Прочитај ми чланак
Сједињене Америчке Државе у Украјину ће извозити своје интересе до последње унце њеног злата.
Златне резерве Украјине теже нули. Оне су, према речима Валерије Гонтареве, гувернерке тамошње централне банке, умањене 16 пута и тренутно износе свега милијарду долара, односно осам одсто пређашњих резерви. Подаци говоре о драстичном одлуву злата из Кијева, а званично се не зна где је злато отпремљено.
Подаци из Кијева кажу да је, у време док је председник те земље био Виктор Јанукович (такав какакв је), прикупљена 21 тона златних резерви. Према руским изворима, злато је из Кијева већ пребачено у САД.
Јавност је, наиме, олако пренебрегла вест о украјинском злату из марта ове године, која наравно није потврђена, али ни демантована. Тада је јављено да су, седмог марта, украјинске драгоцености, међу којима су били и историјски артефакти непроцењиве вредности од племенитих метала и уметнине, камионима превезене до ародрома Бориспољ.
Товар је без царинских формалности, а камоли детаљне контроле, предат Американцима, као „покриће“ за кредите. Погађате, за финансирање насилног пуча у Кијеву и војних акција против народа на истоку земље. Тада је наведено да је вредност поменутих драгоцености, према бившем украјинском председнику Леониду Кучми, износила око 27 милијарди долара.
Иако се вест о украјинском злату још пресијава у жутој боји свог садржаја и сензационалности, она није право изненађење. То је традиција Вашингтона. Не треба отићи даље из Србије да би се сагледао безмало идентичан пример.
Према подацима које је пре нешто мање од три године у Вечерњим новостима објавио Миодраг Јанковић, одмах након почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије одлучио је да државно злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Велике Британије транспортован 33.683,51 килограм чистог злата. У трезору Енглеске банке до краја рата остало је, према Јанковићевим подацима, 11.203,10 килограма југословенског злата.
Народна банка Југославије организовала је још два транспорта злата. У мају и јуну 1940. године злато је из Швајцарске, преко Атине, превезено у Нјујорк . Укупно 344 сандука са 14.168,16 килограма чистог злата. Јанковић наводи да је уочи бомбардовања Београда Народна банка Краљевине Југославије код Федералних резерви у САД имала 47.851,67 килограма чистог злата.
Током рата, продајом злата којим је југослвенска избегличка влада располагала у Лондону, исплаћиване су плате запослених у државном апарату и принадлежности краљевској породици. После рата САД су, наводи даље Јанковић, процениле да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна чак 17 милиона долара, иако се огромна већина историчара слаже да је тај износ, реално, био између три и пет милиона.
Американци су захтевали да Југославија штету исплати од државног злата депонованог у Федералним резервама. Професор др Милан Бартош уложио је био приговор, образлажући да је реч о депозиту у нужди, али је приговор одбијен.
Од 47.851,67 килограма југословенског монетарног злата, Американци су самовољно задржали 15.649,22 килограма, обрачунавши, како Јанковић пише, сваки литар авионског горива утрошен за потребе партизана и припаднике равногорског покрета отпора, али и сваку бомбу бачену на градове својих савезника Срба на крају рата.
Када смо код злата ових дана, за утеху свесним Балканцима остаје анализа Димитрија Калиниченка. У њој пише да Русија још увек продаје обезвређене енергенте за прецењене доларе, али да те исте, прецењене доларе, одмах мења за такође потцењено злато, доводећи евроатлантске плутократе у ситуацију да обезвређивањем нафте једу властити реп (који свакако имају).
Глас Русије
