Pročitaj mi članak
Европа ће изгледа морати да разматра спор између Велике Британије и Шпаније и да се позабави споразумом између две земље потписаним пре више од 300 година, пре него што почне да дискутује о мигрантској кризи.
Без реда вожње, навигационих правила, а камоли обазирања на међународно право, Медитераном последњих месеци плови више лађа и чамаца него што их је икада последњих деценија било. Али Лондон се осетио угроженим због шпанског патролног бродића који је у недељу ујутру јурио за неким кријумчарем дроге па улетео у воде око Гибралтара.
Из Форин офиса стигло је оштро упозорење да „поновљени упади у британске воде Гибралтара јасно крше суверенитет Британије”. Да је према међународним законима о мору потпуно неприхватљиво да Шпанија „улази у гибралтарске територијалне воде без претходног обавештавања”. Оптужбе из британске престонице стигле су одмах пошто су у три ујутру у недељу лађа и хеликоптер шпанских снага безбедности пошли у потеру за другим шпанским бродићем на коме су се кријумчарили наркотици.
Мадрид је одговорио без много узбуђења. Шпанци тврде да је то била рутинска операција коју изводи Служба за гранични надзор.
Мадрид и Лондон позивају се на Утрехтски споразум (1713) када је Гибралтар на размеђи Атлантског и Средоземног мора, који лежи на истоименом мореузу, постао британска прекоморска територија. Мадрид међутим тврди да се британски суверенитет над Гибралтаром не односи на воде око њега већ само на копно.
У тим водама се кријумчари најбоље сналазе. Мадрид тврди да се криминалци осећају као код своје куће кад дођу до гибралтарске обале. Узбунили су се и гибралтарски политичари, па је чак британски европски парламентарац оптужио Шпанију за агресију. Он позива грађане Гибралтара, Шпанце који раде на британској територији, а угрожени су због вишечасовног чекања на граници, и све туристе да му се обрате у писаној форми. Он ће сваку жалбу понаособ предати Европској комисији. Време је да се схвати да су становници Гибралтара грађани другог реда у Европи, додаје овај званичник.
Ако некоме ово звецкање изгледа неозбиљно, сетите се Фокландског рата (1982). Тада британској армади није било тешко да преброди пола света и да после десет недеља ратовања прогласи победу и суверенитет над острвима. Погинуло је 649 Аргентинаца, 255 британских војника и три Фокланђанина, али је зато Маргарет Тачер постала неприкосновена лидерка. Гибралтар је много ближе. А ту је и Европа, која је издала помирљиво саопштење: и једнима и другима упутила је савет да поштују међународно право – али се није упустила у разјашњење његових одредаба у случају Гибралтара.
Вреди ли помињати појединца који је из овог спора изашао као победник. Кријумчар дрогом је избегао и једну и другу патролу. Али шта је дрога према патриотизму.
(Политика)
