Прочитај ми чланак

ТАЛАС ВРУЋИНЕ у Европи се појачава, затворене школе, упозорења на билбордима

0

Талас врелине који је захватио велики део Европе појачаће се и температура изнад 40 степени се очекују у Француској и Шпанији, а затим још виша у четвртак и петак.

У Шпанији је метеоролошка служба „Аемет“ данас прогласила „наранџасту узбуну“ (значајан ризик за здравље) у пет северних провинција, са 42 степена колико се очекује у долини Ебра. Упозорење остаје и у четвртак у укупно десет провинција у центру и на североистоку Шпаније.

Јавна шпанска ТВЕ је налет врелине назвала „недеља пакла“.

У Француској се данас очекује између 35 и 39 степени у две трећине земље, посебно на југу и истоку.

Служба „Метео Франс“ подсећа на „епизоду без преседана по интензитету и преурањености из 1947“.

Та служба процењује да ће тадашњих 40 степени „вероватно бити достигнуто“ и да може бити и премашено.

Немачка није поштеђена са очекиваних 39 степени на југозападу, као и у Бранденбургу, региону око Берлина, где је шумски пожар већ опустошио 100 хектара од понедељка.

Ако не падне рекорд од 40,3 степена у малом граду у Баварској августа 2015. године, биће то ипак највећа врућина у јуну, о чему рекорд датира из 1947. године, а и он може пасти, тврде стручњаци.

У Берлину, животиње у два зоолошка врта града треба стално туширати. Уз то је полиција у главном граду тражила да јој се допусти да ради у кратким панталонама и сандалама. Узалуд.

У Бранденбургу је полицајац ухапсио човека који је био потпуно го на скутеру, о чему је постављао фотографије на друштвене мреже.

У Минхену је полиција упозорила групу жена која се на обалама реке Исар сунчала без горњег дела купаћег костима.

Међутим, према писању листа „Зидојче цајтунг“ опомена полиције наишла је на контраефекат, јер су се и остали на обали реке скинули у знак солидарности.

На пленарној сједници покрајинског парламента Баварске због инцидента у Минхену хитно је усвојена регулатива према којој купаћи костим мора потпуно покривати груди и гениталије.

Даље на северу недалеко од Роштока на обали Балтичког мора шине су се искривиле од превисоке температуре.

У Француској школе ће због врућине бити затворене сутра и у петак а у неколико градова, укључујући Париз и Лион забрањен је саобраћај ради ограничења загађења.

Док се Француска сећа топлотног таласа 2003. године који је проузроковао пораст смртности људи за 15.000, поруке телевизије и радија о томе да треба бити опрезан објављују се и у јавном превозу и на билбордима.

Уз то су француски министри позвани да дају примјер тако што неће носити – кравате.

На стадионима у Француској, где се одржава Светско првенство у фудбалу за жене, поруке се емитују преко звучника током мечева како би се гледаоци позвали да пију воду и штите се од сунца.

„Топлотна острва“ су велики градови, због много бетона, мањка дрвећа и људске активности.

У Паризу и Лиону само је возилима која најмање загађују, дозвољено да буду у саобраћају од јутрос у зору.

Црвени крст који дели воду на улицама градова у Француској и посећује људе који живе сами, позвао је сво становништво да се стара о најугроженијима врућином.

Још пре врхунца овог таласа, у Аустрији, у региону Тирола, већ је забележен рекорд: у уторак у Инсбруку је измерено 36,7 степени. Зато су коњи који вуку фијакере с туристима остали у шталама.

У Женеви, где би требало да температура буде изнад 35 степени, отказана је данашња парада ђака на крају школске године.

У Луксембургу ће школе остати затворене.

Источна Европа је такође погођена: олује и јак ветар се очекују у Литванији. Двадесет и седам људи се удавило у тој балтичкој држави у јуну, покушавјући да се освежи у мору и језерима када је температура достигла необичан максимум од 35,7 степени.

Долазећи из Сахаре, овонедељни топлотни талас, невиђен током јуна, погоршаће се у четвртак и петак.

Карактеристика топлотних таласа је да су ноћи такође веома вруће у поређењу са уобичајеним.

„Температура у свету расте због климатских промена, а с њом и вероватноћа екстремног врућег таласа“, каже Лен Шафри, професор науке о клими на Универзитету у Редингу.

По специјализованом Институту за климатске промене у Потсдаму, број најтоплијих лета у Европи од 1500. године расте у 21. веку и било их је 2018, 2010, 2003, 2016. и 2002. године.