Прочитај ми чланакОд 12. јула, када је у америчком Конгресу представљен закон редног броја Х.Р.3203 о санкцијама против Ирана, Русије и Северне Кореје не престају полемике око нове једностране одлуке америчких законодаваца.
„Стара Европа“, на челу са Немачком, Аустријом и Француском, уз подршку Европске комисије је оштро осудила једнострану америчку одлуку и тврде како ће америчке санкције против Русије највише штетити европским компанијама и европском енергетском сектору. На страну Вашингтона су се сврстале балтичке земље, Пољска и Украјина, која није део ЕУ, али ликује због наводног „ударца“ који је претрпела Русија.
Москва се, за сада, задржала на одлуци да из Русије протера, како је данас потврдио Вашингтон, 745 америчких дипломата и одузимање дела имовине америчке амбасаде у Русији. Ова одлуке је заправо одговор на Обамину одлуку из децембра, када су из Сједињених Држава протерни 35 руских дипломата и одузете куће за одмор у власништву руског амбасаде у Америци.
Међутим, мало ко од новинара је поменуо да Представнички дом и Сенат ове недеље нису усвојили закон ХР3203, који је представљен 12. јула, него је у оба дома америчког Конгреса усвојена ублажена верзија, односно закон ХР3364, који је сада у Белој кући и највероватније ће бити потписан од стране америчког председника Доналда Трампа, као што је најављено у америчкој администрацији.
Овде треба појаснити да је закон Х.Р.3364 ипак измењени текст првобитног закона, којег су одбацили како део републиканаца, тако и неки демократи.
Кључне тачке новог измењеног закона о санкцијама против Русије
Ми од почетка говоримо о једном тексту, који није усвојен и никада није представљен на гласање и овде доносимо кључне промене изворног текста. Наиме, Сенат и Представнички дом се од 12. јула готово до самог дана гласања нису могли договорити о нацрту закона о новим санкцијама против Русије. Иако документ садржи јачање санкција, он је на крају усвојен у нешто блажој верзији од оригинала, стога у том контексту треба посматрати и одговоре Москве, Берлина и Брисела, који су у овој гротески која траје од „ЕуроМајдана“ и преврата у Украјини до данас .
Што се тиче промена, њих у делу документа, у којем се говори о Русији, можда и нема превише и неке темељне жеље конгресмена се нису дирале, али је очигледно да су лобирање за интересе америчких нафтних компанија, као и покушаји Беле куће да се закон ублажи ипак одиграли важну улогу.
Након што Сенат 25. јула потврдио закон, то је учинио и Представнички дом. Коначна верзија закона озбиљно ограничава овлашћења председника, те укључује санкције против Ирана и Северне Кореје, од којих Бела кућа ионако није намеравала да одустане. Дакле, то и није био разлог због којег се инсистирало да закон буде дизајниран тако да се смањио ризик од блокирања од стране Трампа.
Кредити, технологије и нафтни пројекти
Као што је познато, закон је дизајниран тако да се европско гасно тржиште преплави „прљавим“ и скупим америчким течним гасом добијеним из шкриљаца.
Једно од главних ограничења у првој верзији закона Х.Р.3203 је било смањење рока кредитирања за енергетске компаније до 30 дана. Раније је тај рок био 90 дана, а коначно је усвојен закон у којем је рок кредитирања енергетске компаније смањен, али „само“ до 60 дана. Дакле, присталице радикалне верзије закона и они који нису били за тако оштру конфронтацију су се овде нашли, како се каже, „на пола пута“.
Још једна важна измена је чињеница да је сада санкције односе на извоз или реизвоз америчких услуга или технологије за радове у дубоким водама, Арктичком мору или сектору шкриљца, али ће се примењивати само на нове пројекте, а не оне који су у току.
У том случају, листа нафтних пројеката у којима се могу учествовати америчке особе или ентитети ће бити проширен, забрана ће обухватити све пројекте у којима учествују Газпромнефт, Газпром, Сургутнефтегаз, Роснефт и Лукоил, али ће се санкције односити само на оне пројекте у којима ове компаније имају 33% удела или више. Ранији текст је хтео увести ограничења за пројекте који укључују било коју руску енергетску компанију и без обзира на удео у пројекту.
