Прочитај ми чланак
Оскудица и глад (сваког дана умре више од 50.000 деце), јачање криминала, препродаја дроге која уништава животе милионима људи, тероризам, незапосленост, корумпирани светске вође, непрекидни ратови … све то иде у прилог примисли с којом се много људи слаже: Човечанству треба нови свет! Питање је само – какав ?!
Херберт Џорџ Велс је 1928. у књизи „Отворена завера: концепти светске револуције“ разматрао како постићи Нови светски поредак (што је наслов његовог романа из 1940.), тобоже ради светског мира и људског развоја. Велс је објаснио да оно што отворену заверу чини отвореном није разоткривање списка чланова неког ужег круга богатих и моћних, већ је отвореном чини разумевање како идеје, филозофије и културе обликују историју, склоп идеја које утеловљују појам о томе шта значи бити човек и замисао о човековој улози у свеопштој историји.
Данас, скоро девет деценија касније, можемо рећи да заиста живимо у времену које више него иједно раније обележавају спознаје о завери против човечанства као целине у извођењу неке наднационалне интересне групе која чак нити нема име (уосталом, најбољи начин за скривање нечег јест избегавање именовања, па ће се чинити да и не постоји). Зато за ту групацију постоје разне популарне иначице назива: корпоратисти, глобалисти, елита, илуминати итд. Потпуно је небитно како их се назива. Битно је препознати скривену бит збивања око нас.
А заправо та збивања и одвијање одређеног плана нису уопште скривени. Одвијају се испред наших очију, али га не видимо јер смо научени размишљати другачије. Научени смо збивања око нас тумачити на одређени начин, у складу са оним што је Велс написао. Није нам никакав проблем веровати у спонтаност догађаја услед неких њима урођених механизама. Ратови су тек резултат инерције, продужетак политике, никако резултат неког већег плана или намере, а исто важи и за економске кризе које је, с друге стране, толико једноставно створити једном кад се централизује довољно финансијске моћи у приватним рукама. А она постоји већ доста дуго, то није никаква тајна у савременом глобализованом и корпоратизираном свету. Криза се ствара повлачењем новца из оптицаја, а пуштањем новца у оптицај ствара се развој и благостање. Заиста, управо је тако једноставно, колико год наши умови, увек спремни за комплицирање, не могу прихватити толико једноставну и проверљиву те надасве логичну чињеницу. И онда – мислите ли можда да ће онај ко има такву моћ пропустити користити је? То је већ наивни поглед на свет.
Медији у служби „стварања пристанка“, а не информисања
Данас се све који указују на скривена и невидљива збивања често оптужују да се баве „теоријом завере“. Но, мислите ли ико заиста да ће у новинама и телевизији чути ишта о правим збивањима, одлукама и људима, кад су сви медији такође део истих корпоративне власничке пирамиде? Никад није било ни замишљено да их се користи за „информисање“ већ за култивисање људских умова и оно што је Едвард Бернс, отац савремених односа с јавношћу и спина, назвао „стварањем пристанка“.
Појам „теорија завере“ тек је етикета, једна од многих какве се, кроз разне видове психолошког фашизма, уграђују у наше умове као неку врст забране кретања у било којем смеру који није у складу са политичком коректношћу. А „политичка коректност“ је пак благи назив за суптилну, али ефикасну контролу људских мисли и ставова. Камен темељац читаве завере и јест окупација људских ставова и уверења јер све око нас збива се уз нашу сагласност, изречену, прећутну или имплицитну. То је једини начин како мала група може водити свет у жељеном смеру, према светској централизираној електронски надзираној светској држави с осиромашеним и микрочипирано становништвом које ће надзирати светска војска и светска полиција. Да, звучи као сценарио неког СФ-филма, али погледајте мало боље око себе па онда донесите пресуду. Уосталом, и сами СФ-филмови једно су од главних средстава тзв. интуитивни програмирања. Кроз њих се убацују одређене визије будућности, а онда кад се та будућност почне одвијати око нас некако нам се чини познатом и чак неизбежном па је лако прихватамо чак и кад нам се не свиђа.
