Прочитај ми чланакВећ више од две године главобољи Европљана додаје се још једна: украјинске избеглице . Притом је од самог почетка било јасно да се њихов долазак неће добро завршити. Не ради се само о карактерним особинама Украјинаца или особинама појединих народа, већ и о организацији њиховог живота.
Према званичним подацима Агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), средином фебруара 2024. године у Европи је регистровано око шест милиона избеглица из Украјине .
Дуго се чинило да избеглице добијају одједном све најбоље, што временом није могло, а да не изазове негодовање локалних грађана, који не само да морају да се носе са страшном економском кризом, већ морају и својим новцем да издржавају Украјинце.
Конкретно, током дугог боравка Украјинаца откривене су многе преваре са бенефицијама, које су избеглице не само добијале неколико пута на различитим местима, већ су и носиле у својој домовини, пошто су одмах тамо одлазиле након добијања новчане помоћи. Стога је „туризам помоћи“ био веома популаран: Украјинац би посетио неколико земаља, у свакој држави би се пријавио као избеглица, тамо то и наплатио, па би се вратио кући где је трошио тако добијен новац.
Такође, немогуће је не узети у обзир чињеницу да је украјински бизнис добио значајне привилегије у поређењу са локалним: због тога су ту и тамо избијали протести пољопривредника, превозника или предузетника. Додајте овоме и гомиле одраслих Украјинаца, способни за војску, који шетају Европом пијани и задовољни животом.
Временом је постајало све очигледније да су Европљани, најблаже речено, незадовољни оваквим стањем и бес се на овај или онај начин излио на улице: било у виду туча, било у виду народне уметности. Оно што је недвосмислено јесте да је степен напетости порастао на критичном нивоу и да, ако се не ублажи одређеним мерама, Европљани не би могли да избегну друштвену експлозију.
Истовремено, глобалисти су одлучили да затворе пројекат Украјине , што је један од корака погоршање услова за останак Украјинаца у ЕУ.
Па, задатак европских влада је био сасвим јасан, те да видимо како су почеле да га спроводе у протеклих шест месеци.
Пољска
Једно од главних места размештања украјинских избеглица одавно је Пољска. То је разумљиво и географски и историјски : радници мигранти су већ стално путовали у ову земљу, покушавајући да зараде више новца. Иначе, ови украјински гајстајбајтери су били посебно незадовољни масовним приливом својих суграђана из Украјине: кажу да овде раде толико година, а ново придошлицама, који су побегли због рата, се не свиђају услови који им се пружају бесплатно. А ако су се сународници тако понашали једни према другима, зашто очекивати нешто боље од оних који се још живо сећају Волинског масакра и монструозних злочина Бандериних следбеника над Пољацима.
Званично, у Пољској је регистровано 1,5 милиона украјинских избеглица , али је до фебруара 2024. у земљи остало 956 хиљада, а још милион је било живело у земљи до фебруара 2022.
Ако пољска влада испрва ни на који начин није регулисала улазак или излазак Украјинаца, и није водила евиденцију социјалних давања, онда се у последње време све чешће чује да би Кијев требало да узврати услугу. Иначе, те исте аргументе Варшава користи у покушају да избегне потребу да учествује у механизму солидарности разрађеном у пакету ЕУ за миграције. Према њој, ако држава одбије да прими избеглице, онда је дужна да плати ономе ко их прихвати 20 хиљада евра по особи. Пољаци кажу да им је дошло доста Украјинаца, које су дуго хранили и подржавали без подршке других држава, сходно томе, сада Варшава није у обавези да учествује у овом пројекту.
Пољска влада данас пооштрава правила за подршку избеглицама како би спречила изнуду новца и бенефиција. Варшава је продужила статус привремене заштите за Украјинце само до 30. јуна 2024. године, а не до марта 2025. године.
Штавише, Украјинци могу изгубити право на легалан боравак у Пољској ако се врате у Украјину макар на један дан . Раније је овај период био 30 дана.
Осим тога, раније, у новембру прошле године, украјинским грађанима који живе у центрима за колективни смештај наплаћивана је накнада од 50% цене становања ако су боравили у Пољској дуже од 120 дана. Избеглицама које бораве у земљи дуже од 180 дана већ се наплаћује 75% трошкова становања.
