Вуду ритуали, инвазија и „Викиликс“: Како је брачни пар Клинтон уништио Хаити?

09:40 13.03.2024.

Романтична љубавна прича амбициозног америчког пара крунисана меденим месецом на карипском мору осудила је острвску државу на потпуну катастрофу

Све је почело идилично. Млади, тек венчани, заљубљени пар из Америке 1975. године отишао је на медени месец у карипску државу познату по дугим тиркизним плажама и узбудљивој богатој историји. Једне романтичне вечери на Хаитију, млади Клинтонови упознали су вуду свештеника (бившег хемичара у Њујорку) Макса Бовоара и одлучили да присуствују његовом ритуалу.

Вуду свештеник је, како је навео бивши председник Америке Бил Клинтон у мемоарима „Мој живот“, пару за почетак одржао кратко предавање о „вуду теологији“.

„После неколико минута ритмичног плеса уз бубњеве, појавили су се духови и запосели жену и мушкарца. Човек је наставио да трља запаљену бакљу по целом телу и хода по ужареном угљу, а да није изгорео. Жена је више пута вриштала, а затим је зграбила живо пиле и одгризла му главу“, препричавао је бивши председник Америке Бил Клинтон ноћ коју је, на несрећу милиона људи широм света, описао као прекретницу у којој је одлучио да се врати политици.

Клинтон, који је у том тренутку радио као професор права, раније је изгубио трку за Конгрес. Премишљао се да ли да се још једном кандидује за државну функцију, будући да се очекивало да ће позиција државног тужиоца Арканзаса бити упражњена.

„Када смо се вратили са Хаитија, одлучио сам да се кандидујем за државног тужиоца“, присећа се Клинтон, наводећи да је најважнија лекција коју је научио на Хаитију то да „Господ делује на тајанствене начине“, писао је „Вашингтон пост“.

Упркос бајковитом почетку, љубавна прича господина и госпође Клинтон дефинитивно неће бити за пример. Ипак, најдебљи крај у њиховој вези је, по свему судећи, извукло сиромашно острво на коме су „отворили очи и доживели просветљење“.

Инвазија са дугорочним катастрофалним последицама

Америка је у 20. веку чак два пута извршила инвазију на Хаити. Први пут након Првог светског рата, а други 1994. године за време Клинтонове администрације.

Како то обично бива, америчка операција у којој је 25.000 војника имало за циљ да свргне са власти војну хунту и „успостави демократију и мир“ може се сматрати кореном великог броја проблема са којима се суочава Хаити данас, оценио је за „Тајм“ историчар рођен на Хаитију, који предаје политичке науке на Универзитету у Вирџинији Роберт Фатон.

„Ако се осврнемо операцију, можемо да закључимо да је она била велики неуспех — нити је променила, нити је демократизовала Хаити. Ситуација је сада вероватно катастрофалнија него што је била средином 90-их. Био је то тренутак еуфорије, који се завршио катастрофом“, објашњава професор.

„Извините, грешка“

Председник Жан-Бертран Астирид којег је Клинтон вратио на власт у Хаитију потписао је споразуме са ММФ-ом и Светском банком, отворивши тржиште Хаитија за спољну трговину, што је, између осталог, резултирало тиме да је острво морало да почне да увози већину хране.

„После америчке интервенције, Хаити је постао земља која зависи од међународних финансијских организација – био је и још увек је на милости онога што је међународна заједница спремна да да“, наводи Фатон.

Поред тога, 1995. године Клинтон је приморао острвску државу да укине царине на пиринач увезен из Америке. Хаити је тада смањио увозне царине на пиринач са 50 на 3 одсто. Бивши председник САД је тврдио да ће тај потез помоћи Хаитију да се „индустријализује“. Стручњаци су, међутим, одмах предвидели последице и упозорили да ће овај потез озбиљно оштетити пољопривреду на Хаитију.

Након усвајања Клинтоновог захтева, Хаити је постао четврти по величини увозник пиринча из САД, иако су у том тренутку били најсиромашнија земља на западној хемисфери. Већина увезеног пиринча долазила је из Клинтонове матичне државе – Арканзаса. И данас је Хаити пети највећи увозник америчког пиринча на свету, иако има само 10 милиона становника.

