. Још више чуди да је евакуисан контигент у Јемену који директно надзире стратешки важан Аденски мореуз. Овакво што је пре неколико година било незамисливо и Вашингтон би свим силама бранио своје интересе. Дакле, иста она војска која је годинама чекала било какав изговор и заповест за интервенцију било где у свету сада је побегла.

Но, ово је само врх леденог брега, који испод крије нагомилани јавни дуг, етничке и социјалне напетости у самој Америци, привредне тешкоће и низ других унутрашњих проблема, што су све знакови пропадања једне велесиле.

Који су очити знакови слабљења Сједињених Држава? На пример, председник Обама је потпуно неважан и немоћан са Конгресом у рукама републиканаца. Институционална пат-позиција је врло озбиљна и већ је у овом мандату једном довела до гашења рада владе (тзв. „shutdown“), а све би се опет могло догодити у септембру ове године. Тада би блокада могла потрајати до 2016., када се одржавају избори за новог председника. Ту је и понижење америчког председника од стране изралеског премијера Нетанијахуа, који је говорио у Конгресу без да се сусрео с Обамом.

Потом криза у односима с кључним савезницима, као што су Саудијска Арабија, Турска и Катар, а чини се и да захлађују односи с Израелом, као и бројним лидерима земаља Европске уније.

У свету финансија Васхингтон губи свој најмоћнији инструмент: утицај ММФ-а и Светске банке, а за све је „крива“ Кина која ствара паралелну глобалну финансијску институцију, а којој се придружују бројни амерички савезници. Не треба посебно помињати губитке због одустајања од долара у билатералној трговини, посебно међу земљама Азије, што је опет заједнички дугорочни план Кине и Русије.

Америчка администрација се показала неспособном да се суочи са изазовима у спољној политици, што се посебно видело у хаосу Блиског истока и немоћи када је у питању Русија Владимира Путина.

Унутар сопствених граница се Америка суочава са порастом криминала, али је за владу највећи изазов побуна која је започела у августу прошле године у Фергусону (Мисури). Наиме, након што је полицајац Дарен Вилсон (белац/28) потпуно непотребно устрелио младог црнца Мајкла Брауна, широм Америке је почео талас протеста који су често прерастали у сукобе с полицијом, а ситуација се није смирила све до данас. Тензије између америчке полиције, Националне гарде и црнаца, те осталих који не желе да живе у полицијској држави, за Вашингтон су нерешив проблем.

Као да нема довољно проблема, пре неколико дана су се у Америци појавили наоружани црначки одреди. У Остину (Тексасу) су припадници стрељачког клуба„Huey P Newton Gun Club“ марширали кроз центар града и зауставили се с дугим оружјем испред зграде Савезне државне управе Тексаса (Texas Capitol). Клуб је добио име по суоснивачу странке „Црни пантери“, а сви су чланови надахнути његовим ликом и делом, што признаје и припадник клуба Ерицк Кафра.

„Црне пантере“ у Америци повезују с екстремистичким тактикама борбе, али Кафре је рекао „како његова група није заинтересована за насиље“.

„Ми смо заинтересовани за то да људе научимо што су њихова права и желимо да умеју да одбране своју заједницу. Солидарни смо са свим људима који су марширали и који се противе полицијском терору“, рекао је Каафра.

Међутим, конзервативни лист Conservative Tribune овако описује окупљање следбеника „Црних пантера“:

„Марширали су према Тексас Капитолу, носили дуго ватрено оружје и непробојне прслуке. Реч је о члановима Црних пантера који су позвали на убиство полицајаца.

„Свиња је свиња, а једина добра свиња је мртва свиња“ и „Оинк, оинк, Банг! Банг“.

То су само неки од бројних опсцених напева демонстраната који су потицали на убијање полицајаца. Догађај догодио у понедељак током маршева на којем се промовише право ношења оружја. Но, демонстранти нису били тамо како би показали своју љубав према оружју, него да подстакну страх у људима који штите грађане ове земље, као што каже Tea Party. Касније је наведено да су демонстранти чланови групе познате као „Наоружани уједињени фронт“ (Armed United Front)..

„Наоружани уједињени фронт“ је група наводно састављена од више црних организација, укључујући чланове „Нове странке Црних пантера“, као и припадника покрета у настајању „Black Lives Matter“.

Conservative Tribune даље оптужује милијардера Џорџа Сороша да је он издвојио највећи део средстава за покрет „Black Lives Matter“ који је стекао масовну пажњу у децембру прошле године када су чланови покрета на протестима у Њујорку скандирали:

„Шта желимо? Мртве полицајце!“.

„Ништа не изненађује, јер Обамина администрација још није осудила или коментарисала протесте, упркос смртној опасности коју они носе за оне Американце који сваки дан стављају своје животе на коцку како би заштитили своје суграђане“, закључује амерички конзервативни дневни лист.

Ту је и опасност за долар као светску валуту, а након одлагања раста каматних стопа од стране ФЕД-а многи прогнозирају његов скори колапс. Пад вредности новчаница се мери на дневној бази, као што пише Wall Street Italia.

Све полуге којима се служи Волстрит почињу да слабе, а то је најчешће знак скорог пада берзе, што појашњава берзански аналитичар у колумни о наводном „калкулирана ризику“.

