Прочитај ми чланакХрватска телевизија је данас, за сада само на телетексту, кратко известила о боравку посебне владине радне групе из Загреба која с представницима власти у Кијеву већ дуже време промовише модел ”мирне реинтеграције хрватског Подунавља”.
Посета се је одржала у време када, на предлог украјинског председника Порошенка, Врховна Рада Украјине расправља о новом ”Закону о реинтеграцији Донбаса”, који би у садржао клаузулу у којој стоји ”како је Русија земља агресор”, те друге промене које су некомпатибилне с међународно признатим Споразумом из Минска, којег је као модел реинтеграције потврдило и Вијеће безбедности Уједињених нација.
Вијест су о сусрету хрватске и украјинске групе су, до сада, пренијели само ХТВ, на телетексту, те два хрватска портала.
”Чланови радне групе хрватске владе за сарадњу Хрватске и Украјине су током дводневне радне посете Кијеву представили хрватски модел успешне и мирне реинтеграције украјинске територије”, рекли су јуче на конференцији за новинаре у Министарству спољних послова у Загребу представници групе, истичући ”како Хрватска ништа не чини мимо процеса из Минска те да нема никакву скривену агенду”.
“Представили смо наша искуства у примени демилитаризације простора, успостави прелазне полиције, примени амнестије, одржавању локалних избора, укратко, успостави нормализације живота”, казала је председница радне групе Весна Шкаре Ожболт.
Члан радне групе Јошко Морић је истакнуо да се посета одвијала у оквиру чињеница ”да је Украјина, с једне стране, субект међународноправних и политичких односа у својим међународно признатим границама, а с друге стране да су председници Руске Федерације, Украјине и Француске те канцеларка Немачке потврдили да поштују интегритет и територијални суверенитет Украјине и да чврсто верују да мирно рјешење проблема нема алтернативу”.
“Ми нисмо били у Кијеву с фигом у џепу. Оно што смо радили и говорили у Кијеву можемо радити и говорити и у Доњецку, Луганску, Москви или Берлину”, казао је Морић.
Државна секретарка у Министарства спољних послова, Здравка Бушић, такође је нагласила да, када се ради о односима Загреба и Москве, Хрватска “нема никакву скривену агенду” и да за ”хрватски модел мирне реинтеграције Подунавља влада велики интерес у Уједињеним нацијама с циљем решавања проблема од Грузије до Сирије”.
“Хрватска ништа не чини мимо процеса из Минска. Ми тај модел можемо представити било где, како у Кијеву тако и у Москви”, казала је државна секретарка.
Весна Шкаре-Ожболт сматра да Хрватска има и моралну обвезу покушати помоћи у успостави мира на украјинском истоку и истиче да је „мирна“ реинтеграција Подунавља, од “почетка до краја била најуспешнија мировна мисија Уједињених нација”.
“Добро је то познато и Москви и Кијеву”, казала је Шкаре-Ожболт, подсећајући да су у мировној мисији УН-а у Хрватској суделовали и руски и украјински војници.
Још у новембру 2016., када су се у Кијеву састали хрватски и украјински премијер Aндреј Пленковић и Владимир Гројсман, покренута је иницијатива такозване ”размене искустава у реинтеграцији привремено окупираних подручја”, на што је Москва оштро реагирала саопштем и поручила Хрватској ”да решава своје проблеме”.
Министарство спољних послова Русије је тада службено саоптило ”како је забринуто због изјаве хрватског премијера Aндреја Пленковића да ће Хрватска пренети Украјини властита искуства мирне реинтеграције окупираних подручја, те да су она примењива на источну Украјину”.
”Уместо бесперспективних предлога о овом питању, позивамо се да се активније заузмете за решавање хроничних унутарњих проблема у Хрватској. Примили смо на знање информацију да је ових дана при хрватској влади формирана радна група за сарадњу с Украјином која ће у свом делокругу имати преношење хрватског искуства ”мирне реинтеграције окупираних територија” Кијеву, које би се тобоже могло применити на Доњецк и Луганск”, стоји у коментару упућеном Загребу Канцеларији за информирање и медије руског Министарства спољних послова.
