Подешавања / Settings

Др Немања Зарић је лекар и специјализант опште хирургије. Као студент медицинског факултета Универзитета у Београду основао је Удружење православних медицинара које је окупљало православне студенте медицине, лекаре и остало медицинско особље. Удружење се бавило организовањем трибина и предавања о биоетичким дилемама, као што су абортус, еутаназија, клонирање, репродуктивне технологије и издавало је сопствени часопис […]

РУСИЈА И СРБИЈА ПО ЂОРГОВИЋУ Иако добро познаје западну русофобију (и пише о томе у тексту о Уркварту), иако признаје да без Русије не би било победе над Хитлером, иако грди Тонија Блера и његову улогу у бомбардовању Србије 1999, Ђорговић нам ипак, као панацеју, предлаже Запад. И настоји да нам докаже да кроз историју […]

ЗБОГ ЧЕГА ИМ СМЕТАЈУ ПАШИЋ И РАДИКАЛИ? Основна начела ране Народне радикалне странке, која је била више општенародни покрет а мање партија данашњег типа, јесу: 1.Укидање бирократског система и уређење земље на начелима самоуправе. Државни чиновници морају бити слуге народа, и не смеју радити против његовог добра. По речима великог сељачког трибуна, Адама Богосављевића: “Нека […]

КРИТИКА СВОГ НАРОДА – ИЗМЕЂУ РОДОЉУБЉА И ДРУГОСРБИЈАНСТВА Другосрбијанци не бирају средства за преваспитавање заосталих Срба, који неће у ЕУ, више воле Русију него Запад и стално пркосе очевидностима светске конфигурације моћи. У борби против тврдоглавих Срба, другосрбијанци се често замарају. Да би освежили посустале редове својих пропагандиста, понекад траже нова лица. Рецимо, турбо-фолкерку Јелену […]

Ко је, од своје десете до петнаесте-шеснаесте године, с радошћу у руке узимао романе библиотеке „Плава птица“, чак иако је и четрдесетогодишњак, с радошћу ће узети у руке и роман Јулије Вознесенске Касандрин пут: Пустоловине с макаронама (Catena mundi, Београд, 2015). Јер, књиге „Плаве птице“ су, во времја оно (кад нису постојали компјутери и мобилни […]

Иако су цар Вилхелм и цар Николај били рођаци, код Немаца је постепено расла похлепа – више нису желели само да приморају руског монарха да се повуче из рата, него и да га оборе с престола и потчине Русију. Зато су Парвуса немачки дипломатски стратези подржавали – његов план је значио комадање Русије. О томе […]

РОЂЕНДАН ЦРКВЕ И ЊЕНИ САБОРИ Дан Силаска Светог Духа на апостоле, рођендан Цркве, поред Божића и Васкрса највећи је хришћански празник. Јер, Дух Свети је Цар Небески, Утешитељ и Дух Истине, Кога нам је Господ Исус Христос послао да нас уведе у сваку истину. Он је, како каже Владика Николај, једини православни „папа“ – безгрешан, […]

3. јуна 2016. године у Патријаршијској и Синодској резиденцији у Даниловом манастиру у Москви под председавањем Најсветијег патријарха московског и све Русије Кирила одржани је заседање Светога Синода Руске Православне Цркве (РПЦ). Стални чланови Светога Синода су: митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; митрополит […]

Успех коалиције Двери – ДСС, која је, уз битну помоћ опозиције што је најзад схватила да се не морамо програмски волети да бисмо бранили народну вољу изражену на биралиштима, после свих лажи, клевета, неправди и јајарлука што им је приредила Хазјајинова медијска машинерија, заиста је почетак Вучићевог краја. Он зна да, ма колико гласача имао […]

„Амерички цртани филмови су тврди, без духа и праве лепоте. У сваком од њих мора нешто да се преврне и разбије, не једном, већ стотину пута. У њима нема ничег поучног за децу. Уметнички, много су бољи пољски, чешки и руски филмови. Само њих, на жалост, ређе приказују на малом екрану. Оно што је мој […]

Нисам га довољно познавао да бих могао много да пишем о њему. Човјек који је био српски родољуб, противник титоизма, антиглобалиста и најсупијешнији српски издавач у свијету заслужио је да о њему пишу они који су га боље познавали, али пошто страхујем да ће остати непоменуто, дрзнуо сам се да ставим на папир пар мојих запажања.

Ja не познајем Шекспира. Чак и не могу да га познајем. Али он зна мене; он ме је описао, он је насликао све тајне моје душе на такав начин да читајући њега, налазим самога себе у њему. /…/ Свечовек!

На вашим вратима су се, ових дана, можда појављивали ликови који су захтевали да се изјасните да ли ћете гласати за Вучића или не. Чак су, понегде, тражили и да снимају изјаве престрашених људи о премијеру. Јасно је да овакав притисак на српске грађане није виђен од појаве секташа који иду од врата до врата и причају о скором „Јеховином царству“ које ће, за „изабране“, на земљи трајати хиљаду година.

Судска рехабилитација ђенерала Недића не би значила да он није био колаборатер, него да му није ни суђено, јер га је ОЗНА бацила кроз прозор у току саслушања, пре но што је на суд изведен.

Сусрет руског патријарха Кирила и папе Фрање када Црква Божја слави Света Три Јерарха дубоко растужује свако православно срце. Сви истински православни воле Русију и Руску Цркву, али темељ те љубави је Христос Који је Истина.

Бити Србин значи бити Христов: “Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти“, како је певао Свети ђакон Авакум у зиму 1814, одбијајући да се потурчи. Не радује се Србин смрти као нестанку, и зато што зна да га у вечности чекају они који су пре њега изашли пред Васкрслог, на челу са Светим Савом, учитељем пута који води у живот. И зна Србин да све што чини у име Бога и крста са три прста његов живот уткива у вечност. И да служи непролазном Смислу, Који беше у почетку и Који ће бити на крају, јер је Алфа и Омега човека и света.

Прочитајте објективан и исцрпан приказ већ култне књиге Владимира Димитријевића Прећутана културна историја Срба, из пера легендарног новинара Политике Косте Димитријевића. Професор, магистар књижевних наука, литерата и публициста Владимир Димитријевић објавио је дело Прећутана културна историја Срба значајно, вредно пажње, критички и аналитички писано. /…/ Као што и сам наслов Димитријевићеве књиге Прећутана културна историја Срба […]

Народ се, као самосвесна заједница, може очувати само вером и историјском свешћу. Традиција духовно стабилног народа чува његову самосвест упркос историјским околностима и покушајима, често непријатељским, реинтерпретације прошлости.

Данас не само православни, него и искрени хришћани Европе и света, од конзервативног политичара Патрика Бјукенена у САД до Филипа де Вилјеа, челника „Покрета за Француску“, оца седморо деце, у Русији и председнику Путину виде последњу наду да хришћанство у свету неће пропасти(1).

Прочитајте разговор са др Мишом Ђурковићем, који је поводом изласка из штампе његове нове књиге, Илузија Европске уније, за месечник Геополитику урадио мр Владимир Димитријевић. Др Мишу Ђурковића, од недавно научног саветника Института за европске студије у Београду, не треба нарочито представљати. Аутор четрнаест књига, који се бави политичком филозофијом, популарном културом и међународним односима, […]