Pročitaj mi članak
Изгледа да је Толстој био у праву када је рекао да човек може свему да се одупре, али не може доброти. Ево десет примера када чак ни нацисти нису могли да се одупру урођеном људском пориву да чини добро.
Ово су примери да и из зла може настати нешто добро.
1. Забрана вивисекције
Нацистичка Немачка била је прва земља у свету која је забранила вивисекцију, доношењем тоталне забране у априлу 1933. Мере забране сецирања живих организама у циљу проучавања унутрашњих органа и ткива, изузетно су забрињавале Рајхстаг који их је разматрао пуних шест година, пре него што је озаконио овај хумани гест.
Хермана Геринга, Хајнриха Химлера и Адолфа Хитлера, узнемиравала је чињеница да се животиње касапе и потпуно су се залагали за укидање ове сурове идеје научних истраживања. Важеће – како немачко тако и светско – законодавство које регулише ову медицинску методу, изведено је управо из предлога закона који је формулисала Нацистичка партија.
Геринг, који је у то време био премијер Пруске, истицао је да апсолутна и перманентна забрана вивисекције, није само неопходна у циљу заштите животиња и афирмације емпатије према овим недужним бићима, већ и законитост хуманости. За оне који и даље нису схватали сву окрутност сецирања на живо, била је прописана казна одласка у концентрациони логор, заједно са онима који нису криви за вивисекцију, али што се нациста тицало, свакако јесу за то што су се родили као Јевреји, Роми или хомосексуалци.
2. Заштита животиња
Када су дошли на власт, нацисти су водили рачуна не само о људима рођеним на простору Немачке, већ и животињама тог порекла. Тако је 1934. године изгласан је национални закон о лову, који је осим сезона лова, прописивао и колико животиња може бити убијено годишње.
Касније је модел овог закона био усвојен у већини западних земаља, али то није сав нацистички допринос бољем животињском свету. Они су иницирали и едукацију о заштити животињских врста на свим образовним нивоима, па су тако деца од основне школе до факултета, била подучавана како и зашто треба штитити немоћне. Животиње. Са простора Немачке.
Иако ће звучати нестварно обзирно за нацистички појам саосећајности – ни овде није крај. 1935. године на списак заштићених врста стављени су вук и евроазијски рис, да би потом своју бригу за човекову околину преточили и у прописе о пошумљавању, као и хуманом клању живе рибе, који су поједине врсте спасили од истребљивања.
3. Анти-пушачки покрет
Насупрот увреженом мишљењу да је преферирао дим, постоје и гласине да је Адолф Хитлер био толико против пушења, да није могао да поднесе ни да неко запали цигару у истој просторији у којој је он, као и да је сматрао да је конзумирање цигарета чисто бацање новца. Тако је дошло до најскупље и најефектније борбе против пушења у историји.
Док су током тридесетих и четрдесетих овакве акције широм других земаља пропадале, Нацистичка Немачка их је схватила врло, врло озбиљно. Нацисти су забранили пушење у ресторанима, јавном превозу, пропагирали јавно здравље и немилосрдно регулисали рекламирање пушења и цигарета. Постојао је јако висок порез на дуван, а здравствене организације су наглашавале да пушење повећава ризик од побачаја код трудница, што тада није била ноторна чињеница као данас.
Тих година је у Немачкој просечна потрошња цигарета по једном пару плућа била 749, док су Американци својим алвеолама посвећивали чак њих 3.000.
4. Програми друштвене помоћи
Нацисти су осмислили један од највећих програма јавне помоћи у историји, базиран на идеји да сви Немци треба да се држе заједно и на тај начин што ће делити животни стандард. Најпознатија варијанта био је Зимско Олакшање, када су високо рангирани нацисти излазили на улице заједно са обичним светом како би прикупљали помоћ за несрећне.
Ова „робинхудовска“ филозофија, осим што је била сјајна пропаганда, генерисала је и добру атмосферу саосећања са онима који су у невољи. Добро, Немцима који су у невољи. Објаве којима су људи подстицани да деле, инсистирале су на донацијама уместо директног поклањања сиромашнима, што се у пракси свело на отимање новца од целе популације, а у име фонда који је био намењен само одабранима. То све и дан данас одлично функционише, само што се зове порез.
5. Фолксваген
Још један дериват солидарности немачке узвишене расе, била су и “народна кола”, која су требало да буду довољно аеродинамична како би била брза, и довољно приступачна како би сваки Немац могао да седне у њих. Први захтев остварен је захваљујући Адолфовој довитљивости, која се у овом случају огледала у његовом предлогу да ауто има облик тврдокрилца, а други захваљујући мерама штедње.
Грађанима је био омогућен посед овог симпатичног аутомобила по цени малог мотоцикла, али како се ближио крај рата, заједно са ресурсима опао је и степен његове расположивости. То, међутим, није утицало на популарност овог возила свуда у свету захваљујући његовој поузданости и дизајну.
