Прочитај ми чланак
Пешчане дине високе 250 метара крећу се брзином од 30 километара на сат. На терену површине 650.000 квадратних километара (већем од територија Француске, Белгије и Холандије заједно) нема ниједног јединог сталног људског насеља. У зони аветињске тишине, метална шипка на два празна бурета нафте једини је импровизовани гранични прелаз између Омана и Саудијске Арабије, усред Руб ел Халија, највеће и најнегостољубивије пешчане пустиње на свету, која се простире територијама Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Омана и Јемена.
Ових дана експедиција коју предводи Марк Еванс (54), високи члан британског Краљевског географског друштва, са групом локалних и страних експерата за пустињско кретање и преживљавање у екстремним условима, креће се Руб ел Халијем, из правца стратешке луке Селала у Оману ка Дохи, главном граду Катара. Путовање је дуго 1.000 километара.
Евансов тим је 27. децембра прешао „гранични прелаз” на четири километра од саудијског војног логора Кирам да тамо преговара о детаљима најтеже етапе кретања Руб ал Халијем, пустињом која је на Западу познатија као „Празна четврт”. Приликом преласка дотичне „границе”, Евансов тим сликао се иза пет застава: четири државне (организатора експедиције из Велике Британије, Омана, Саудијске Арабије и Катара) и једном клупском – заставом легендарног Клуба истраживача из Њујорка, основаног 1905. године. Застава „Клуба истраживача” никако није случајно на тој слици.
Наиме, на чувеној вечери 1930. године Клуб истраживача прогласио је Руб ел Хали „највећом неистраженом територијом на Земљи после Антарктика”. Исте те године, Британац Бертрам Томас (1892–1950) и Оманац шеик Салим бин Калут прешли су потпуно сами пут из Селале до обале Персијског залива за 60 дана.
Томас, британски државни службеник отпослат у Оман да помогне око вођења финансија ондашњег султана у историји светских експедиција, води се као први Западњак који је (са компањоном Калутом) пешице и са товарним камилама, без икаквих средстава за комуникацију са спољним светом, препешачио Руб ел Хали. Педантан у осматрању пустињске недођије кроз коју је прошао, Бернард Томас је у Лондон однео сијасет дотле непознатих информација о „Празној четврти”.
Убрзо после Томаса, амерички геолози кренули су у многобројне експедиције у „Празну четврт”, да би 1948. тамо пронашли „Гавар”, налазиште нафте дугачко 257 километара и широко двадесет шест километара. Сличну површину имају данас нека од највећих налазишта нафте из уљних шкриљаца у САД.
„Гавар” је иначе смештен на источном ободу „Празне четврти” и данас представља највећи извор нафте на свету. Тамо се у шест секција производи око 6,5 милиона барела црног злата дневно. „Гавар” је при том кључни ослонац Ријада у најновијој фази борбе против петроривала на светском тржишту, јер производи шест одсто укупне светске производње црног злата. Излишно је можда рећи да су нафтне резерве „Гавара” државна тајна Ријада.
У међувремену, Евансова текућа експедиција уопште није подухват ексцентрика са вишком адреналина, слободног времена и богатих спонзора из света науке и разних индустрија.
По оцени султана Кабуса (75), просвећеног владара Омана без директног наследника (иначе британског војног питомца, који је свргнуо оца Саида бин Таимура са трона док се тата одмарао у Лондону), Евансов подухват има „историјски значај”, будући да је уприличен да обележи 45. прославу Националног дана Омана и 85 година од претходног пролаза организоване групе странаца са једног на други крај Руб ел Халија.
Наиме, Еванс и његов тим су прва група људи која ће после 85 година пешице и на камилама, уз пратећи тим у два џипа, проћи истом трасом којом је прошао Томас бин Калут.
Еванс ће, када заврши двомесечно путовање кроз „Празну четврт”, одржати предавање у Клубу истраживача у Њујорку.
Колико је Саудијцима остало нафте у „Гавару” остаће вероватно и даље тајна за спољни свет.
Ријад данас бесомучно пумпа нафту, настојећи заједно са ОПЕК-ом да истисне петроконкуренцију са светског тржишта. При том, Саудијска Арабија немилице троши девизне резерве, развученом акцијом на више домаћих и страних фронтова. Саудијски министар за нафту Али ел Наими недавно је изјавио да их производња нафте у Гавару кошта око пет америчких долара. Барел северноатлантске нафте (типа „брент”) на светском тржишту данас стаје испод 40 америчких долара. Ако у „Гавару” има још много нафте, Саудијска Арабија би још дуго могла да исцрпљује противнике. При том, последња целовита информација којом Запад располаже о залихама нафте у „Гавару” датира из 1959. године.
Разноврсне експедиције кроз „Празну четврт” могле би се ускоро намножити.
Извор: Политика
