Pročitaj mi članakU oblasti koja se graniči s teritorijom severnog Krima poslednjih dana je porastao broj ukrajinskih vojnika i oklopne tehnike, saopštio je izvor iz bezbednosnih struktura poluostrva.
„Последњих дана у области руско-украјинске границе на северу Крима уочена је концентрација војних формација и повећање оклопне технике. На територији Херсонске области недалеко од Армјанска и Чонгароског теснаца појавиле су се заштићене ватрене зоне“, рекао је саговорник РИА Новости, а преноси Спутњик.
Према речима извора, појачање украјинске оклопне групације догодило се буквално за неколико дана.
„Уочавају се десетине тенкова укопаних у земљу, повећан је број оклопних транспортера, формира се линија ватрене подршке снагама“, саопштио је он.
Потпредседник кримског парламента Ремзи Иљасов рекао је да су акције Кијева „покушај провоцирања сукоба и застрашивања“.
„Њима је својствено да звецкају оружјем које је одавно неупотребљиво. Сличним испадима Русију неће уплашити“, додао је посланик.
Према речима Иљасова, Русија штити своје грађане и „никаква армија не сме да је изазива“.
Порошенко одбацио Путинов предлог
Кијев инсистира на томе да избори у Донбасу буду одржани тек након што се затворе границе, уведе оружана мисија ОЕБС-а и у потпуности реши питање безбедности – другa варијантa не постоји, изјавио је украјински председник Петро Порошенко
На тај начин Порошенко је одговорио на предлог руског председника Владимира Путина да се у Украјини спроведе децентрализација и усвоји закон о посебном статусу Донбаса, као и да се спроведе амнестија устаника.
„Мински споразум јасно налаже да је неопходно извести окупациону војску са целе украјинске територије, успоставити контролу над свим границама земље, као и увести оружану полицијску мисију ОЕБС-а“, рекао је он.
Тек након тога, додао је, „уз присуство међународних посматрача и уз учешће украјинских политичких партија, спровешћемо изборе, у складу са међународним стандардима“.
Ангажпвао бившег шефа НАТО
Украјински председник Петро Порошенко заменио је досадашњег саветника Џона Мекејна, бившим првим човеком алијансе Андреасом Расмусеном.
Медији у Русији оштро су критиковали овај позез који виде као симболичан али из кога ће неминовно проистећи нове провокације.
Како преноси агенција Интерфакс, Расмусен је носиоц највишљег дликовања Украјине, које му је Порошенко доделио за допринос и сарадњу у успостављању украјинског суверенитета.
Крим остаје руски
На конференцији за новинаре одржаној после разгвора са грчким премијером Алексисом Ципрасом руски председник Владимир Путин осврнуо се на изјаву свог украјинског колеге који тврди да ће „вратити“ Крим и Донбас.
Када је реч о Криму, то питање сматрамо дефинитивно затвореним. Реч је о историјској одлуци људи који живе на Криму. И никакве разговоре тим поводом Русија ни са ким нема намеру да води. Међутим на памет ми пада позната руска изрека, „нека да бог да ваше теленце поједе нашег вука“, рекао је Путин.
„Зато, молим вас, боље да се више на то не враћамо“, закључио је руски председник.
После повратка у Украјину Надежде Савченко, која је издржавала затворску казну у РФ, а коју је претходно помиловао руски председник, Петар Порошенко је изјавио да ће вратити и Крим и Донбас, баш као што је кући вратио украјинског пилота.
На Криму је 16. марта 2014 године после државног удара у Кијеву, одржан историјски референдум на коме су житељи овог полуострва готово стопроцентно гласали за припајање Крима Русији. Украјинске власти међутим и даље Крим сматрају својом, пише портал “РТ на руском.“
Пораз у ДНР
Украјинске снаге покушале су пробој на северу Доњецка код места Јасинувату али их је армија ДНР потукла у реону Авдејевке.
Акција у којој је учествовало око 2000 војника имала је за циљ да пресече комуникације Доњецка са Горловком и припреми терен за офанзиву на ДНР.
Према подацима проруских медиј у нападу је са украјинске стране страдало 6 војника док је број рањених значајно већи, проруски побуњеници забележили су само два губитка и једно рањавање, али су навели да је у дејствима непријатељске артиљерије повређено неколико цивила.