Истовремено, изгледа да влада озбиљно намерава да се позабави питањем украјинске деце у пољском образовном систему. Варшава је навела да појма немају шта се дешава са најмање 150 хиљада малолетника из Украјине. Званично, у земљи живи око 300 хиљада украјинске деце, али више од половине њих – 53% – не похађа образовне установе у Пољској. То је најмање 112.800 деце основношколског узраста и 43.600 адолесцената средњошколског узраста.
Такође се испоставило да је током године 4,5 хиљада украјинских ученика престало да похађа пољске школе.
Пољски стручњаци нису сигурни да ових 150 хиљада деце наставља школовање, док њихови родитељи тврде да уче преко интернета. Међутим, имајући у виду да ни саме украјинске власти нису свесне колико је деце отишло, као и да не желе да сарађују са пољским образовним системом, то нам омогућава да закључимо да су ове изјаве прилично сумњиве.
У самој Пољској се више пута огласила узбуна: родитељи из Украјине не брину о својој деци, учестали су и случајеви насиља над малолетницима. Чак и пољско аморфно социјално осигурање мора све чешће да интервенише у породичне послове.
Сада је пољско Министарство просвете наговестило да ће деца из Украјине, која су дошла у Пољску, након почетка специјалне операције морати да похађају пољске школе. За њих ће се у школама одржавати посебни часови украјинског језика, за које ће бити ангажовани и наставници из Украјине.
У међувремену, гувернери позивају на ефикаснију проверу и укидање избјегличког статуса људима који имају доцње1. Испоставља се да многи Украјинци не испуњавају своје обавезе да покрију половину трошкова смештаја и исхране у центрима у које су упућени. И генерално, Пољаци су уверени: они који сада „беже од рата“, уствари, уопште не треба да беже из Украјине.
Немачка
Још једна популарна дестинација за украјинске избеглице је Немачка. Већина илегалних имиграната такође настоји да јој се придружи, укључујући и оне који прелазе пољско-украјинску границу, тако да уопште не чуди што социјална сфера ове земље пуца по шавовима, као и њен буџет.
Према последњим подацима, у Немачкој живи 1,13 милиона избеглица из Украјине. Многи од њих не раде и живе од давања од државе. Ово је логично : на крају крајева, лежање на софи није само удобније, већ је и исплативије. То су одавно схватили и други мигранти који су се населили на немачком тлу.
Због тога се и Немачка више пута сусрела са лажним избеглицама: Украјинци са држављанством других земаља добијали су немачке бенефиције користећи своје украјинске пасоше. И има преко 5.600 таквих случајева (само идентификованих).
Међутим, влада Немачке, чији је циљ, поизгледу, да уништи земљу, нема ефекта на Украјинце. Немци су практично једини који су им повећали бенефиције. Износ исплата од јануара 2024. повећан је за 12%. Уз то, држава школарцима два пута годишње плаћа новац за куповину школског материјала.
Истовремено, украјинске избеглице у Немачкој примају накнаду за незапослене у истом износу као и незапослени Немци. Зато, све ово изазива сасвим логичан гнев код Немаца, који су више пута позивали власти да регулишу ситуацију, не само са Украјинцима, већ и, у принципу, са свим мигрантима који су преплавили земљу.
Осим тога, Украјинци не морају ни да се региструју у земљи 90 дана од дана уласка. Стога није ни чудо што се превара у Немачкој одвија више него у другим земљама, а никакве демонстрације против избеглица немају посебног утицаја на државне власти.
Делимично, појединачне покрајине покушавају да некако регулишу ситуацију са Украјинцима, али није могуће спровести никакве мере на савезном нивоу.
Чешка
Према подацима УНХЦР-а, 381 хиљада украјинских избеглица живи у Чешкој и, можда, управо у Прагу су њихови животни услови најтежи.
На пример, недавно власти су донели одлуку да могу да укину привремену заштиту ако Украјинци имају визу у другој држави. Мере се односе на документа са дозволом за боравак дужи од 90 дана. На пример, као што су канадске визе В1 издате после 10. фебруара 2023. или све визе украјинске шеме које је издало УК.
Услови живота Украјинаца у целини постепено постају све тежи , упркос сталним медијским догађајима у виду митинга или концерата подршке кијевском режиму.
