Шта је кључна линија политичке поделе на америчким председничким изборима.

Стручаци, аналитичари, анкете и прогнозери ће тумачити кључне политичке линије поделе којима ће настојати да објасне предстојећу епску америчку битку између Доналда Трампа и Хилари Клинтон – жене против Трампа; евангелисти против Хилари; Хиспаноамериканци против радничке класе белих Американаца без факултетског образовања; LGBT заједница против традиционалиста; стари против младих. Све је то важно до одређене мере. Али свако истинско разумевање ових избора захтева тумачење једне велике разделне линије која води Америку у период озбиљних политичких потреса, који ће сигурно добро продрмати политичку Рихтерову скалу.

Ради се о подели на националисте и глобалисте.

Глобалисти су пре много времена успоставили контролу над великим делом америчког друштва тиме што су овладали елитним националним институцијама – медијима, академском заједницом, великим корпорацијама, високим финансијским круговима, Холивудом, тинк-тенковима, невладиним организацијама, хуманитарним фондовима. Ове институције су толико моћне – саме по себи, а још и више кад делују координисано – да су елите које њима управљају помислиле да је њихова политичка победа апсолутна и коначна. То је разлог што смо протеклих година са њихове стране сведочили о порасту друштвене и социјалне ароганције.

Онда је дошао Доналд Трамп и окренуо целу ствар наглавачке. Готово свака важна политичка тема коју је овај супербогати политичар-аматер изнео пред елите била је антиглобалистичка и пронационална. То је најважнији фактор његовог јединственог и посве неочекиваног раста. Узмите у обзир само неке од примера.

ИМИГРАЦИЈА

Националисти верују да свака права нација мора имати јасно дефинисане и заштићене границе, или се у супротном не може сматрати нацијом. Они такође верују да је културно наслеђе нације свето и да мора бити заштићено, док би масовни уплив миграната из далеких земаља могао да подрије приврженост нације том наслеђу.

Глобалисти не маре за границе. Они верују да је национална држава застарели реликт Вестфалског мира из 1648. године, којим је признато право на постојање коегзистирајућих националних држава. Глобалисти одбацују вестфалско устројство у корист интегрисаног света, у којем информације, новац, роба и људи могу да путују слободно, без обраћања превише пажње на традиционалне концепте граничних подела или националну припадност.

СПОЉНА ПОЛИТИКА

Глобалисте мотивишу хуманитарни импулси. Њима је брига о правима и благостању човечанства заменила бригу о правима и благостању америчких грађана. Заиста, како је Роберт Д. Каплан приметио, „либералима су универзални принципи спољнополитички водич који их наводи на пацифистичку позицију… када треба бранити наше највиталније националне интересе, и на агресивну позицију кад се ради о одбрани људских права“. Заговарајући спољнополитички авантуризам, глобалисти лако повезују догађаје из балтичког региона (или рецимо из Грузије и Украјине) са америчким националним интересима иако се ту заправо ради о глобалистичком импулсу и жељи за светском доминацијом.

Националисте не занима решавање светских проблема. Они желе да њихова земља буде моћна, са великим војним капацитетима који би били коришћени искључиво у циљу заштите америчких националних интереса. Обично на предлоге спољнополитичких авантура одговарају постављањем кључних питања – да ли је са аспекта остварења националних интереса оправдано проливање америчке крви и трошење средстава због ове или оне војне иницијативе. Судбина других народа широм света, колико год срцепарајућа, обично не игра велику улогу у разматрањима националиста. За њих је најважнија судбина Америке.

ТРГОВИНА

Историја трговине у Америци не може се анализирати праволинијски. Ендрју Џексон је био највећи националиста, а био је и поборник слободне трговине. Вилијам Мекинли је Америку учинио глобалном силом, али је припадао протекционистима. У нашем времену, ипак, линија поделе је јасна. Глобалисти желе слободан проток робе кроз националне границе, бранећи тај став теоријом да ће то подстаћи глобалну трговину, од чега би корист осетиле све државе и народи. Писац и аналитичар Томас Л. Фридман, водећи глобалиста ове генерације, једном приликом је описао Америку као светски рол модел за „глобално интегрисани слободнотржишни капитализам“. То је било пре Велике рецесије и анемичног опоравка, који је обележио добар део Обамине владавине.

Данашњи амерички националисти гледају резултате ове врсте „глобализације“ коју је описао Фридман и у њој налазе кривца за пропаст америчког индустријског језгра. Независно од тога да ли су у праву, чињеница је да су у њиховом фокусу амерички грађани, чији су животи и извори прихода оштећени на више инстанци. То је разлог што је протекционистички цунами запљуснуо политичку јавност и натерао глобалистичке елите да му се панично склањају са пута. Глобалисти су били превише фокусирани на глобалну трговину да би приметили стравичан прилив домаћих избеглица из старе индустријске нације.

ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ

Узевши у обзир да глобалисти доминирају елитним националним институцијама и често користе њихове позиције моћи да исмевају и маргинализују такозвану „Средњу Америку“ обичних грађана (такође националистички оријентисаних), ови људи осећају потребу да пруже политички и културни отпор. Овде почињемо да разумемо делотворност Трампове тактике; замислите само колико су ти људи били бесни због појаве политички коректних кадрова који им говоре шта да мисле, како да се односе према политичким питањима данашњице и на који начин ће бити стигматизовани уколико одбију да пливају низ ту струју (расисти, хомофоби и ксенофоби су међу најчешћим епитетима).

Глобалисти не маре превише за овај феномен јер је добрим делом инкорпориран у њихове светоназоре и филозофске погледе, укључивши и глобалистички сензибилитет. Али националистима је то веома важно питање. Они шаљу своју децу на универзите, настојећи да им обезбеде перспективнији и бољи живот, да би тамо открили да политичка коректност уништава погледе и вредности којим су их учили док су одрастали. А њихови погледи и вредности нису конкурентни ни на једном студентском тржишту идеја, већ се проглашавају неприкладним и нетолерантним и пре него што уопште добију прилику да их изнесу.

 

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Националисти брину о својој националној баштини, коју виде као ризницу мудрости и лекција изречених кроз уста наших предака са циљем да нам буду смернице на овом тајанственом и мистериозном великом путу. Глобалисти и не баш. Националисти прокључају због сваког напада на било ког од многих великана наше културе иако су и они имали својих мана, баш као што их и ми имамо данас. Глобалисти, са друге стране, предводе те нападе.

Према примеру сваке од ових линија поделе, можемо видети колико је у претходним годинама растао притисак док су глобалистичке елите сматрале да је свако од ових питања решено или под контролом.

Имиграција – много празне приче о потреби за реформама и пасивно посматрање како се уплив наставља. Спољна политика – анкете показују да многи Американци зазиру од интернвенционистичког авантуризма, који је све време опстајао као доминантни став владајућих елита. Трговина – чврсти консензус међу елитама да слободна трговина нема праве алтернативе, док индустријска зона Америке пропада. Политичка коректност – немар за осећања неглобалистички настројених грађана. Културно наслеђе – моћ и утицај владајуће класе обрушили су се на оне који поштују националну историју своје земље.

Стога не изненађује што је глобалистичка класа закључила да заиста нема никаквих озбиљних противника унутар земље.

Али испоставило се да ипак имају. Носилац те поруке је Доналд Трамп. Он не само да је напао неконтролисану имиграцију већ је то урадио на начин којим је послао поруку да се ради о политичару који заиста има намеру да промени ствари по том питању. Упркос неретко грубој реторици, или можда баш због ње, националистички Американци су се ујединили и дигли глас.

Када се ради о спољној политици, поставио је питања која нико други није желео да стави на сто: због чега нам треба НАТО у садашњем облику када Совјетски Савез више не постоји као претња Европи?; зашто би Американци требало да плаћају за одбрану богатих Европљана, који без проблема могу да се бране и сами?; зашто Америка наставља да следи политику неселективне смене режима када нас недавна историја учи да се то обично заврши катастрофом и хаосом?; због чега елите не могу да препознају и признају да је узрок данашњег регионалног хаоса њихов непромишљени рат у Ираку? Трампови одговори на ова питања елите доводе до нервног слома, али испоставља се да их постављају и многи Американци, који се уз то слажу са одговорима које он (Трамп) нуди.

Што се тиче трговине, Трамп није баш сасвим оригиналан са својим протекционизмом. Такви ставови су имали значајну улогу у америчкој историји – у добрим и лошим временима. Демократа Ричард Гепарт је 1988. потегао питање „економског национализма“. Али опет је Трамп отворањем старе теме успео да исцрта нову линију поделе. Што се тиче политичке коректности, он узвраћа нападом чија силина и политичка аутентичност напросто остављају без даха.

О културном наслеђу је све рекао реченицом: „Народе, опет ћемо честитати Божић једни другима“.

Са друге стране, Хилари Клинтон је персонификација глобалистичких елита – следи политику отворених граница, присталица је хуманитарних интервенција, традиционално се залаже за слободну трговину (последњих месеци кроз заштиту од ризика), у потпуности је верна темељним претпоставкама политичке коректности и следи политику идентитетá која је основни узрок напада на национално наслеђе. Ништа тако добро не објашњава њен идентитет као Фондација Клинтон, бриљантни програм за усисавање гомиле иностраног новца за подупирање актуелне политичке машинерије.

Немогуће је у овако раној фази рећи да ли Трамп, кандидат новог национализма, има икакве шансе да победи на председничким изборима. Али, победио или изгубио, он је продрмао политички систем, увео моћну нову реторику и отворио нове линије политичких подела између националиста и глобалиста, које неће нестати у догледно време. За америчку глобалистичку елиту наступа потпуно нова ера.

За Нови Стандард  превео Александар Вујовић

Извор: The National Interest

Објавио: Нови стандард

Ознаке: The National Interest, амерички избори, глобалисти, Доналјда Трамп, национализам, Роберт В. Мери, Хилари Клинтон