Pročitaj mi članakPosle 183 godine Kopenhagen u celosti otpisao svoj ogromni inostrani dug. Zauzdali zaduživanja potrošača.
Копенхаген је чекао дуго, чак 183 године, али је напокон дочекао: ослободио се свог девизног дуга у целости! У раним осамдесетим, Данска је била тамо где је сада Грчка, до гуше у кризи, а данас може да одахне, јер је отплатила дуг по основу обвезница, тежак 1,5 милијарди долара.
У међувремену, ова земља суочавала се с девалвацијама и економским суновратима, између којих би се нашао понеки опоравак кратког даха. Зато је земља била приморана да девалвира националну валуту круну. После свега тога, Данска је данас „економија међу апсолутно најјачим у свету и са рекордно високим суфицитом и јаким јавним финансијама“, тврди Јенс Нервиг Педерсен, виши аналитичар у данској AС банци.
Којом се магијом користио Копенхаген да би се ослободио дуга?
Главни банкари у овој земљи истичу у изјавама за западне медије да чаробног штапа није било. Напротив, све што је предузето било је крајње рационално и уклапало се у економске законитости.
УТИЦAЈ КОМШИЛУКA
Норедеа банк AБ оцењује да би политичке напетости у Француској могле да присиле Данску да посегне за још већим интервенцијама од оних које су предузете прошле године да би се неутралисали негативни утицаји британског референдума за излазак из ЕУ. Данска централна банка је, примера ради, прошлог месеца продала 4,7 милијарди круна са циљем да ослаби домаћу валуту, пошто су политички ризици везани за француске изборе покренули стране инвеститоре да потраже сигурност у данским активама.
Уведен је режим фиксног курса и спроведен низ економских реформи.
Те измене обухватале су и зауздавање задуживања потрошача кроз поскупљење цена зајмова.
Пуних пет година данске банке имале су негативне каматне стопе.
Показало се да је то био пун погодак.
Не само да је ликвидиран инострани дуг и са државе скинута омча дужничког ропства, него је Данска постала прави бастион економске стабилности, с највишим кредитним рејтингом.
Копенхаген сада располаже огромним девизним резервама у износу од 67 милијарди долара, што је двоструко више него пре само деценију.
Пласира их у одбрану курса круне према евру.
Од пре тачно три године, Данска нема потребу да се задужује у страној валути. Западни медији тврде да је ова земља место „где грађани буквално не знају шта ће с новцем“.
Према писању њујоршке агенције Блумберг, Данци су имали импресиван раст реалних плата.
Економиста Торе Страмер каже да свако у Данској, укључујући децу, има уштеђевину од 21.000 долара „по глави“.
Тај износ добија се, наиме, кад се укупан износ штедње – који према подацима централне банке достиже 812 милијарди круна, илити око 117 милијарди долара – подели с бројем становника.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
