Нема климатских хитних случајева. А алармантне поруке које гурају глобалне елите су чисто политичке. То је оно што је 1.609 научника и информисаних професионалаца изјавило када су потписали „Светску декларацију о клими“ Глобалне климатске обавештајне групе.

„Наука о клими треба да буде мање политичка, док би климатске политике требало да буду више научне“, почиње декларација.

„ Научници би требало отворено да се позабаве неизвесностима и претеривањима у својим предвиђањима глобалног загревања, док би политичари требало да непристрасно рачунају стварне трошкове као и замишљене користи од својих мера политике. “

Група је независни “климатски чувар” коју су 2019. основали професор геофизике Гус Беркхоут и научни новинар Марсел Крок. Како се наводи на њеној веб страници , циљ организације је да „генерише знање и разумевање узрока и ефеката климатских промена, као и ефеката климатске политике“. И то чини објективним сагледавањем чињеница и ангажовањем у научним истраживањима климатских промена и климатске политике.

Међу потписницима декларације су нобеловци, теоретски физичари, метеоролози, професори и научници из области животне средине широм света. А када је неколицину одабраних питао The Epoch Times зашто су потписали декларацију у којој се наводи да је „климатска ванредна ситуација“ фарса, сви су навели варијацију „јер је то истина“.

„Потписао сам декларацију јер верујем да се клима више не проучава научно. Напротив, постала је предмет вере“, рекао је за Епох тајмс Хаим Бенароја , угледни професор машинства и ваздухопловства на Универзитету Рутгерс.

„Земља се загрејала минимално од краја Малог леденог доба око 1850. године, али то тешко да представља хитан случај — или чак кризу — пошто је планета још топлија током последњих неколико миленијума“, рекао је Ралф Александар, пензионисани физичар и аутор веб-сајта „Наука под нападом“, рекао је за Епох тајмс.

„Постоји много доказа да су просечне температуре биле више током такозваног средњовековног топлог периода (са средиштем око 1000. године), римског топлог периода (када су се узгајали грожђе и агруми у сада много хладнијој Британији), и у раној Холоцен (након што се завршило последње редовно ледено доба).“

Климатска ванредна ситуација је “фикција”, рекао је недвосмислено.

„Климатска ванредна ситуација“

Људске активности и настали гасови са ефектом стаклене баште узрок су глобалног загревања, према Међувладином панелу за климатске промене (IPCC). Конкретно, IPCC каже да су 1750. године концентрације угљен-диоксида (CО2) у атмосфери биле 280 делова на милион (ппм), а данас су концентрације CО2 у атмосфери 420 ппм, што утиче на температуру.

IPCC је тело УН за процену „науке у вези са климатским променама“. Основали су га 1988. Светска метеоролошка организација и Програм УН за животну средину како би помогли креаторима политике да развију климатске политике.

Едвин Бери, теоретски физичар и сертификовани консултантски метеоролог, рекао је да је једна од централних теорија IPCC-а да је природни CО2 остао константан на 280 ппм од 1750. године и да је CО2 код људи одговоран за повећање од 140 ппм.

Ова теорија IPCC-а чини људски CО2 одговорним за 33 процента данашњег укупног нивоа CО2, рекао је он за The Epoch Times.

Сходно томе, да бисмо снизили температуре, каже IPCC, морамо смањити CО2 изазван људским фактором — дакле, тренутни притисак законодаваца и климатских активиста да насилно пребаце светски транспорт на електрична возила, да се отарасе фосилних горива и генерално смањи све активности које доприносе CО2 изазваним људима.

Читава та премиса, према г. Берију, је проблематична.

“Перцепција јавности о угљен-диоксиду је да он одлази у атмосферу и тамо остаје”, рекао је господин Бери. “Они мисле да се само акумулира. Али није.”

Он је објаснио да када погледате проток угљен-диоксида — „проток“ што значи да се угљеник креће из једног резервоара угљеника у други, тј. путем фотосинтезе, једења биљака и назад кроз дисање — константан ниво од 140 ппм захтева континуирани прилив угљен-диоксида од 40 ппм годишње, јер, према IPCC-у, угљен-диоксид има време обртања од 3,5 године (што значи да молекули угљен-диоксида остају у атмосфери око 1/2 године).

