Запад спрема дипломатски пораз Русије- Где ће бити главна битка?

22:42 29.06.2023.

Сједињене Државе и Европска унија спроводе координисану политику, како би привукли земље БРИКС-а на своју страну у руско-украјинском сукобу.

Председник Француске ће присуствовати самиту те организације у Јужној Африци, а у Вашингтону су вођени разговори са премијером Индије.

Фото: Принтскрин

На захтев украјинских власти у Копенхагену, амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан и заменица државног секретара Викторија Нуланд, састали су се са онима који остају неутрални у сукобу између Кијева и Москве.

Како наводи „Фајненшел Тајмс“, Американци су разговарали, између осталог, са представницима Индије, Бразила, Кине, Јужне Африке – држава које су заједно са Русијом створиле БРИКС.

Примљени су у Министарству спољних послова Данске, нема извештаја о договорима, јер је догађај био неформалан. Како преноси „Ројтерс“, о Украјини се разговарало о „основним принципима мира“. Истовремено, немачки ТВ канал АРД јавио је да би званични састанак могао да буде одржан у Бриселу већ у јулу.

Индијски премијер Нарендра Моди посетио је Сједињене Државе истог дана. Занимљиво је, да му је 2005. године укинута америчка виза, јер је Вашингтон веровао да он, као шеф државе Гуџарат, угњетава верске мањине. Моди је 2014. био на челу владе, забрана је заборављена, а девет година касније чак су организовали посету на високом нивоу.

Бајден је са њим разговарао око два сата. Након тога, шефови држава су разговарали са новинарима. Приметили су повећану напетост и дестабилизујућа дејства у Источном и Јужном кинеском мору.

Кина није поменута, али је наговештај јасан. Изразили су спремност за сарадњу у истраживању свемира и високим технологијама. Пријављено је и решавање низа трговинских спорова.

Моди се уздржао од директне критике Русије, али је истакао да је Индија неутрална, и да се залаже за мирно решење сукоба. „Ово је ера дијалога и дипломатије“, нагласио је он. Све земље морају да поштују међународно право и суверенитет других држава, додао је премијер.

Париз је на потезу

У међувремену, Емануел Макрон тражи да буде примљен на августовски самит БРИКС-а у Јужној Африци. Министарство спољних послова Афричке Републике саопштило је, да ће председник Сирил Рамафоса лично донети одлуку о овом питању, где су појаснили, да ако Макрон буде позван, ово ће бити први такав случај у историји организације.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков, обавестио је да се у Москви француски председник сматра неприкладним гостом. Макрон је превише непријатељски расположен и дели НАТО линију наношења „стратешког пораза“ Кремљу.

Дипломата је подсетио, да само оне земље које не објаве једностране санкције актуелним чланицама организације могу бити кандидати за БРИКС. Рјабков се нада, да ће мишљење Русије бити узето у обзир у Јужној Африци.

Са своје стране, шефица француске дипломатије Катарин Колона истакла је, да је дијалог користан чак и када се стране међусобно не слажу. Она не види ништа лоше у томе што Макрон присуствује самиту БРИКС-а.

Поред тога, на иницијативу Јелисејске палате, 22-23. јуна у Паризу је одржан самит о новом глобалном финансијском пакту. Макрон жели да побољша интеракцију између севера и југа у решавању заједничких проблема- на пример, превазилажењу сиромаштва и борби против климатских промена. На самит су позвани представници 130 земаља, али Русија није позвана, пошто је Москва, како су рекли организатори, „привремено ван игре“.

Варљива неутралност

Самит БРИКС-а требало би да се одржи 22. августа у Јоханесбургу, највећем граду у Јужној Африци. Западни медији су крајем маја разговарали о могућности пребацивања преговора у Кину, пошто Кејптаун признаје надлежност Међународног кривичног суда и дужан је да ухапси руског председника Владимира Путина ако се појави у земљи.

Међутим, Министарство спољних послова Јужне Африке ставило је тачку на спекулације на ову тему, гарантујући свим учесницима дипломатски имунитет – у складу са конвенцијама УН из 1946. и 1947. године.

Фјодор Лукјанов, главни уредник „Руссиа ин Глобал Аффаирс“, објашњава да се чланице БРИКС-а не могу доживљавати као савезници Москве у сукобу са Украјином. Покушавају да остану неутрални и позивају на мир. У ствари, то је оно што их разликује од колективног Запада, који сву одговорност ставља на Кремљ.

„САД и њихови савезници повлаче БРИКС на своју страну, али, мало је вероватно да ће од тога било шта испасти. Суштина организације је да доноси самосталне одлуке, а не да следи нечије вођство. Учесници су за себе и стабилност која је њима корисна. За сада нема основа за промену ове позиције“, каже политиколог.

„Запад покушава да ради на грешкама направљеним 2022. године“, наставља он. „Ако се раније веровало да би међународна заједница требало да се такорећи подразумевано придружи САД и Европској унији, сада Вашингтон и Брисел убеђују остатак света да стане уз њих.“

Међутим, према Лукјанову, они су и даље превише арогантни и не нуде Индији или Јужној Африци ништа што би их натерало да радикално ревидирају своју спољну политику.