Клинтон је признао грешку и јавно се извинио због овог потеза тек 2010. године.

„То је можда било добро за неке од мојих фармера у Арканзасу, али није успело. Била је то грешка. Због тога што сам урадио морам да живим сваки дан са последицама изгубљеног капацитета за производњу пиринча на Хаитију које су храниле те људе“, рекао је лицемерно Клинтон у години у којој је без имало задршке од стране УН именован за међународног координатора за помоћ Хаитију.

Пријатељи Била Клинтона стижу у спас

У јануару 2010. године већ довољно измучени Хаити погодио је разорни земљотрес, убивши више од 230.000 људи, а међународни донатори обећали су око 13,3 милијарде долара за опоравак Хаитија.

Бил Клинтон је именован за копредседавајућег Привремене комисије за опоравак Хаитија (ИХРЦ). Комисија је тада нашироко критикована због спорог и тромог добављања помоћи, а утврђено је, како је пренео „Би-Би-Си“, да је само 9 одсто новца стране помоћи отишло влади Хаитија, а 0,6 одсто локалним организацијама.

Највећи део средстава отишао је агенцијама УН, међународним групама за помоћ, приватним извођачима и цивилним и војним агенцијама земаља донатора.

На пример, Пентагон је Стејт департменту наплатио стотине милиона долара за слање америчких војника да деле флаширану воду и „одржавају ред“ на улицама разорене престонице Хаитија, писао је Би-Би-Си.

Међутим, у процурелим приватним мејловима Клинтонове додатно је потврђен општи утисак јавности да је америчка помоћ Хаитију под њиховим руководством била дебакл.

Након земљотреса, амерички капиталисти и приватни извођачи желели су да искористе ситуацију и зараде на катастрофи, што је један амерички изасланик у дипломатској депеши коју је објавио „Викиликс“ описао као „златну грозницу“.

Предност су, како се чини, имали „Билови пријатељи“.

У и-мејловима највиших званичника Фондације Клинтон, Кејтлин Клеворик, виша помоћница Хилари Клинтон, тражила је да се при процени пристиглих понуда за помоћ обрати посебна пажња на оне који носе посебну ознаку „ФОБ“ (пријатељи Била Клинтона) или „ВЈК ВИП“ (Вилијам Џеферсон Клинтон ВИП).

„Морате да означите када су људи пријатељи Вилијама Џеферсона Клинтона“, написала је званиница Стејт департмента, која је проверавала понуде пристигле преко Клинтонове фондације.

Клеворик се касније Еј-Би-Си њузу правдала наводећи да је то било важно како би „могла да утврди да ли су потенцијални извођачи имали историју на Хаитију“, или „искуства пружању помоћи у случају катастрофе“.

Дебакл „Каракол“

Клинтонови су, поред свега наведеног, највише критиковани због тзв. фабрике одеће познате као „Индустријски парк Каракол“.

Фондација Клинтон је у сарадњи са Клинтоновим Стејт департментом, помогла договор са Владом Хаитија за изградњу фабричког комплекса вредног 300 милиона долара 2012. године.

Како је писао Би-Би-Си, неколико стотина фармера је исељено са свог земљишта како би се направило место за производну локацију од 600 хектара, која производи одећу за америчке трговце попут „Волмарта“ и „Таргета“.

Бил Клинтон је обећао да ће због новоотворене фабрике „у кратком року“ бити отворено 100.000 нових радних места. У „Индустријском парку Каракол“ је, међутим, отворено само 8.000 радних места.

На Хаитију је прошле недеље проглашено ванредно стање због ескалације насиља, када су наоружане банде су упале у затвор и ослободиле затворенике, а 10.000 људи је расељено.

Јуче је премијер Хаитија Аријел Анри поднео је оставку након вишенедељног притиска и све већег насиља у тој карипској земљи. Прошле недеље је саопштено да због нових немира на острву Сједињене Америчке Државе разматрају да пошаљу маринце на Хаити.

Док се чека даљи развој ситуације, у ваздуху остају многа „шта би било кад би било“ питања. На пример, да ли би злосрећна судбина Хаићана била другачија да су Клинтонови за своје прво брачно путовање изабрали другу дестинацију и да им вуду свештеник није отворио очи. Или, шта би се десило да су били мање себични, користољубиви и похлепни.