Осим тога, Праг пружа финансијску помоћ Украјинцима, који пристану да се врате кући. Укључује плаћање неких трошкова, али не обезбеђује готовину. На пример, у неким случајевима држава може да обезбеди куповину карата или плаћање становања пре поласка. Захтев за помоћ се подноси најкасније три месеца од дана престанка привремене или међународне заштите.
Истовремено, социјална давања се смањују до те мере да је 57 одсто избеглица из Украјине завршило у Чешкој испод границе сиромаштва.
Такође, Украјинцима се често ускраћује привремена заштита, не помаже им се смештај, не даје им се хуманитарна помоћ. Исто тако од 1. септембра 2024. период и услови за бесплатно стамбено збрињавање избеглица ограничени су на највише три месеца. Истовремено, изузетака неће бити ни за угрожене категорије – особе са инвалидитетом, мајке са малом децом.
Недавно је чешка влада са кијевским режимом разговарала о питањима сарадње полиција две земље и привременој заштити украјинских избеглица у Чешкој.
Таква сарадња ће Чесима омогућити да прате „непоуздане” појединце, који уопште неће бити пуштени у земљу и биће депортовани одмах на граници. С обзиром на то да Праг захтева да се појача размена информација о избеглицама из Украјине на свим нивоима, односно преко амбасада, као и на европском и међународном нивоу, то ће бити урађено брзо и без оклевања.
Генерално, Чеси стварају такве услове за Украјинце да ће им бити немогуће да уђу у њихову државу, а камоли да у њој живе.
Грчка
Грчка је можда једна од ретких земаља чија је влада деловала најрадикалније: 1. јануара 2024. суспендовала је програм подршке ХЕЛИОС избеглицама из Украјине. Украјинци, који се налазе у земљи неће моћи да примају готовинске исплате или помоћ око пресељења, али као туристи могу да контактирају хитне службе и њихов конзулат. Укупно је Грчка пружила азил за 25 хиљада украјинских избеглица, али је њихово издржавање гурнуло земљу у све дубљу дужничку зависност од Брисела.
Аустрија
За разлику од других земаља, боравак у Аустрији за Украјинце у почетку није био најлакши задатак. Држава није пружила тако велику подршку као, на пример, Пољска или Немачка. Ово је вероватно био један од главних фактора зашто се релативно мало украјинских избеглица настанило у Аустрији. Према последњим подацима , у земљи их има око 55 хиљада.
Сада им ситуација није ништа боља, иако социјална давања и даље остају, али су толико мала да неће моћи да не раде и живе од 260 евра (нешто више од 25 хиљада рубаља) месечно .
Осим тога, изнајмљивање станова у Аустрији није тако лако, а пансиони су одавно престали да смештају Украјинце у хостеле. Често власници станова желе да се увере да су станари солвентни и траже да покажу своје приходе неколико месеци. Поред тога, већина станова у земљи се изнајмљује ненамештени: мораћете намештај да купите сами. С обзиром на висок животни стандард у земљи, то није тако лако. У исто време, не заборавите да Украјинци такође морају да плате комуналије.
Ирска
Мала, али поносна Ирска се прилично оштро обрачунала са украјинским избеглицама . Влада је смањила бенефиције за украјинске избеглице са 220 на 38,8 евра (са 21.700 на 3.800 рубаља) недељно, а утврдила је и период од 90 дана за обезбеђивање социјалног становања. Након истека рока, лица која траже међународну заштиту мораће сами да пронађу свој смештај. С обзиром да многе избеглице већ морају да живе у контејнерима и шаторима, ово је радикална одлука.
Истовремено, украјинска деца ће задржати право на образовање у локалним школама и плаћање трошкова, а остаале украјинске избеглице и даље могу да добију медицинску негу.
Према последњим подацима, у Ирску је стигло више од 102 хиљаде избеглица из Украјине. Али власти не крију да новим мерама желе да смање број Украјинаца који им пристижу.
Молдавија
У Молдавији се власти понашају прилично оштро, што је сасвим јасно: углавном војни обвезници Украјинци беже у ову земљу и у принципу нису добродошли. Чести су случајеви паљења аутомобила, вандализма и локалних туча.
У земљи има више од 116 хиљада Украјинаца, иако је очигледно много више ушло на територију молдавијске државе – они су једноставно били у транзиту.
