Комунистичка партија Кине има дугу историју помног праћења политичких немира широм света. Арапско пролеће је добар пример тога.

Комунистичка партија Кине је сигурно једна од институција које су научиле нешто на примеру Арапског пролећа. Познато је да комунистичка партија Кине проучава немире широм света, да би лакше контролисала ситуацију код куће. Најбољи пример тога је обимна кинеска студија о распаду СССР-а. Лекције које је Кина научила у току те десетогодишње студије су инкорпорисане у школски систем и познате свим кинеским функционерима.

И ако кинеско проучавање арапског пролећа није било ни приближно тако обимно, догађаји у арапском свету су значајни из више разлога. Први разлог је њихова величина и распрострањеност. Такође, у раним фазама арапског пролећа у Кини је било иницијатива за таквозваном „Револуцијом јасмина“. И ако се ништа није догодило, то је за ову азијску државу значило пар недеља високог степена приправности.

Четри закључка је Кина  могла да извуче из примера арапског пролећа:

Предупредите протесте

Режими који су најбоље прошли у арапском пролећу су они који су одговорили на протесте пре него што су они и почели. На прву појаву протеста у Египту, Саудијска Арабије је се постарала да предупреди протесте тако што је дала значајне субвенције становништву. У Бахреину је коришћењем насиља протест угушен чим је кренуо. И тек када се ред вратио, Влада Бахреина је понудила мале промене. У другим земљама попут Марока и Јордана, владе су брзо одговориле на протесте, нуђењем козметичких промена, попут уклањања непопуларних лидера. Ново кинеско руковоство жели да уради сличну ствар, покрећући кампању против корупције чији је циљ да смањи бес јавности.

Контрола Медија

Арапско пролеће је реафирмисало важност контроле медија. Као и сви предходни масовни протести, Арапско пролеће је показало важност друштвених медија у способности организације протеста и ширења идеја. Владе које могу да сруше друштвене медије имају значајно већу шансу опстанка након што протести избију.

Ниједна власт није боље позиционирана да постигне ово од Комунистичке партије Кине. Како једна скорашња студија закључује, „Величина и софистицираност способности програма Кинеске Владе да селективно цензурише ставове Кинеза је незапажена у историји света“. И ако су оне све популарније у Кини, све значајније западне друштвене мреже су забрањене. Уместо тога, Кинези користе националне друштвене мреже које власт може да затвори у случају већих протеста.

Арапско пролеће је такође демонстрирало вредност спровођења међународног медијског мрака. Арапски режими који су били способни да спрече независно извештавање су боље прошли. Пример овога је Бахреин.

Поделити популацију

Већина успешних револуција у Арапском пролећу догодиле су се у хомогеним земљама. Са друге стране, режими у Арабији успешно експлатишу постојеће друштвене разлике да би ширили деинформације о протестима. Пример овога је тврдња да протест воде Шиити иза којих стоји Иран.

У неком погледу, ово ограничава власт у Кини са обзиром да Хан народ чини 91. Проценат популације.

Ујединити елите

Коначно, Арапско пролеће је још једном показало важност јединства елита за опстанак власти. Почетак пада Хоснија Мубарака је започео месецима пре почетка протеста када је кренула борба за власт између њега и војске. Наследник Мубарака, Мухамед Морси, такође је пао врло брзо, захваљујући недостатку подршке египатске војске. Слично томе, Јеменска власт и ако није тотално колабирала, на кратко је ефективно изгубила контролу над дорбим делом земље, зато што није успела да добије подршку кључних носиоца моћи.

(Дипломат) Превео са енглеског за Србин.инфо Теша Тешановић; уредио Дејан Петар Златановић

Ознаке: Арапско пролеће, Кина, медији, протести.КП Кине