Pročitaj mi članak
Сарајево, Бања Лука, Зворник – Напад на полицијску станицу у Зворнику у понедељак увече Босну и Херцеговину је затекао неспремном, али никако не и у потпуном незнању о опасности од таквих напада. Страни медији радо помињу да је БиХ већ имала искуства са сличним стварима – напад на полицију у Бугојну 2010. и напад на Америчку амбасаду у Сарајеву годину дана касније, али да је опасност шира од појединачних случајева упозоравали су и поједини високи званичници те државе, чему очигледно није посвећена потребна пажња.
Одмах пошто је у Бугојну од аутомобила-бомбе погинуо полицајац Тарик Љубушкић, тадашњи директор Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Алмир Џуво је изјавио да у БиХ вреба око 3.000 терориста: „Од тога је три до четири одсто странаца. Остали су држављани БиХ. Изузетно су добро опремљени. Много боље него полиција БиХ.“
Јануара ове године у сличном тону су се босанско-херцеговачкој јавности, па и државном тужилаштву те земље обратили Средоје Новић, тадашњи министар цивилних послова БиХ и Мирсад Кебо, тадашњи потпредседник Федерације БиХ.
Новић је за босанско-херцеговачке медије изјавио да БиХ прете терористички напади и да је део екстремиста остварио свој наум и укључио се у структуре политичких странака, о ком су науму обавештајне агенције БиХ имале информација пре пет година, а политичке странке нису ништа учиниле да то спрече нити су „власти мрднуле прстом“.
Дакле, без одговора је засад остало питање колике су размере терористичке опасности у БиХ и ко их и зашто занемарује.
Централна власт у БиХ и власти у Републици Српској још у вече напада су се сукобили око тога да ли је међу њима проток информација о опасности да се такав напад деси текао како треба. Министар за безбедност БиХ Драган Мектић изјавио је: „Ми смо имали одређене информације да се припрема одређена врста терористичког напада у БиХ. Ми смо ту информацију поделили са свим безбедносним агенцијама у БиХ па и са МУП-ом Републике Српске , али нисмо имали податак како ће се то десити и где ће се десити. Ми смо тражили да се мере подигну на виши степен и виши ниво.“
Председник РС Милорад Додик на ову тврдњу је одговорио: „То је била уопштена информација да је могућ терористички напад негде на подручју БиХ, али је речено да немају појма где. Тако су нам пренеле обавештајне структура и та информација није била употребљива… Не траба нам таква обавештајна агенција. То је смешно. А да се сходно томе у РС дигао степен приправности, рекли би да смо полудели, да не знамо шта радимо.“ Дакле, Република Српска није подигла ниво приправности на виши ниво. Да ли је сукоб око надлежности узрок трагичног исхода догађаја од понедељка или је узрок опште занемаривање опасности тек ће се о томе расправљати.
Високи представник Валентин Инцко је изјавио да је напад у Зворнику „црвени картон за полицијске агенције у БиХ због њихове несарадње“. Мектић је изјавио: „Ја сам спреман да мобилишемо све безбедносне агенције у БиХ да се ухватимо у коштац са тероризмом“, а Додик је најавио: „Уколико не буде координисане акције свих релевантних фактора у БиХ да се овом одлучно супротстави, Српска ће морати да гради аутономни систем одбране.“ После хитне седнице Владе РС премијерка Жељка Цвијановић је најавила да ће се наредних дана „сагледати капацитети полиције у глобалној борби против тероризма“ и она бити опремљена оним што јој недостаје.
Готово сви актери политичког живота БиХ који су се огласили после напада на полицијску станицу у Зворнику, када је погинуо полицајац Драган Ђурић, а двојица полицајаца рањена, тај су напад именовали као терористички акт – „класичан облик тероризма“, рекао је Мектић. Цвијановићева је изјавила да је позвала све институције на сарадњу како би се „утврдило да ли је у питању појединачни или организирани терористички акт“.
Поводом личности самог нападача Нердина Ибрића (1991), који је погинуо у размени ватре с полицијом, одмах су објављени занимљиви детаљи. Наведено је, али није и потврђено, да је припадник вехабија и члан селефијске заједнице. Дневни аваз је кратко после напада објавио да је Ибрић рођен у Кучић Кули код Зворника где је и живео, а да је“ имао годину дана када су припадници ВРС са припадницима зворничке полиције и паравојних јединица из Србије његово оца Сејфу заједно са око 750 Бошњака 1. јуна 1992. одвели на Бијели Поток, одакле су на непознатој локацији сви побијени“. ББЦ је такође у свом извештају о догађају написао да је „хиљаде босанских муслимана у Зворнику убијено или протерано од српских снага током рата 1992-95“.
Брат убијеног полицајца Анђелко Ђурић изјавио је да су му „исти“ у рату 90-их убили оца. После напада на полицијску станицу у Зворнику, министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач је рекао да је наредио покретање специјалне јединице полиције, која је упућена према Зворнику и Бијељини да не би евентуално с друге стране дошло до освете што се не сме дозволити, пренео је Глас Српске.
Премијер Србије Александар Вучић и министар полиције Небојша Стефановић најавили су сваку помоћ Републици Српској у оквирима које допушта Дејтонски споразум. Колики су и да ли постоје ризици за нас у Србији, о томе се нису изјашњавали.
(Данас.рс – Р. Ћирковић)