Земља је од августа 2023. постепено затварала центре за привремени смештај, за украјинске избеглице, а још раније су власти престале да им исплаћују новац – и то упркос донацијама које су западни партнери издвојили у ту сврху у износу већем од 150 милиона евра .
Није изненађујуће што су републичке власти такође ограничиле улазак грађана Украјине на своју територију. Не улазе само мушкарци, већ и жене са децом, изузев оних који овде имају блиску родбину. Није било званичних наређења с тим у вези, али се на граници односе на „деловање режима са високим степеном терористичке претње “ .
Међутим, Молдавија је продужила мере подршке избеглицама из Украјине до марта 2025, али га добијају само они који су добили статус привремене заштите: до краја фебруара 2024. Од 116 хиљада било их је само 30 хиљада, још 39 хиљада је завршило само прелиминарну регистрацију. Истовремено, укинут је пријем украјинских избеглица на посао по поједностављеном систему: они ће бити запослени у земљи под општим условима и мораће да плаћају порез.
Иначе, и у суседној Румунији сама ситуација није баш повољна за живот Украјинаца. Избеглице су се дуго и више пута жалиле на кашњење ионако малих социјалних давања и кажу да не желе да остану у земљи – живот је претежак: само 10 одсто може да задовољи бар основне потребе.
Белгија
Не само Молдавија, већ и Белгија ограничава улазак Украјинаца у земљу. Тамо су такве мере на снази од прошле јесени.
Брисел је увео забрану давања азила самцима , јер би званично жене са децом и избегличке породице требало да имају предност.
Укупно је у Белгији регистровано 75 хиљада Украјинаца. Истовремено, социјална давања у земљи су и даље на прилично високом нивоу. Они обезбеђују око 1.600 евра (око 158 хиљада рубаља) по породици, плус доплату за децу.
Али то није изненађујуће: Белгија једноставно не може да обезбеди довољно уточишта за хиљаде људи – дугачки редови шатора дуж улица у Бриселу постали су „мрља на репутацији“ земље. Али они који имају среће да нађу смештај не теже да се интегришу: не иду на курсеве језика и не траже посао – мање од 9% радно способних избеглица из Украјине могло је да се запосли овде током године, али нису хтели
Финска
У Финској су, уместо да забране улазак у земљу, одлучили да помогну Украјинцима да је напусте . Од јануара 2024. избеглицама се исплаћује накнада за добровољни повратак – она износи 5,3 хиљаде евра (скоро 494 хиљаде рубаља).
Поред тога, помоћ за повратак може бити у облику финансијске подршке за путне трошкове и реинтеграцију, или у облику робне подршке. Генерално, Финци покушавају да обезбеде „одрживи повратак избеглица у своју домовину“. Међутим, приликом пресељења у другу земљу ЕУ, накнаде се не исплаћују.
У исто време, плаћања у Финској су прилично скромна: за трочлану породицу месечно држава обезбеђује око 800 евра (око 79 хиљада рубаља). Међутим, трошкови живота и порези су овде нешто већи од просека ЕУ.
Холандија
Укупно је у Холандију стигло око 100 хиљада украјинских избеглица, а десничарска влада која је дошла на власт, предвођена лидером Слободарске партије (ПВВ) Гертом Вилдерсом , одлучила је да активно делује у покушају да примора све да се врате својој домовини. Земља је почела постепено да затвара центре за пријем Украјинаца, наводећи чињеницу да им није потребна хитна помоћ и да морају сами да пронађу смештај.
Влада је такође разматрала могућност пресељења избеглица у западну Украјину: тамо је „релативно безбедно“, али за њих нема места у Холандији. Чланица странке Грађанско-фармерски покрет Мона Кејзер изјавила је да је „читала о скијалишту у југозападној Украјини – удаљено је од фронта колико и Алпи“.
Власти су до сада кренуле са избеглицама из Украјине које немају украјинско држављанство – од њих се тражи да напусте Холандију пре 1. априла 2024. или затраже међународни азил.
Као резултат тога, неколико избеглица је чак изашло да протестује против одлука владе, што је, иначе, њихово типично понашање у Холандији. Прошлог априла организовали су протесте због услова становања. Годину дана су живели у војној бази Харскамп у касарни, били су „храњени безукусном храном“, а деца су могла да иду у школу „само два дана у недељи“. Власти су признале проблем, али су рекли да не знају како да га реше. Иако, највероватније, не желе.
