Прочитај ми чланак

Убијени моћни Сулејмани је био вођа Кудс снага, које су ратовале у Босни

0

Техеран је обећао да ће се осветити за смрт свог генерала, једног од најмоћнијих војних и политичких фигура у тој земљи

У јучерашњем америчком нападу код аеродрома у Багдаду убијен је лидер Кудс снага иранске Револуцинарне гарде Касим Сулејмани. Убиство генерала у центар пажње довело је односе Сједињених Америчких Држава и Ирана, а свет је чуо и за јединицу Кудс која је своје операције пре свега обављала у иностранству.

Foto: Tanjug/AP

Списак операција у којима су ове снаге учлествовале је подужи, а међу њима је и рат у Босни и Херцеговини.

Техеран је обећао да ће се осветити за смрт свог генерала, једног од најмоћнијих војних и политичких фигура у тој земљи.

Ко су Кудс снаге?

Кудс снаге су део Револуционарне гарде основане након револуције 1979. године. Задатак ове гарде је да брани Исламску Републику Иран.

У склопу њих су Кудс снаге и имају задатак да делују ван Ирана „ради унапређења исламске револуције“, рекао је за НБЦ њуз Џек Ватлинг са британског Института Ројал Јунајтед.

Њима управља Техеран, а ова јединица има развијене односе са оружаним групама у Авганистану, Ираку, Либану, Сирији и на палестинским територијама.

Како наводи НБЦ њуз, иранске снаге окривљене су за бомбардовање америчке амбасаде у Бајруту 1983. године и за напад на кућице у којима су живели припадници америчких и француских снага. У тим нападима убијено је 307 људи.

Касније је амерички председник Џорџ В. Буш рекао да су Кудс снаге сарађивале са шиитима и планирале да поставе бомбе на путевима како би убили америчке трупе у Ираку.

Најскорије, припадници ових снага служили су као војни саветници јединицама лојалним сиријском председнику Башару ал Асаду.

Након што је Исламска држава направила своја упоришта у Сирији и Ираку, Кудс снаге су помогле у мобилизацији и предводиле десетине хиљада милитаната против ове терористичке групе.

Кудс снаге пружале су подршку Курдима против Садама Хусеина, а 1982. су допремљени у Либан где су асиситирали у настанку Хезболаха.

Рат у Босни и Херцеговини

На листи борби у којима су учествовали налази се и рат у Босни. Поједини извори наводе да су Кудс снаге пружале подршку босанским муслиманима у борби против босанских Срба током рата у Југославији.

Током деведесетих година Исламска република нашироко је подржала босанске муслимане у њиховом сукобу са Србима и Хрватима. Подршку је оркестрирао ајатолах Ахмед Џанати, свештеник средњег ранга.

Да би помогао муслиманима, Техеран је чак покренуо радио-станицу на босанском језику, а касније и ТВ станицу по имену „Сахар“.

У међувремену је рат у Босни помогао Кудс снагама да се прошире и стекну моћ.

Недавно је Саед Касеми, генерал у пензији Иранске револуцинарне гарде, у интервјуу једној иранској телевизији признао је да је у току рата у БиХ као припадник те организације учествовао у тренирању припадника Армије РБиХ обучен у униформу Иранског црвеног полумесеца.
Како пишу страни медији, генерал Касеми не само да је признао учешће Иранске гарде у рату у БиХ, већ је такође рекао да су с њима раме уз раме били и припадници Ал Каиде.

Колико има припадника Кудс снага?

Процене су различите, а Ватлинг верује да их је између 17.000 и 21.000 у целом региону.

Ипак, бројске су од извора до извора различите због великог броја „случајних актера“.

– Када саставите тимове и добијете техничке експерте или медијске, ти људи можда нису обучени војници који су део регионалне структуре. Можда долазе са другог места, али су регрутовани за ту мисију – рекао је он.

Шта после Сулејманијеве смрти?

Убиство Сулејманија вероватно неће пореметити иранске оперативне способности, сматра Анисех Басири Табризи, такође са Института.

Она је додала да ће Кудс снаге вероватно да наставе са својом стратегијом, а Техеран је врло брзо нашао замену за Сулејманија. Ипак, поставља се питање да ли је генерал Есмаил Гани толико ефикасан.

И док Гани заиста има говотво исто војно искуство као и Суљемани, Ватлинг наводи да је нови лидер Кудс снага „причично тих и резервисан“.

Такође, Сулејмани је пре свега био фокусиран на Ирак, Сирију и Либан, док је Гани већим делом радио у Авганистану и Пакистану.