„Ниво од 280 ппм је двоструко већи — 80 ппм прилива. Сада, ми кажемо да је прилив људског угљен-диоксида једна трећина укупног. Чак и подаци IPCC кажу: „Не, прилив угљен-диоксида код људи је око 5 до 7 процената укупног прилива угљен-диоксида у атмосферу“, рекао је он.

Дакле, да би се надокнадио недостатак неопходног угљен-диоксида изазваног људима који тече у атмосферу, IPCC тврди да уместо да има време обрта од 3,5 године, људски ЦО2 остаје у атмосфери стотинама или чак хиљадама година.

„[IPCC] каже да је нешто другачије у вези са људским угљен-диоксидом и да он не може да тече из атмосфере тако брзо као природни угљен-диоксид“, рекао је господин Бери. „Па, научници IPCC-а — када су прошли кроз, шта, милијарде долара? — требало је да поставе једноставно питање: ‘Да ли је људски молекул угљен-диоксида потпуно идентичан природном молекулу угљен-диоксида?’ А одговор је да, наравно!

“Па, ако су људски и природни молекули CО2 идентични, њихова времена изливања морају бити идентична.”

Г. Бери је рекао да то значи да је природа – а не људи – изазвала повећање CО2. И сходно томе, покушаји смањења CО2 код људи су бесмислени.

„Веровање да људски CО2 покреће повећање CО2 може бити највећа јавна обмана и најскупља превара у историји“, рекао је Бери.

Истакао је да у науци научна метода каже да не можете доказати да је теорија 100 посто тачна — само да подаци то подржавају — али можете доказати да је нетачна. Наводећи пример, господин Бери је рекао да је закон гравитације сер Исака Њутна дуго времена био најистакнутија теорија, али је онда Алберт Ајнштајн направио исправку која је оповргла Њутнову теорију.

„Вратите се научном методу: IPCC је предложио теорију, и ако можемо да докажемо да је погрешна, победићемо. И доказао сам, у том случају, њихова теорија је погрешна“, рекао је он.

Г. Бери је отишао корак даље у истраживању и израчунао циклус угљеника код људи користећи податке IPCC о циклусу угљеника.

“Предвиђање из истог модела не даје људима да производе 140 ппм. Излази ближе 30 ппм. Што у суштини значи да IPCC није у праву”, рекао је он.

„Сада би неко могао да пита: ‘Па, да ли су подаци IPCC тачни?’ Мој одговор је: ‘Не знам.’ Али не морам да знам јер је IPCC користио управо ове податке да обмане свет. Желим да покажем да је њихова логика погрешна користећи њихове податке”, рекао је он.

„IPCC није постављен као научна организација.

Г. Бери је рекао да се IPCC не упушта у скептицизам према својим теоријама и, према томе, према научном методу који управља целокупном науком.

„Они су основани као политичка организација да посебно убеде јавност да угљен-диоксид изазива проблеме“, рекао је он.

На питање зашто постоји притисак да се прогласи „климатска ванредна ситуација“, господин Бери је рекао да је све у новцу и контроли.

“То је једини прави разлог за то. Нема ванредних климатских ситуација”, рекао је он.

Господин Бери ставља на располагање јавности сва своја истраживања, истраживања и преписку колега који покушавају да оповргну његове теорије .

Као и господин Бери, и господин Александар каже да је наука постала више политичка него научна.

“Једноставно није тачно да је клима на Земљи угрожена. Та тврдња је далеко више политичка него научна”, рекао је он.

“Наука је заснована на доказима из посматрања, заједно са логиком, да би се доказима дао смисао. Постоји врло мало, ако их уопште има, доказа да људске емисије CО2 изазивају пораст температуре. Постоји корелација између њих, али корелација није посебно снажно: Земља се хладила, на пример, од 1940. до 1970. године, док је ниво CО2 у атмосфери наставио да расте. Компјутерски климатски модели су све што повезује глобално загревање са CО2.”