“Тај корак који је службено потврдио председник хрватске владе Aндреј Пленковић, озбиљно забрињава. Нова паралелна структура ће одвлачити позорност кијевских власти од испуњавања обавеза из Споразума из Минска, који је темељ за рјешавање унутар-украјинске кризе и којем нема алтернативе”, истиче се у коментару.
Осим тога, Москва је на самом почетку ове иницијативе подсетила да је мирна реинтеграција Подунавља услиједила након војних акција хрватске војске у операцијама ”Бљесак” и ”Олуја”, стога је ситуација неуспоредива с оном у Украјини.
Хрватски премијер је тада оцијенио ”како је мирна реинтеграција хрватског Подунавља дугорочно најбољи модел за враћање Доњецка и Луганска, а једном и Крима, у састав Украјине”.
”Хрватска сматра да је стабилност Украјине од кључне важности за европску и глобалну безбедност и подупрет ће све дипломатске напоре за постизање мирног и одрживог рјешења”, рекао је тада Пленковић.
Од тада су двије радне владине групе одржале више састанака, који углавном нису били попраћени од стране медија, а све је кулминирало иницијативом украјинских законодавца да се, уз постојећи Споразум из Минска, усвоји ”Закон о мирној реинтеграцији Донбаса”, којег су бројни аналитичари и новинари, чак и украјински, оцијенили да по садржају минира процес из Минска.
У свом обраћању јавности су хрватски представници радне групе која помаже Кијеву прећутали како текст закона, којег је Веће за националну безбедност Украјине довршило крајем јуна, садржи измену у којој би се такозвана ”антитерористичка операција” обуставила, а ”легитимним правом на самообрану од агресора би замијениле самообрамбене војне операције”. Ову је изјаву по завршетку рада на документу дао први човек ВНС Украјине, Aлександар Турчинов.
Само дан након што је Aлександар Турчинов, иначе заговорник војног решења питања статуса Донбаса, 30. августа рекао како је документ спреман и да иде у расправу у парламент, у Кијев је отпутовала хрватска владина радна група.
”Закон о реинтеграцији је потпуно спреман и позвали смо Министарство спољних послова да одржи консултације с нашим партнерима, а када те консултације буду готове, закон ће бити упућен у Врховну Раду”, пре четири дана је изјавио Турчинов, преносе украјински медији.
Званичници у Кијеву су изразили уверење да ће закон бити усвојен овог месеца, а исти ће Украјина омогућити ”да затражи одбрамбено убојито оружје”.
Бројне тачке, пре свега она којом се једна од земаља јамаца Споразума из Минска, Русија, проглашава ”земљом агресором”, потом укидање ”антитерористичке операције” и увођење ”права на самообрану, које укључује набаву убојитог обрамбеног оружја”, али и друга, никако се не могу успоредити с процесом „мирне“ реинтеграције Подунавља, када је под покровитељством Уједињених нација, Загреб водео процес без војних операција и изравним преговорима са представницима Српске Крајине.
Документ Кијева, на што су требали упозорити представници хрватске радне групе, све је само не закон којем је циљ ”мирна” интеграција Донбаса.
Ово је документ којим Украјина поновно покушава пребацити одговорност са себе, као главног кривца који није испунио ниједну кључну одредбу Споразума из Минска, на Русију као ”агресорску земљу”.
За Москву ово ништа не мијења и морат ће ревидирати политику према Украјини. Међутим, кључно је што ће Русија, без икакве сумње, за сукривца сматрати Хрватску, што нам апсолутно није било потребно.
Усвајање овог закона у Кијеву, који је недвојбено осмишљен користећи се ”хрватским искуствима”, утицаће на Споразум из Минска. Aко закон дефинише Русију као ”агресора”, док је у исто време Руска Федерација јамац Споразума из Минска, чак и лаику је јасно да он заправо минира раније постигнути споразум и минира процес из Минска.
Осим тога, подсетимо да је државна секретарка Здравка Бушић нагласила да за ”хрватски модел мирне реинтеграције Подунавља влада велики интерес у Уједињеним нацијама с циљем решавања проблема од Грузије до Сирије”.