Додатни изузеци из санкција
Према првој верзији закона, нове санкције су требали погодити кључне секторе руске привреде, укључујући рударство, поморски сектор и железнице, као и металургију.
Нови документ говори о свим тим подручјима, али је изузео поморски сектор и тако је у новој верзији закона из санкција изостављена компанија Совцомфлот, руски поморски див са флотом која плови широм света и 100% је у власништву државе.
У овом случају је нова верзија закона о санкцијама врло чудна, чак и нелогична, јер је Вашингтон желео погодити нафтну индустрију Руске Федерације, а Совцомфлот не само да се бави превозом сирове нафте, него учествује и у бројним пројектима у енергетском сектору. Осим тога, руска влада сада има прилику приватизовати део од 100% акција компаније.
Више слободе за Трампа?
Доналд Трумп и даље нема могућност да самостално ублажи или укине усвојене санкције, али је Бела кућа на инсистирање дела заступника добила малу концесију.
Наиме, ако говоримо о санкцијама за особе које имају „значајне трансакције“ са Главним штабом оружаних снага Русије и другим органима која имају везе обавештајном заједницом и одбраном, њима ће Трамп моћи одложити наметање санкција ако сваких шест месеци Конгресу потврди смањење броја таквих трансакција.
Јавни дуг је изузет из санкција
Иако закон још увек не ограничава улагања у руске државне обвезнице, нова измењена и усвојена верзија закона предвиђа стварање посебне комисије која ће у року од 180 дана оценити последице увођења таквих ограничења, а затим дати своје препоруке. Ове препоруке ће вероватно бити директно повезане са оним што се у следећих 6 месеци буде догађало у спољној политици, али за америчке банке је исплативо одустајање од таквог ризика.
Тих шест месеци ће омогућити својим великим купцима, који је сада на руском тржишту, да лакше изађу из Русије.
Пре свега се ради о тржишту државних обвезница и том периоду се многи могу преоријентисати на трговину с руском рубљом. Волумен нерезидентних улагања на тржишту савезних државних обвезница у Русији је досегао 1700 милијарди рубаља. Њихов удео повећан на 30,1% и овај је период потребан да као удобно „период хлађења“, у супротном би санкције погодиле и инвеститоре из Сједињених Држава. Овај „уступак“ у измењеној верзији закона о санкцијама је био поклон америчким банкарима, но иде и на руку Москви, која тренутно држи око 100 милијарди долара америчких државних обвезница.
Да ли су нове санкције биле потребне?
Очито је да за Трампа, упркос свим изјавама и великог шока за многе због дугог разговора с Владимиром Путином, нема смисла да улази у рат са Конгресом.
Док се у америчким медијима још увек активно расправља о „руској теми“, могуће је да се жели нешто учинити у другим важним питањима. Америка ће сада очито морати направити неке уступке у трговинској политици с Кином, Немачком, вероватно и Мексиком, али ће се то прећутати.
Аутори нових санкција су демократе и републиканци подједнако. На пример, санкције против сектора одбране и енергије су предложили дословно „болестан у мозак“ републикански сенатор Џон Мекејн и демократ Бен Кардин.
Још један републиканац који активно подржава казнене санкције против Русије је Линдсеј Грахам, али су аутори закона Х.Р.3364 и Маркц Рубио, пото Клер МкКаскил и Шерод Бровн из редова демократа.
Ово није само закон којег су дизајнирали „јастребова“ у Сенату или лобиста из америчког војно-индустријског комплекса већ је наводно „производ“ прилично јаке незваничне коалиције кругова у америчкој власти, коју Доналд Трумп мора узети у обзир.
Очигледно Трампа не занима истрага о стварној или измишљеној вези чланова његове породице с Русијом, што ће вероватно и доказати, па ће ово питање нестати само од себе, али ће требати доста времена.
