Pročitaj mi članak
Руски официр Игор Стрелков (44) ратовао у Босни – био је добровољац на српској страни. Украјинска обавештајна служба тврди да му је право презима Гиркин. Искуства из БиХ добро дошла у организацији одбране града.
Командант Славјанска Игор Стрелков (44) кога неки руски новинари доживљавају као „руског Рамба“, неустрашивог и хладнокрвног команданта, прва ратна искуства стекао је као добровољац у Босни. Стрелков је испричао руским новинарима да је пре Босне, као студент историје, био добровољац у Придњестровљу, али шта је прави рат видео је тек у у БиХ.
Украјинска обавештајна служба тврди да је право презиме Игора Стрелкова Гиркин. Он је у Босни био од новембра 1992. до марта 1993. у Другом руском добровољачком одреду. Своја сећања из Босне Игор је први пут објавио у московском недељнику „Завтра“ 6. јануара 1998. У редакцији листа се упознао са Александром Бородајом, који је сада премијер самопроглашене Доњецке републике. За Стрелкова руски новинари пишу да је официр Руске војне обавештајне службе (ГРУ).
– Једно од главних правила које сам научио у Босни је било да се на служби не сме пити. Први моји утисци из бивше Југославије су били да тај рат личи на „велики Бејрут“. Кад сам дошао у Босну, тамо се много пило од чега је било само штете – сећа се Стрелков.
Испричао је како се због пића догодио трагичан случај:
– Пошто су добровољци добро попили, од паљбе су настрадали њихови. Козачки командири су ноћ пре догађаја много пили, па су због мамурлука минобацачи руског одреда „покрили“ своје. Тада је погинуо наш Козак и Србин пратилац, а још један добровољац је постао инвалид – сећа се и додаје да му је лекција из Босне добро дошла у организацији одбране Славјанска, а пре тога током ратовања на Кавказу.
Игор је из официрске породице и историја коју је учио на факултету није му била атрактивна као професија. Зато је после Босне две године као војник био у руској армији, где је и остао по уговору. Тако је доспео у Чеченију у саставу моторизоване бригаде. Радио је као војни обавештајац, а касније је био и у Дагестану 1998. до 1999. године.
(Вечерње Новости)