На питање зашто је CО2 издвојен као узрок климатске ванредне ситуације, г. Александар је рекао да то потиче од Џејмса Хансена, астрофизичара и шефа НАСА-иног Годард института за свемирске студије од 1981. до 2013. године, и ватреног еколога.

„Хансен је развио један од првих компјутерских климатских модела и почео да даје веома преувеличана предвиђања будућег загревања, од којих се ниједно није остварило “, рекао је г. Александер. „Ово је укључивало сведочење које је дао на саслушању у Сенату 1986. године, сведочење за које се сматра да је изазвало каснији наратив о антропогеном глобалном загревању.

Упркос томе што се његова предвиђања нису остварила, напори господина Хансена допринели су оснивању IPCC-а, рекао је г. Алекандер.

„Иако је наизглед IPCC научно тело, налази његових научника су често изобличени и наглашени од стране владиних и невладиних бирократе који доминирају организацијом“, рекао је он. „Бирократе су одиграле велику улогу у преувеличавању научних закључака узастопних извештаја IPCC-а и ескалирању реторике његових званичних изјава. Отуда и недавне изјаве генералног секретара УН о ‘узаврелој’ земљи.”

Генерални секретар Антонио Гутереш је 27. јула рекао : „Климатске промене су овде. То је застрашујуће. И то је само почетак. Ера глобалног загревања је завршена; стигла је ера глобалног кључања. Ваздух се не дише. Врућина је неподношљива. А ниво профита од фосилних горива и климатска неактивност су неприхватљиви.”

Г. Александар је рекао да је искрен одговор на оно што узрокује загревање Земље: „Само не знамо тренутно“, али то не значи да научницима недостаје идеја.

„Шансе да CО2 буде кривац број један су веома мале. CО2 несумњиво доприноси, али постоји неколико природних циклуса који такође, највероватније, чине“, рекао је он. „Ово укључује соларну варијабилност и циклусе океана, оба занемарена у климатским моделима – јер не знамо како да их уградимо – или су представљена лоше. Док ће вам климатски активисти рећи другачије, наука о клими је још увек у повоју, а постоји много тога што још не разумемо о нашој клими.”

Он је рекао да је један од примера недавни истраживачки рад у којем се процењује да промене у сунчевој продукцији могу да објасне 70 до 80 одсто глобалног загревања. Оваква истраживања не добијају много пажње јер је IPCC посвећен идеји да је људски ЦО2 узрок глобалног загревања.

Као даљу критику, господин Александар је рекао да је Џон Кристи, климатолог и професор атмосферских наука на Универзитету Алабама у Хантсвилу и директор Научног центра Земљиног система, јасно показао да климатски модели преувеличавају краткорочно будуће загревање за два до три пута.

Да би пронашли тачнија мерења, господин Кристи и Рој Спенсер, климатолози , бивши научници НАСА-е, а сада главни научници на Универзитету Алабама у Хантсвилу, развили су глобални скуп података о температури из микроталасних сателитских посматрања.

Они су свој пројекат започели 1989. године, анализирали податке који сежу до 1979. године и открили да се, генерално, од 1979. године, температура Земље стално повећавала за 0,23 степена Фаренхајта сваких 10 година, према глобалним сателитским подацима, рекао је господин Спенсер на свом вебсите .

Што се тиче зашто су климатски модели тако нетачни, г. Алекандер је рекао: „ Компјутерске симулације су поуздане само онолико колико су поуздане претпоставке на којима је компјутерски модел изграђен, а постоје многе претпоставке које улазе у климатске моделе. Претпоставке о процесима ми не потпуно разумети захтевају апроксимације.

Извештај: Apple наредио запосленима да не причају о зрачењу iPhone-а 12https://t.co/sjixAOed74

— СРБИН инфо (@srbininfo) September 16, 2023

Извор: ZeroHedge

Ознаке: глобалне елите, климатске промене, научници