Ипак, чак и са овако „ублаженим“ текстом, данас се САД и Русија тешко могу сматрати преговарачким партнерима. Међутим, када кажемо сву истину, слика злог непријатеља с политичког становишта изгледа пуно боље. У случају да је изгласана прва верзија закона, то би практично била објава рата, можда не само трговинског, него стварног, јер би се Русију, без икаквих доказа, напало толико јако да би симетричан, можда и жешћи одговор био неминован.
Шта је најважније, Русија за Америку са економске тачке гледишта уопште није важан партнер, за разлику од, на пример, Немачке и Кине. Но, „руска карта“ је врло корисна за контролу „непослушних“ европских компанија.
Сада ће Сименс, један од главних извозника Немачке, морати да рачуна на могућност да падне под америчке санкције. То ће ослабити Немачку, али је управо то оно што Вашингтон покушава постићи. Ове санкције су на крају дизајниране да европски извозници буду што мање конкурентни.
Слична ситуација је и са банкама. Очекује се да ће банке земаља поверилаца Русије, укључујући Швајцарску и Велику Британију, смањити средства за клијенте из Русије. Главни корисници ће бити они који желе да контролишу токове капитала, јер ће таква ограничења бити разлог за пренос средстава, поготово руских, из Европе у САД.
С тим у вези је занимљиво обратити пажњу на неке одредбе из закона о санкцијама.
На пример, Сједињене Државе ће издвојити 250 милиона долара за борбу против руских активност у Европи, укључујући земља југоисточне Европе које нису део Европске уније, а још 30 милиона долара како би се осигурало смањење енергетске зависности Европе од Русије. То средства ће се користити како би се промовисала прича о улози Русије и утицају на изборе у Европи и за подмићивања европских политичара.
Но, ако се 250 милиона долара за плаћање новинара и медија да шире информације које ће „смањити руски утицај у ЕУ и на Балкану“ може сматрати довољним износом, није јасно што је амерички Конгрес мислио постићи са 30 милиона долара „како би се осигурало смањење енергетске зависности Европе од Русије „. Овај новац није довољан ни за студије изводљивости за неколико ЛНГ терминала, а да не говоримо о неком озбиљном пројекту.
Наравно, док с не крене путем ублажавања санкција ће проћи неколико година. Но, до тада се санкције још увек могу пооштрити. Вероватно ће бити директних санкција против гасовода „Северни ток 2“, јер у овој формули Газпром с дозвољених 33% удела још увек остаје у игри.
У документу се говори о „штетном утицају на енергетску безбедност Европске уније, развоју тржишта гаса у средњој и источној Европи и енергетским реформама у Украјини“. Истовремено се изричито противи изградњи гасовода „Северни ток 2“.
Али се у овом случају гасовод спомиње само у контексту „енергетске безбедности Украјине“ и нигде другде, стога је у будућности могуће очекивати проширење санкција у овом подручју.
Но, најважнији део новог закона да Вашингтон не спречава потпуно или скоро потпуно избацивање долара из трговине с одређеном земљом, као некад што је био случај с Ираном. Да је усвојен такав закон, многе европске компаније би се бојале трговинских односа са руским компанијама или целим индустријама.
Но, чак и овако ублажена верзија, која више погађа европске „савезнике“ Сједињених Држава него Русију, отворени је чин агресије и покушај задржавања Русије унутар њених граница, поготово да буде што даље од Европе, коју САД сматра својим двориштем.
Када Доналд Трумп потпише закон, Русија је обећала да ће одговорити и да се неће суздржавати од било које мере да очува своје национале интересе. Могуће је да је ублажена верзија дизајнирана рачунајући да ће Москва у одговору посегнути за „асиметричним санкцијама“, које су у правилу блаже од оних које су јој биле наметнуте. Но, одлука о протјеривани 745 америчких дипломата и одузимање дела имовине америчке амбасаде у Русији, као одговор на протеривање 35 руских дипломата и њиховог одмаралишта у Америци говори да би овај пут Кремља могао посегнути за „асиметричним санкцијама“, али другог типа, пуно већим од оних којима је погођена. Одговор на ово питање ће се сазнати убрзо, одмах након Трумповог потписа на закон Х.Р.3364.
Коначна верзија закона: Congress H.R.3364
