Пуно малих острва, гребена и спрудова, Јужно кинеско море у средишту је територијалног спора који је више држава суочио једне с другима. Кина тврди да се њене територијалне воде простиру стотинама километара јужно и источно од острвске покрајине Хаинан, што је у неким случајевима у супротности са тврдњама њених суседа.

„Си-Ен-Ен“ наводи да је напетост у том региону је порасла када је Кина територију од неких 800 хектара морских спрудова огромном операцијом ископавања претворила у мала острва са пистама за слетање авиона, лукама и светионицима.

У уторак је Кина објавила да је њена војска упозорила и пратила амерички војни брод-разарач „У.С.С. Ласен“ који је пришао превише близу једном од пет вештачких острва у спорним водама Јужног кинеског мора.

Куи Тијанкај, амбасадор Кине у Вашингтону, казао је да је америчка патрола била „веома озбиљна провокација, политички и војно“. Брунеји, Малезија, Тајван и Вијетнам оспоравају кинески суверенитет над неколико острвских ланаца и међусобно се такође препиру.

Ка северу, у Источном кинеском мору, Кина је у територијалном спору са Јапаном и Јужном Корејом. Амерички медиј наводи да је Кина заправо релативно касно почела са окупацијом територије у архипелагу Спратли, који Пекинг назива острвима Нанша.

– Тајван је први окупирао једно од острва у том архипелагу након Другог светског рата, а следили су га Филипини, Вијетнам и Малезија који су сви изградили базе и писте на заузетим територијама – наводи Мајра Реп-Хупер, виша сарадница Програма за азијско-пацифичку безбедност у Центру за нову америчку безбедност (ЦНАС).

Филипини, који се географски налазе налазе најближе Спратлију, имају трупе стациониране у том подручју.

Кина је са заузимањем гребена и острва у том подручју почела крајем 80-их година прошлог века. Вијетнам оспорава и кинеско право над острвима Парасел, а прошле године тензије су порасле са северним суседом пошто је Кина почела да истражује нафту у том региону.

Кина је 2014. покренула огромне операције чији је фокус био на три велика гребена у архипелагу Спратли – Фајри крос, Суби и Мисчиф риф. Заузела је 800 хектара за мање од две године, што је подручје веће од девет квадратних километара.

У септембру је, током посете САД, кинески председник Си Ђинпинг казао да Кина неће „милитаризовати“ острва, али она ипак гради три писте за које амерички аналитичари верују да ће на њих моћи да слећу бомбардери.

То подручје потенцијално богато сировинама, а за неке делова, поготово код малезијске обале и близу Вијетнама, доказана су налазишта гаса и нафте, чија је количина процењена на милијарде барела.

(Блиц)

Ознаке: Јужно кинеско море, Кина, острва