Прочитај ми чланакОчајнички напори да се по сваку цену спрече пад владе Марија Драгија тек је последњи у низу тешких политичких изазова које је Владимир Путин ставио пред Запад.
То је у једном тексту навео британски новинар и један од уредника листа „Гардијен“ Патрик Винтур.
„Наратив о растућем бунту народа против западних санкција Русији свакако се добро уклапа у Путинову наративу да су време и економија на његовој страни, и где санкције наносе више штете европским потрошачима него руским. Руски председник очигледно сматра да је раст цена горива најсмртоноснији могући макроекономски шок за политичаре јер подстиче инфлацију док истовремено успорава економски раст“, наводи Винтур.
Комешања у Европи
Како се наводи у тексту, председник Француске Емануел Макрон ослабљен је губитком парламентарне већине у корист странака које су ранијих година фаворизирале Путина. Са друге стране, социјалисти у Шпанији изгубили су подршку у Андалузији и то пре избора који би требало да буду одржани 2023. године.
Истовремено, Народна странка десног центра постигла је нови рекорд, те према последњем истраживању јавног мнења, уживају подршку 36,3 одсто гласачког тела, што је уједно најбољи резултат те партије од априла 2017. Ако се слично понови на изборима, то би био најбољи резултат за ту странку од 2011.
У Естонији, Каја Калас, антипутиновски настројена премијерка земље, једва да је политички „преживела“ прошле недеље. Пошто је претходна коалициона влада пала због највише стопе инфлације у целој еврозони (19 одсто), Калас је вешто реконструирала нову владу, али уз одређену цену по естонски прорачун и сопствени кредибилитет.
„Ако се економија не поправи до парламентарних избора у марту 2023. године, могло би да буде у невољи“, наводи се у тексту „Гардијена“.
У Варшави, ПиС се већ брине да би могао изгубити изборе сљедеће године, чак и ако се настави подршка према Украјини, а у Бугарској је већ пала прозападна влада. Политичар који је у последње вријеме најбоље прошао на изборима вероватно је премијер Мађарске Виктор Орбан, кога британски лист ословљава као Путиновог највећег савезника у Европи.
Винтур напомиње како је врло могуће да ће ствари по Стари континент ускоро постати још горе. У среду ће, осим питања да ли ће Драги остати на власти Италију, ЕУ ће морати да се одлучи да ли може да се успостави механизам солидарности уколико ове зиме не буде руског плина.
Путинове намере постаће јасне у четвртак, када ће руски нафтни гигант Гаспром да одлучи да ли ће да настави снадбевање Европе енергентима после годишње планиране паузе због одржавања гасовода Северни ток 1. Међутим, знакови по Европу нису превише обећавајући. Гаспром је у писму купцима гас већ поручио да не може да гарантује снадбевање гасом и активирао је клаузулу о „вишој сили“ како би се заштитио од плаћања одштете за смањене испоруке појединим клијентима у Еуропи од 14. липња, тврдећи да уговорне обавезе није испунио због „изванредних“ околности, према документу од 14. српња.
Ни Путину се не ризикује
Како се наводи у тексту познатог британског листа, Русија је прекинула снадбевање гасом Пољске, Бугарске, Финске и Холандије, а ограничила је количински снадбевање гасом и за још осам земаља. Међутим, шпанска енергетска компанија саопштила је да Шпанци немају чега да се боје, јер истиче да могу да добију гас и из других извора.
„Ту лежи ризик за Русију. Путин ће имати само један покушај да изазове велику кризу у ЕУ. Ако у томе не успе, а европске резерве буду довољно велике да издрже до следећег лета, Запад ће бити врло близу да се ослободи зависности о руском гасу. Путин би тиме можда и заувек поништио главни руски извор прихода и остао без највећег тржишта на које извози гас“, сматра Винтур.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 19, 2022
