Прочитај ми чланак

У Србији „Н1 и Правац Европа“, у Немачкој најпопуларнија сестринска странка Двери!

0

Више од 30 година у Србији се врте приче како смо остали са погрешне стране Берлинског зида и да нисмо препознали глобалне токове у последњој декади 20. века.

Како сада ствари стоје, Срби би поново могли да „омаше“, али овај пут зато што нису свесни да пролази време глобалистима и да се европски народ враћа конзерватизму и традиционалним вредностима.

Док се у Србији као једина опозиција намећу „граџанисти“, а медији попут Н1, Нове и Данас замишљају да је ово 1993, а не 2023. година, па слуђеном народу покушавају да наметну још тврђи прозападни наратив од већ издајничке, суицидне политике Александра Вучића, у Европи дувају неки нови ветрови.

Док тврда десница преузима власт у Шпанији (данас се одржавају избори), дотле се код нас намеће скупштинска група „Правац Европа“, као неко ко треба да наследи Вучића.

У исто време, сестринска партија Двери – антиглобалистичка Алтернатива за Немачку, постала је најпопуларнија по последњим истраживањима! Подсетимо, ово је странка која је недавно затражила у Бундестагу да се повуче признање лажне државе Косово, да се спроведе контролисана разградња ЕУ и да се обнове добри односи са Русијом.

Резултати анкета спроведених у Немачкој показали су да крајња десница има рекордну подршку, док популарност канцелара Шолца и његове коалиције пада.

Подршка Алтернативи за Немачку (АфД) је на рекордном нивоу и повећала се у односу на све три странке владајуће коалиције канцелара Олафа Шолца, преноси Блумберг.

У најновијем изразу незадовољства немачких бирача радом владе подршка крајње десничарској АфД порасла је на 22 одсто и тренутно само конзервативни блок предвођен демохришћанима има већу подршку од 26 одсто, показали су резултати анкете коју је за лист Билд ам Зонтаг спровела ИНСА.

Подршка Шолцовим социјалдемократама износи 18 одсто, а млађи коалициони партнери, Зелени и либералне Слободне демократе добили су подршку 14, односно 7 одсто.

Пораст популарности крајње десничарске АфД подстакнут је незадовољством око решавања кључних питања – рекордне имиграције, упорне, високе инфлације и скупих мера у борби против климатских промена.