Ова непотребна или несмотрена изјава сигурно неће проћи незапажено у Москви. Питање Јужне Осетије и Aбхазије је за Русију ”замрзнути сукоб” с јасним обиљежјима свршеног чина.
Што се тиче Сирије, није никаква тајна да су бивша влада Зорана Милановића, бивши председник Иво Јосиповић и бивша министрица Весна Пусић осигурали испоруке хиљада тона оружја терористичким групама у Сирији, а након њих су то наставиле чинити и привремена влада Тихомира Орешковића и Aндреја Пленковића, што је открила бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, али и проамерички конзорцији истраживачких новинара БИРН и ОЦЦРП.
Но, вратимо се ”Закону о реинтеграцији Донбаса”. Новинар Максим Карпенко из Кијева за ПолитНавигатор пише како су Порошенкови пропагандисти ”Закон о реинтеграцији Донбаса” темељили на крвавом хрватском искуству.
”Најављени закон о реинтеграцији Донбаса је написан темељећи се на искуствима крвавих војних операција у Хрватској против тадашње Српске Крајине”, рекао је за ПолитНавигатор директор телевизије ”Директ” Матвеј Ганапољски.
”Проучавали смо хрватско искуство. За Украјину је оно занимљиво, јер укључује војне операције, политички дијалог и мирну интеграцију. Бивши хрватски министар спољних послова Мате Гранић верује да мирне реинтеграције не би било могуће без успешне војне операције. Овде је његов цитат:
”У почетку је било потребно показати снагу, а онда разговарати”. Тако он каже, за ПолитНавигатор је из Кијева 29. августа рекао Матвеј Ганапољски.
Подсетимо, Мате Гранић је такође део владине радне групе која ”помаже” Кијеву у размени искустава о реинтеграцији Донбаса.
Његова изјава значи да радна група Загреба у Кијеву и није била предана ”мирној” реинтеграцији Донбаса, што потврђује и садржај предложеног документа којег ће ускоро расправљати и готово сигурно усвојити Врховна Рада.
”Aко говоримо о политичкој компоненти, занимљиво је напоменути да становници окупираних подручја нису имали пасоше, а за гласање на изборима су морали добити папире, чиме се решило радикалних елемената, а остали су прихваћањем докумената потврдили да признају независност Хрватске. Избори су одржани након што је регион у Хрватској потпуно демилитаризирана. Тада је радила прелазна полиција, која је била наоружана само пиштољима. То је била једина оружана сила у региону. Понуђено је да становништво оружје врати добровољно, а ко није вратио, касније су се проводила претраживања”, из Кијева јавља Ганапољски.
”Укратко, то је хрватско искуство. Они су дошли горе с идејом успоставе мира након војних операција, под претњом рата широких размера и мобилизацијом свих ресурса. Надамо се да ће украјинска влада ће бити јака и доследна у томе”, додао је познати новинар Матвеј Ганапољски.
О свему ће сигурно бити речи током скоре посете хрватске председнице Колинде-Грабар Китаровић Москви, гђе ће се сусрести с руским председником Владимиром Путином. Тај ће се сусрет одржати у октобруу, непосредно након усвајања за Москву спорног документа у Врховној Ради.
За крај подсетимо да је новинар Матвеј Ганапољски радио у Русији, у радију ”Ехо Москве’,’ касније у Грузији, а 20. јула 2016. председник Украјине Петро Порошенко му даје украјинско држављанство и данас је уредник на украјинској телевизији ”Директ”. Данас га сматрају за једног од главних ”пропагандиста” украјинског председника и његове парламентарне фракције у Врховној Ради.
БОНУС ВИДЕО
Гости емисије „Дебата” били су руски новинар и уредник портала news-front.info, Оксана Сазонова и чешки новинар Јан Зорбић.
Током емисије руска новинарка Сазанова је говорила о томе како Руси доживљају распад СССР (00:20:30), о Русима који су после распада СССР-а остали ван Русије (00:23:30); и о односу Руса према осталим Словенима и Србима (00:25:30). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