Тајна влада оперише иза кулиса светске политике
Методу проблем-реакција-решење данас се на светском нивоу оркестрира помоћу војне и финансијске моћи САД-а, па је занимљиво чути неколико изјава из времена док је САД још био далеко од постајања светском силом. С почетка 20. века стиже изјава из говора којег је у склопу своје предизборне кампање 1912. одржао Вудро Вилсон:
„Готово да данас и нема владе у свету с којом се више управља, над којом се више доминира и коју се у већој мери контролише од наше. Више нисмо влада слободног мишљења, више нисмо влада која је настала из уверења и гласова већине, него влада у којој превладава мишљење мале групе доминантних људи и која ради под њиховим притиском.“
Сличне је речи употребио и Теодор Рузвелт током своје изборне кампање 1912. године:
„Иза видљиве на престолу се налази невидљива влада, која не дугује људима оданост и не признаје никакву одговорност.“
У склопу предавања у хотелу Валдорф-Асториа у Њујорку, 27 април 1961. године, Џон Ф. Кеннеди је такође проговорио о тајној влади која оперише иза кулиса светске политике:
„Свуда у свету нам се супротставља монолитички, немилосрдна завера.“
Прича о градњи Новог светског поретка није нека тамо далека, чудна и мистична прича. То је прича која се тиче наших живота и којој се могу приписати десетине милиона мртвих током последњег века. У њој нема победника и побеђених из наше историје, нити добрих и лоших (та ми још данас верујемо како су у Другом светском рату победили „добри момци“, а то би требали бити Стаљинов окрутни СССР, геноцидно Британско царство и корпоратистичка држава САД). Не, постоје само манипулатори и манипулисани. А најбољи лек против закулисних манипулација јест њихово расветљавање као и препознавање начина како се људске емоције и тежње према правди злоупотребљавају да би се план „прогурао“.
Добра је вест да живимо у време кад су та збивања, која никако нису новијег датума, све видљивија. О томе сведоче стотине хиљада интернетских места, часописа, филмова, књига, а при том треба имати на уму да ће нас истина, додуше, ослободити, али ће нас пре тога највероватније јако разљути.
Свет у трајном стању узнемирености и страха
Након слома комунизма у Европи и краја Хладног рата многи су помислили да светски мир никада није био ближи. Била је то испразна нада. Светске кризе нису нестале. Никада пре у свету није било толико сукоба, избеглица и прогнаника. Према добро осмишљеним плановима дошло је до нових револуција, ратова, финансијских криза и политичких крахова. Може се слободно рећи да се човечанство држи у трајном стању узнемирености, нестабилности и страха.
Страх и депресија су саставни део свакодневног живота, свагде се људи осећају обесхрабрено и потиштено због социјалних, духовних, физичких и емоционалних проблема, друштво је сваким даном све суровије и бешћутније, деца све агресивнија и без поштовања према одраслима. Оскудица и глад (сваки дан умре више од 50.000 деце), појачане криминалне активности, илегална препродаја дроге која уништава животе милионима људи, тероризам, незапосленост, корумпирани светске вође, непрекидни ратови и ширење болести АИДС-а и птичјег грипа, све то иде у прилог примисли с којом се много људи слаже: Човјечанству треба нови свет. Питање је само – какав? И хоће ли његово обликовање бити покретано страхом или међуљудским поверењем? И неће ли исте структуре које с разлогом стварају хаос, њега искористити као аргумент да људи једноставно нису у стању разумно управљати светом те ће то за њих морати направити „просвећена елита“?
