Прочитај ми чланак
У понедељак су амерички председник Барак Обама и генерални секретар НАТО савеза Андерс Фог Расмуссен запретили сиријским властима како ће „уколико пређу црвену линију, те буду користили хемијско оружје против побуњеника и становништва, сносити тешке последице и бити одговорни за њих“.
Лондонски Тајмс (те амерички и израелски медији) данас преносе вест „како се припрема копнена војна интервенција, коју би водиле САД, заједно са својим савезницима у региону Турском, Израелом и Јорданом“, а Тајмс наводи и могуће учешће Велике Британије у тој кампањи .
Одмах потом се огласио и израелски премијер Бењамин Нетанјаху изјавивши како „Израел, заједно с међународном заједницом, помно прати догађања у Сирији због огромних залиха хемијског оружја које Сирија поседује. Потпуно је неприхватљива његова примена, а осим тога постоји опасност да оно падне у руке терористичким организацијама као што је Хезболах. Потпуно се слажем с америчким председником о нужности војне интервенције у том случају. Ми смо у више наврата разматрали ту опцију у прошлости „, изјавио је Нетањаху у уторак.
Тајмс тврди, позивајући се на своје изворе, како би америчке снаге биле спремне у року неколико дана за тај задатак. Обзиром на захтевност целе операције то подразумева присуство већих војних снага у региону.
У понедељак је Израел затражио од Јордана дозволу за коришћење њиховог територија за евентуалне ваздушне нападе на складишта хемијског оружја, наводе обавештајни извори обе земље.
Јордан је тај захтев одбио, као и остале у протекла два месеца, говорећи „како није прави тренутак за такво шта“. Сасвим је јасно да су власти у Јордану опрезне у доношењу такве одлуке, због бројних насеља у близини сиријске границе.
И краљ Абдуллах Други је био јасан: „Јордан неће учествовати у било каквој војној интервенцији против Сирије, јер је то у супротности са нашим ставовима и националним интересима“, рекао је за дневни лист Ал-Раи у среду.
Како се нешто ипак дешава потврђује чињеница да су министри спољних послова НАТО-а дали „зелено светло“ за постављање ракета за противваздушну одбрану „Патриот“, у близини турско-сиријске границе. То су правдали као „одбрамбену меру у случају сиријског напада конвенционалним или хемијским оружјем“. Овај ракетни систем ће бити спреман у року неколико недеља.
Турска има 911 километара границе са Сиријом и неколико је људи погинуло пре неколико недеља од пројектила испаљених са сиријског територија. Иако влада у Анкари оптужује снаге предсједника Басар ал-Асада за те нападе, још се није тачно утврдило ко их је испалио, обзиром да су контролу над тим делом имале побуњеничке снаге у то време.
Генерални секретар НАТО-а је у уторак изјавио да је „Турска чланица НАТО савеза од 1950. и ми чврсто стојимо уз њу. Било какав напад на Турску сматрати ћемо нападом на цео савез“.
Јучер се сиријској обали приближио и амерички носач авиона „Ајзенхауер“. На њему се налазе ловци бомбардери и 8000 војника, што је још један доказ озбиљности ситуације.
Портпарол Беле куће, Jay Carney, је изјавио „како је Вашингтон разматрао могућност војне интервенције и раније, али је сад очито да снаге одане председнику Асаду не успевају сломити отпор наоружане опозиције, те се страхује да би он могао наредити хемијски напад. У том случају би се војна кампања могла покренути у само неколико дана „.
Ове изјаве, појачане војне активности на југу Турске и долазак америчког носача авиона указују на одлучност Стејт Департмента и Израела у свом науму да сруше власт у Дамаску, правдајући то наводном“забринутошћу због хемијског оружја„.
Занимљив је став Јордана, који сада истиче како не жели да учествује у овој акцији, док је познато како се преко њиховог територија пребацују знатне количине оружја и страних бораца. Немојмо заборавити ни податак како су стране трупе већ стигле у одређеном броју на јорданско-сиријску границу.
Можда је јордански Краљ Абдулах нарочито опрезан због унутрашњег стања у његовој земљи, наиме протести у Јордану трају већ дуже време и питање је колико је његова власт стабилна, нарочито у периоду након евентуалног пада Сирије.
Једна ствар је сигурна, за адекватну копнену инвазију САД и савезници требати ће териториј Јордана. Из тог простора имају раван правац према Дамаску и многи су већ и раније спекулисали да када би дошло до копнене инвазије, главни град Сирије засигурно би се напало из правца Јордана.
Нарочито контроверзна би била улога Израела. Израелски премијер Бењамин Нетанијаху очито изузетно дубоко верује у секташки раздор у муслимансском свету, можда чак и мисли да би га сунити и поштовали уколико се обрачуна са Асадом, који је припадник алавита, секте уско повезане са шијитима, а самим тиме ис Ираном.
Штавише, Нетанијаху је недавно чак изјавио како би израелски напад на Иран био „добра ствар за Арапе“ – за владаре богатих залевских монархија, свакако.
Вест о потенцијалном израелском војном ангажману није велика новост, Нетанијаху је још у јулу дао наслутити како је Израел спреман војно интервенисати, наводећи страх од хемијског оружја као аргумент.
У првим месецима сиријске кризе изгледало је као да ће Израел заузети неутралну позицију, у то време неки су спекулисали како је Израел заправо задовољан с останком Асада на власти видевши њега као „мање зло“ од могуће исламистичке власти, но у јуну се Нетанијаху својим коментарима сврстава на страну анти-сиријске коалиције.
(Адванце)