Све наведено су кључни знакови структурног пада америчког царства. Говорећи о грађанском рату, треба рећи да је то озбиљна ствар, као и „балканизација“ Сједињених Држава, али није сценарио који треба искључити. Томе треба додати и јаз између богатих и сиромашних, као и количину оружја и муниције данас у Америци.

САД је моћно светска економија и овакав сценарио се многима чини немогућ, али разорни колапс долара и једнако поражавајући колапс Волстрита, „shutdown“ и институционални сукоб, могући терористички напад (чак и већи од оног 11. 09. 2001.) или ванредна природна катастрофа би такође могли бити катализатор пропасти САД-а као светске велесиле.

Но, како се сада чини, највећа опасност се крије у самој структури Сједињених Држава и хетерогености те земље. Све до пре неколико година је Американце повезивао „амерички сан“ и могућност просперитета, односно, релативно лак улазак у клуб средње класе. Данас тога више нема и све наглашеније постају расне и етно-религијске разлике међу становништвом, као и растући антагонизам између богатих и сиромашних, без обзира којој групи ови други припадали.

Наведени су многи узроци који би могли довести до колапса америчке велесиле и који би могли бити окидач за почетак грађанског рата. Он би могао да избије непосредно након настанка било којег од наведених разлога или због непоштовања политичке воље грађана. На пример, сукоб Беле куће и Конгреса који би узроковао престанак рада владе или чак усвајање закона против поседовања оружја, као и могућа победа републиканаца 2016. Познато је да су републиканци заговорници силе, а представљају углавном белачко становништво и економски просперитетнији део земље. Но, да ли постоје услови за грађански рат у САД-у? Анализирајући ситуацију, испада да су услови идеални.

Тренутно у Америци постоји и десет релативно јаких сепаратистичких покрета и сви су итекако амбициозни. То су Јужна лига (Dixienet.og), Националистички покрет Тексаса (Texnat.org), Тексашки сецесионисти (Texassecede.com), Странка за независну Аљаску (Akip.org), Покрет за суверенитет Хаваја (Hawaii-nation.org), Друга република Вермонта (Vermontrepublic.org), Република Лакота (North Dakota, South Dakota, Nebraska, Wyoming i Montana/Republicoflakotah.com), Покрет „California Rebellion“, Покрет „Cascadia Now“ за стварање нове државе у коју би ушле  British Columbia, Washington, Oregon, Idaho, Aljaska i sjever Kalifornije (Cascadia Now) и Странка за независност Порторика од Сједињених Држава коју подржавају Венецуела, Куба и друге социјалистичке владе.

Одавно је познато да Америка као земља није политички хомогена и подељена је у традиционално републиканске државе и традиционално демократске.

Међутим, оно што је важно је да САД више нису етнички хомогена земља као у време Токвила, него је то мултиетничка земља, али не и равномерно мултиетничка. Ова карта показује доминантне етничке групе у сваком делу земље:

На овој другој мапи је наведена присутност црнаца у појединим америчким савезним државама и окрузима, а реч је о етничкој групи која у САД-у највише трпи сегрегацију, социјалну и друштвену неправду:

Као што је познато, недавни ратови у Сирији, Ираку, Либији, Украјини, Јемену и Нигерији су етничке, политичке и верске компоненте посебно важна. Анализирајући претходне мапе Америку би се лако могло поделити на демократаски запад земље, али са Калифорнијом демократском и Хиспано-американском. Североисток је демократски с етничким Европљанима. Од Тексаса до севера су белци и републиканци, а онда имамо југоисток земље где већину чине Афроамериканци којима владају бели републиканци. То је свакако најопасније подручје потенцијаних сукоба.

У религијском смислу су Сједињене Америчке Државе мулти-религиозна земља пар екселанс, а тај фактор такође може бити важан у будућности.

Сједињене Америчке Државе имају највећи број добро наоружаног становништва с 90 комада ватреног оружја на 100 становника. Уз секташтво и снажну присутност наоружаних банди то свакако представља један од главних разлога који би могли довести до оружаних сукоба.

Сада се види да је итекако могућ сценарио у којем би дошло до колапса америчке моћи и букнути грађански рат. Дакако, све док долар и америчка економија колико толико стоје на ногама, од свега овога вероватно неће бити ништа.

Али шта ако се долар по притиском других сила (Кине и Русије), иницијатива бројних других земаља, али и унутрашње политике ФЕД-а и америчке администрације у једном треутку претвори у прах? Тада ћемо сведочити крају „Америчког царства“ и извана посматрати борбе сукобљених фракција и како царство нестаје у унутрашњих поделама.

Пад светског полицајца би нас сигурно увео у најтежу фазу Трећег светског рата који је већ у току, а сви замрзнути сукоби би се истог момента одмрзнули.

Пропаст нације која у правом смислу речи представља капиталистички систем би нас истовремено увела у период пост-капиталистичке транзиције, коју већ сад многи виде као неминовност. То ће бити болна транзиција, где ће капитализам и даље постојати, али неће имати идеолошку подршку коју су му обезбеђивале САД.

Многи се питају на шта нам следи?

То нико не зна, али сигурно већ сад треба тражити модел достојан свих људи који живе на овој планети. Обзиром да не постоји универзални модел демократије, који се у облику западне демократије хтео наметнути кроз униполарни свет, вероватно ће народи или групе народа морати проналазити различите моделе примерене само њима и које неће извозити по свету.

(altermainstreaminfo.com – Н.Бабић)

Oznake: geopolitika, N. Babić, raspad Amerike, religije u Americi, SAD, crnci