Нема последице без узрока. Наравно да постоји много егоцентричних и неосетљивих људи, али они нису главни преступници. Традиционално смо одгојени да верујемо нашим владама и уверени смо да им је стало до нас. То је, ипак, велика грешка. Испод површине службене политике одвија се сложен социјални и интелектуални процес. Познати викторијански државник Бењамин Дизраели једном приликом је изјавио:
„Светом управљају сасвим друге особе од оних које замишљају људи који нису упознати са закулисним збивањима.“
Неке од таквих цитата о закулисним центрима моћи скупили су Робин де Рајтер и Фриц Спрингнејир у књизи „Светско зло и патња – наслеђе 13 лоза илумината „(АГМ, Загреб, 2014.)
Едвард Бернс у књизи „Пропаганда“, у којој је дао и назнаке како стварати „јавно мњење“, написао је данас већ гласовите реченице:
„Нама се управља. Наши умови су укалупљени, наши укуси формирани, наше идеје сугеришу углавном људи за које нисмо никада чули. У готово сваком чину наших свакодневних живота, било у сфери политике или пословања, у нашем понашању у друштву или нашем етичком расуђивању, над нама доминира релативно мали број особа.“
Немачки политичар Валтер Ратенау, човек који је за живота био врло утицајан, у изјави за лист Neuen Viener Presse далеког 24 децембар 1912. отишао је још даље:
„Тристотињак људи који се међусобно познају и лично именују своје наследнике одређују судбину овога света. Њихова моћ постоји у апсолутној тајности.“
Р. Бакминистер Фејлер је пак устврдио:
„Велике нације су напросто фронт на којима се одвијају закулисне игре неизмерно амбициозних појединаца који су постали толико моћни због своје способности да остану невидљиви док делују иза националних кулиса. „
Како бисте одговорили кад би вас неко упитао јесу ли светски вође које познајемо само лутке којима управља невидљива закулисна сила? Постоје ли невидљиве руке које управљају светом? Постоји ли уопште „завера“? Ко су завереници? Ево одговора који је током састанка добитника Нобелове награде у Линдауу (1978.) дао утицајни јеврејски биохемичар Георге Валд, пензионисани професор на Харварду и један од добитника Нобелове награде за медицину 1967. године:
„Не верујем да на Западу владе заиста управљају својим земљама. Тврдим да су саучесници најснажнијих финансијских и индустријских сила ти који владају. Постоји безброј мултинационалних компанија које су, попут глобалних дивова, прикупиле моћ и неизмерно богатство. Оне нису само компаније, него светске силе. Имају ли оне војну силу? Наравно да имају. Могу ли контролисати и спроводити силу? Наравно, оне управљају нашим владама. „
Артур Јенсен, пензионисани професор на Калифорнијском универзитету (Берклиу) срочио је то још сликовитије: „Нема нација. Нема народа. Нема Руса. Нема Арапа. Нема земаља Трећег света. Нема Запада. Нема Америке. Нема демократије. Постоје IBM, ITT, AT & T, DuPont, Dov, Union Carbide и Ekkon. То су данас светске нације. Ми више не живимо у свету нација и идеологија.“
Успон нове геополитичке наднационалне светске силе
Чилеански председник Салвадор Аљенде изјавио је још 1972. на седници УН-а:
„Моћ тих концерна прелази све границе. Сведоци смо експлицитне битке између мултинационалних компанија и суверених држава; најважније политичке, економске и војне одлуке тих држава поткопавају глобалне организације које нити једна влада или политичка организација за то не држи одговорнима, нити њима на било који начин управља. Нарушена је целокупна политичка структура света. „
Руски генерал Леонид Ивашов слично је устврдио у једном интервјуу:
„Имамо посла са успоном нове геополитичке наднационалне силе на светској сцени. Ову геополитичку силу чине најбогатије породице које живе на овом планету. Заједно са најмоћнијим мултинационалним компанијама оне владају и управљају свим земљама и свим коалицијама. Прави циљ ове елитне групе је потпуна контрола над планетом Земљом.“
Светски институт за развојну економију такође је утврди да се највећи део светског богатства налази у рукама неколицине породице.