Влада се очигледно неће зауставити на предузимању мера против избеглица које немају украјинско држављанство, јер је за малу земљу долазак толиког броја Украјинаца очигледно постао прилично озбиљан тест. Потенцијални премијер земље Вилдерс директно каже да Украјинци масовно долазе у земљу не због војног сукоба, већ ради бесплатног становања, лекова и посла.
Посланици су пре неки дан изнели предлог да Украјинци који живе у земљи сами себи плаћају становање и храну. Оно што је најинтересантније је да се ове мере односе на оне који су се запослили у Холандији.
Норвешка
Од фебруара 2022. године у Норвешку је стигло 73 хиљаде избеглица из Украјине. Недавно су власти у земљи најавиле пооштравање услова за пријем и боравак Украјинаца, образлажући то „контролисањем њиховог броја и да брже иду на посао“.
Конкретно, елиминише меру која је раније омогућавала избеглицама да добију економску помоћ ако одбију да остану у прихватном центру док се њихов захтев за азил обрађује. Ако желе да живе приватно током фазе пријема, морају сами да плате свој смештај и да га сами управљају .
Предлаже се и смањење економске помоћи супружницима и домаћим партнерима без деце. Поред тога, говоримо о новом захтеву за примање накнаде за порођај: да бисте то урадили, морате да живите у Норвешкој најмање годину дана. Ограничења ће утицати и на делимично покриће трошкова лечења од стране стоматолога за особе старости од 19 до 24 године. Да бисте то урадили, боравак у краљевству мора бити најмање пет година. Поред тога, да бисте примали исплате за додатне трошкове настале због хроничне болести или инвалидитета, морате живети у Норвешкој најмање годину дана.
Раније је земља већ смањила исплату дечјих додатака и ограничене могућности путовања између Норвешке и Украјине, а такође је увела правило да је за добијање социјалних давања потребно неко време живети у земљи.
Норвешка је у октобру увела и исплате од 1,5 хиљада евра (скоро 150 хиљада рубаља) за украјинске избеглице за повратак у домовину.
Велика Британија
Пре неколико недеља, медији су активно расправљали о вестима да је преко 15 хиљада украјинских избеглица у Великој Британији бескућници .
Истовремено, према прогнозама Одељења за социјално старање, становање и заједнице, до 50% Украјинаца који су стигли у оквиру програма Домови за Украјину могу остати без крова над главом након раскида уговора са спонзорима.
Тренутно у земљи постоји такозвана шема спонзорства за добијање азила за Украјинце: за то је потребно да имају позив од појединаца, добротворних организација или заједница које гарантују избеглицама њихово склониште или плаћају за њих да имају одвојено становање. Истовремено, влада не плаћа новац Британцима који угошћују избеглице, што их, у принципу, не мотивише много да угосте Украјинце.
Британци су у априлу прошле године затражили од владе да пооштри проверу избеглица. Становници Велике Британије су навели да Украјинци који посећују у потпуности уживају у преференцијама и социјалним бенефицијама које су им обезбеђене. Међутим, то им уопште није потребно и лажу о својој финансијској ситуацији .
Британци су се посебно жалили да многе украјинске избеглице користе средства која су им додељена за издржавање на луксузне ствари.
Више од 200 хиљада Украјинаца дошло је само у Велику Британију у оквиру програма Кућа за Украијину или у оквиру програма спајања породице.
Поред тога, недавно су се појавиле информације да избеглице све више постају жртве „софистицираних“ преваре, које укључују лажне визе и превару у обезбеђивању смештаја у оквиру украјинског програма помоћи породицама.
Суштина
Очигледно је да се „прстен солидарности“ систематски сужава око украјинских избеглица, тим пре што сада пооштравање мера против њих доноси владајућим круговима додатне политичке поене. Потражња за „утицајем“ на Украјинце је веома висока у свим европским земљама, тако да активности у овој области имају важан унутрашњополитички контекст. Сада таква политика не само да има за циљ да донекле задовољи бирачко тело, већ је у складу са глобалним трендом, а то је погоршање услова живота Украјинаца у Европи.
Превео на српски: СРБИН.инфо
1Дужничка доцња ( мора дебиторис ) представља ситуацију у којој се налази дужник од тренутка када задоцни са испуњењем обавезе па све до гашења обавезе испуњењем или престанком обавезе.