6. Аутопут
Можда га Нацисти нису измислили али га јесу изградили. Како је Хитлер био одушевљен овом идејом, иницирао је изградњу највеће мреже путева широм Немачке. Будући да је био први систем аутопутева у свету, представљао је револуционарни инжењерски подвиг који је заувек променио начин на који људи путују.
Хиљаде земаља кренуло је Хитлеровим (ауто)путем, па тако и Америка и Британија, али је његова мрежа путева који се протежу преко целе Немачке и до суседних земаља, остала највећа. Наравно, и ово је био само један од начина за уједињење Немаца, јер је омогућио рад преко 100.000 радника, који је био неопходан за економски опоравак и осећај јединства који је тако брижно био негован током целог нацистичког мандата.
7. Отац модерне ракетне технике
Човек који је осмислио ракете какве данас знамо, био је нациста Вернер фон Браун. Иако је био пионир у многим областима, најпознатији је по својим НАСА постигнућима. Једно од њих несумњиво је био развој ракете Сатурн В, која је помогла човеку да досегне месец у јулу 1969.
Фон Браун је својим инвентивним изумима званично отворио врата свемирским путовањима, као и једној од најдеструктивнијих ратних метода познатим човечанству, али тај аспект нацистичког доприноса свету је већ свима и познатији него што бисмо желели.
8. Филмске иновације
Нацистички приступ музици и филму ишао је мало даље од уметничког сензибилитета – у овим есенцијалним стубовима културе видели су и изврстан пропагандни потенцијал. Први познати аудио снимак на магнетној траци, био је снимак Хитлеровог говора, али је Јозеф Гебелс желео савршенија средства за рад у свом министарству јавне забаве и/или пропаганде. Пропагандни филм, “Тријумф воље”, наставак остварења истог жанра “Тријумф вере”, сматра се једним од најважнијих у историји кинематографије.
Редитељ, Лени Рифенштал, искористила је невероватних 30 филмских камера и преко 100 техничара, да би снимила два сата филма. Како је имао неограничени буџет, коришћене су тада најновије технологије, између осталог и кранови како би се створио “путујући ефекат”, који се и сада постиже на тај начин. У данашње време има мало мање пропагандних филмова али се технике усавршене у доба нацизма користе и у најновијим блокбастерима.
9. Допринос моди
Стил нацистичких униформи био је смео колико и њихова влада. Кожне чизме и капути од кравље коже, били су неизоставни модни предмети нацистичке моде, као и тамни тонови попут сивих и црних. СС-овци су утеривали страх у кости својих противника, црним капама и кожним капутима какве су накнадно усвојили амерички рокери. Мартинке неодољиво подсећају на војничке чизме какве су носили Шуцштафеловци. Ако погледамо било коју рок, индустријал или неку другу групу, видећемо трагове наци осећаја за моду.
Осим тога, не би било ни највећег европског произвођача спортске опреме да није било једног нацисте. Адолф Даслер, познатији као Ади, производио је обућу за Вермахт за време рата, а америчке и нацистичке атлете снабдевао истом током Олимпијских игара у Берлину, када је Џеси Овенс четвороструко тријумфовао носећи Адијеве патике. Његов брат, Рудолф Даслер, основао је једну другу ништа мање спретну спортску компанију – Пуму, а и Хуго Бос је почео тако што је креирао униформе за многе нацистичке организације.
Додуше, да се сви ови данашњи модни гуруи нису прикључили партији само зато што су морали, списак оно мало разумних ствари које су нацисти урадили, био би за једну ставку краћи.
10. Напредак у медицини
Не, Јозеф Менгеле није у ствари био хиперпродуктивни научни истраживач, и није пронађена опорука у којој оставља сву своју имовину Светској здравственој организацији. Ако бављење медицином значи доношење опасних, грешних и неустрашивих одлука о вршењу (многих неиспричаних) злочина, онда су нацисти били врсни лекари. Али не значи.
Осим што су довели до једне од највећих етичких контроверзи у историји, примењујући своје марљиво развијене методе мучења, дошли су и до неких заправо корисних сазнања. У концентрационом логору Дахау интензивно су проучавали хипотермију подвргавајући жртве суровој тортури. Урањајући их у замрзнуту воду, или једноставно остављајући на зими, пратили су промене у телесној температури, раду срца и мишића.
Покушавали су да пронађу начин да тела потом врате у нормално стање, укључујући и технику која се данас користи на западу. У почетку су експерименте вршили само на добровољцима, али су их касније проширили и на логораше – чисто да не пропусте ниједну прилику због које ће их будуће генерације заувек сматрати персонификацијом зла.
Ипак, ништа од овога се не може приписати луцидним интервалима највећих злочинаца у историји, већ искључиво њиховом сопственом интересу. Да су животињски свет којим случајем сматрали неподобним, данас не би било ни ланца исхране, нити овог сајта, а руку на срце, ни вас да ово читате, што само додатно даје на бизарности њихове заоставштине људском роду.
Извор: Прекорамена.цом
