Прочитај ми чланак
Деца шетају међу рушевинама школске зграде у предграђу Дамаска Замалка (Ројтерс / Абу Нидал алшами).
(Russia Today)
Преко 4.000 сиријске деца је побегло из државе без надзора одраслих, каже агенција Уједињених нација, наглашавајући да су деца изузетно осетљива на злостављање и искоришћавање када немају старијег поред себе.
Фонд УН-а за децу (УНИЦЕФ) изјавио је у петак да су хуманитарни радници идентификовали и регистровали 4.150 сиријске деце избеглица. Портпарол Мерикси Меркадо је рекла да су многа деца побегла у суседне земље Сирије. “ Радимо на томе да вратимо и обезбедимо приход породицама, а ми очајнички желимо да (децу) вратимо у школу.“
Најмање 1.698 деце је у Либану, где су многа искоришћена за јевтине пољопривредне радове. Деца немају другог избора него да раде, како би добила храну, воду, и склониште. Многи су такође одговорни за млађу браћу и сестре, стотине су извучене из школе да раде за опстанак своје породице.
“ Породице су сиромашне, а сиромашни после две и по године рата … Често, у настојању да и даље живе овде, имају доста трошкова које морају да плате, а резултат је да деца морају да раде „, УНИЦЕФ-ов регионални директор за Блиски исток и Северну Африку, Марија Каливиас, рекла је за Ројтерс.
Још 1.170 деце, многа испод 10 година, сада Јордан називају домом. Она су се склонила у логор За’атари, импровизовани дом за избегле Сиријце,који је достигао популацију од 120.000 – што је, популационо, четврти највећи центар у Јордану.
„Свако од те деце је жртва насиља или сведок најразличитијих ужаса“, рекла је Меркадо.
Младе сиријске избеглице превозе душеке кроз избеглички камп За’атари , који се налази у близини јорданског града Мафрак,а у близини границе са Сиријом (Фото АФП / Калил Мазраави).
Јорданска влада саопштила је данас да планира да отвори још један камп за смештај хиљада Сиријаца, младих и старих, који и даље прелазе границу.
Либан, за разлику од Јордана, не дозвољава сталне кампове – делимично због искуства нације са палестинским избегличким логорима из којих су проистекли милитанти за време либанског грађанског рата између 1975 и 1990.
„Ми не можемо имати сталне шаторе „, рекао је Каливис за Ројтерс. “ Сваке ноћи склопимо шаторе, свако јутро они поново морају да их подигну. Замислите, то је 365 дана са шаторима горе – доле, за 300.000 ђака избеглица.“
Ужас и расељавање који су многа деца претрпела последица је грађанског рата између сиријске владе Башара Ал Асада и преко 1.000 опозиционих група посвећених његовом збацивању са власти.
Сукоб је почео пре више од две године, однео је преко 100.000 живота, а недавно је дошло до тога да САД прете да ће извести ракетне ударе против Асадове владе због пријављене употребе хемијског оружја. Ипак, многи су се жалили да је у држању светске силе негде загубљен тежак положај сиријског народа.
“ То су хуманитарна питања и питања људских права која су заиста измакла контроли унутар Сирије – наши политички лидери морају да одговоре на њих, “ изјавила је у петак подсекретар УН за хуманитарна питања и координатор за хитну помоћ, Валери Амос.
Чак милион од два милиона људи који су напустили Сирију су деца, према евиденцији УН.
Сиријско дете – избеглица које је стигло са својом породицом из Дамаска, игра се у избегличком кампу Мајдал Ањар у долини Бека у близини границе са Сиријом у источном Либану (Ројтерс / Џамал Саиди).
Образовање је традиционално један од највећих циљева УНИЦЕФ-а и посебно је важно у сиријској култури, што је доказано континуираним одласком људи да би се школовали.
„Када смо посетили места унутар Сирије, видели бисмо да, усред гранатирања, родитељи узимају своју децу за руку и прате их у оближњу школу „, рекао је Каливис. „Ето колико они мисле да је образовање своје деце од кључног значаја. Образовање је пасош за будућност када се изгуби све остало. „
Али, како се рат наставља и избеглице преплављују земље домаћине, образовање заостаје иза опстанка на листи приоритета.
„Укључити их у тренутни школски систем је немогуће, али започињање нових школа које ће моћи да приме ђаке у таквом броју и да пронађу квалификоване наставнике, финансирање и налажење објеката – показала се да је то изузетно тешко „, написао је Азиз Ебу Сара, новинар Нешнел географик-а, који је путовао у различите избегличке кампове.
„Једва да је било праћења квалитета рада школа, а без тога, радикалне идеје могу лако постати део наставног плана и програма … Пет година од сада, због овог недостатка предострожности, свет ће морати да се бави и необразованом и, врло вероватно, обесправљеном, генерацијом која је зрела за радикализацију.“
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – „Микрорем“, mikrorem.com