Ове „владајуће силе“ о којима говоре Георге Валд, Артхур Јенсен, Салвадор Аљенде и Леонид Ивашов чине мале елитне групе које су основале најутицајније и најмоћније, анонимне, врло ексклузивне породичне династије које живе распршене по читавом свету. Чланови тих породице чувају своју моћ и новац склапајући бракове једни с другима те закулисно делују у сенци најважнијих предузећа, медијских и финансијских институција, али и политичких странака. Путем веза, новца и насиља ове моћне породице увукле су се у све поре друштва с једним крајњим циљем, а то је успостављање јединствене светске диктатуре. Њихов је циљ силом наметнути тзв. „Нови светски поредак“ читавом човечанству, а економски су толико моћне да су купиле већи део света и сада њиме управљају. Потпомогнуте својим незамисливим финансијским резервама тренутно располажу глобалним финансијским системом контроле те могу контролисати читаву светску економију и политички систем. Оне су те које одређују што требају чинити владајући светски политичари и ко ће они уопште бити, немојте нити једне секунде помислити да се избори шефова држава препуштају случају или вољи гласача. Можда тек онда кад се „воља гласача“ догађајима и емоционално трауматичним ситуацијама обликује у жељеном смеру.
Наука премрежена моћним „фондацијама“ – подложна манипулацији
С временом, ове утицајне породице прошириле су делокруг своје моћи на читав свет па њихова мрежа досеже у сваки кутак света и у све аспекте људског постојања. Њихов утицај је незамислив и допире до свих водећих институција и организација у пољу политике, образовања, религије, финансија и масовних медија. Наука су инфилтрирале својим „фондацијама“ па је постала финансијски зависна о њима и стога подложна манипулацијама. Најбољи пример је незамисливо велико и дубоко наметање „Велике тројке“ фондација (Рокфелерова, Карнегијева и Фордова) у пољу потпора научном истраживању.
Готово сви људи спремни су одрећи се својих права, чак и права на слободно мишљење, ако ће им то гарантовати безбедност и заштиту. Из тог разлога човечанство се „омекшава“ и манипулише кроз сукобе, мржњу, завист, оскудицу, глад и остале недаће, док им на крају наизглед неће преостати други избор него се предати моћи невидљиве елите. Већина горе поменутих проблема изазвана је намерно. Генерал Мандел Хаус, десна рука председника Вилсона, написао је у својој књизи „Повјерљиви списи“ (Intimate Papers):
„Направи свој проблеме на међународном нивоу и потом понудите решење које најбоље одговара циљу којем тежите.“
Шта више збрке, класне борбе, дискриминације, ратова и политичких тензија у свету, тим пре ће доћи дан када ће читаво човечанство прихватити Светску владу која ће заувек владати чврсте руке, светску диктатуру у којој ће владати рачунарско управљани друштвени ред и у којој ће појединац бити читаво време под контролом. Та ће влада бити ауторитативна, с неком врсти Светског већа које ће управљати националним и регионалним већима.
У екстремно десничарским, ревизионистичким и антисемитским круговима говори се да су неке од владајућих породице јеврејског порекла па стога говоре о јеврејској завери. То је бесмислица, јер је међу владајућом елитом могуће наћи католике, протестанте, муслимане, будисте, атеисте, сцијентисти и многе друге. Они су посвећени циљу светске доминације независно о раси, националности и политичким назорима, а нама је остављено да се кољемо због тих питања форме. Они у међусобне сукобе евентуално улазе због међусобних неслагања везаних уз дистрибуцију моћи међу њима самима. Наравно, ако се у питање доведе њихова заједничка агенда, тада наступају јединствено.
Планирани „нови светски поредак“ може се врло прецизно превести као светска диктатура. Конзервативци ће га називати социјализмом или комунизмом, либерали ће га називати фашизмом, али етикета не чини разлику; идеја је створити „архипелаг гулаг“ на светској основи.
Извор: Дневно.хр
