Прочитај ми чланак
(Адванце, РТ, АП, АФП)
У јавност су процуриле е-маил поруке бивше америчке државне секретарке Хилари Клинтон. Хакер по имену „Guccifer“ – који је раније хакирао и фејсбук страницу Колина Пауела – упао је у е-маил бившег саветника Беле Куће, Sidneya Blumenthala, те кореспонденцију с Хилари Клинтон проследио на редакције појединих медија. Blumenthal (64) је новинар и био је саветник у доба администрације Била Клинтона.
Е-маил поруке односе се на прошлогодишњи терористички напад у Бенгазију, када је нападнут амерички конзулат у овом либијском граду те убијен амбасадор Кристофер Стивенс и још неколико америчких званичника. Све поруке имају ознаку „поверљиво“ иу њима се наводе цитати анонимних особа и извора. Посљедња порука послата је 16. фебруара ове године, прва 12. септембра прошле године – свега неколико сати након напада.
Подсјетимо, напад у Бенгазију постао је велика контроверза америчке спољне политике због чињенице да ни данас није познато шта се заправо догодило те ноћи када је убијен амерички амбасадор. Прве информације говориле су како се радило о жестоким протестима, који су ескалирали због анти-исламског филма који је објављен на Јутјубу.
Но, касније се почело спекулисати како иза напада заправо стоје терористичке групе повезане са Ал-Каидом. Напад је уједно и показатељ актуелног безбедносног стања у Либији, земљи коју је управо САД само годину раније „помогао либијском нару да се ослободи“ власти Гадафија у склопу НАТО агресије. Чињеница да је у истој, сада тобоже про-америчкој, Либији страдао амерички амбасадор пуно говори ио „успеху“ америчке војне агресије на ту земљу.
Конкретни е-маилови не откривају превише. Штавише, „ексклузивност“ истих ваљало би узети с резервом. Наиме, из порука се добија утисак као да ни државна секретарка Клинтон није уопште била адекватно упућена у детаље напада. Могло би се чак закључити да ове поруке иду њој у корист јер се већ месецима спекулише како је Клинтон знала пуно више о нападу у Бенгазију но што је признала за време испитивања пред Конгресом.
Подсетимо, није дала одговор на питање Ранда Паула у вези трансфера оружја из Либије за Турску и потом за Сирију. У целој овој причи треба имати на уму како Цлинтон има велике амбиције по питању председничких избора 2016. Случај „Бенгази“ могао би је дочекати у време идуће кампање и то знају сви њени саветници који ће настојати до онда овај случај или бацити у заборав или га изврнути на начин да се прикаже како Клинтон о свему није знала превише . Но, колико Клинтон заиста зна вероватно не зна ни Blumenthal, стога се може претпоставити како су ове поруке аутентичне, мада не откривају ништа значајно изузев појединих детаља о уплетености „богатих Саудијаца“.
Осврнимо се на конкретне е-маилове. У првим порукама Blumenthalа по питању напада у Бенгазију се истиче: „Високи безбедносни званичник рекао је Магариафу (председнику Либије) како су напади инспирисани видео снимком о пророку Мухамеду који је освануо на интернету. Напади у Либији такође су повезани са нападима у Египту и другде „.
„Према другом извору поверљивом, Магариаф истиче како су га његови опоненти често желели приказати да ради за ЦИА-у путем групе Национални Фронт за Спашавање Либије (НФСЛ), која је успостављена као опозиција диктатору Гадафију за време 80-их година. Према мишљењу овог појединца, Магариаф сматра како може преживети ову потенцијално негативну кампању, али ако се ова ситуација настави закомпликовати ће процес успостављања нове администрације у земљи. Надаље, тврди како су напади на америчку мисију директан резултат атмосфере коју ствара ова кампања, као и контроверзан видео „, наводи се у е-маилу.
Постоји прегршт извора који тврде како је НФСЛ заправо основана или поприлично подупријета од стране америчке ЦИА-е, тако да ови подаци нимало не изненађују. Цела Либија данас је нека врста „ЦИА колоније“ и нема сумње да и унутар Либије постоје одређене групе којима то није по вољи.
Тако је обавијештена Клинтон прошле године, но у фебруару ове године стиже сасвим другачији е-маил. У поруци с насловом „Алжир / Либија / тероризам“ истиче се потенцијална повезаност између напада у Бенгазију и талачке кризе у Ин Аменасу, на простору Алжира близу либијске границе.
Према тој поруци алжирски председник Абделазиз Боутефлика дао је наредбу алжирској тајној служби ДГСЕ (Дирецтион Генерале де ла Сецурите ектериеур) да се део извештаја о потенцијалним терористима преда шефу либијских тајних служби, Салиму ХАСС. Истиче како Алжир сматра да иза напада у Ин Аменасу стоји Мокхтар Белмокхтар и организација „Покрет за Јединство и Џихад у Западној Африци“ (МУЈВА) која је финансирана од стране ал-Каиде у Исламском Магребу. Напад је изведен као одмазда за француску интервенцију у Малију.
„Напад у Ин Аменасу дао је Белмокхтару простор за дестабилизацију власти у Алжиру. Извор говори како су напад испланирали алжирски чланови, али у групи су учествовали искусни борци из Малија, Либије, Саудијске Арабије, Сомалије и Египта“, истиче се у е-маил поруци као и податак како постоји могућа веза између нападача у Ин Аменасу и групе Ансар ал Схариа за коју се сумња да стоји иза напада у Бенгазију.
„Ови појединци нам говоре како информације француских тајних служби откривају како иза оба напада стоје богати сунитски Исламисти из Саудијске Арабије. За време јула и августа 2012, ови финансијери дали су новац за АКИМ (ал-Каеда у Исламском Магребу) представнике на простору јужне Европе који су касније новац пребацили својим оперативцима у Мауританију.
На крају, новац је стигао групи Ансар ал Схариа и другим милитантима у Бенгазију. Новцем су се регрутовали оперативци и куповала муниција и друге потрепштине „, наводи се.
Ово не би било први пута да тајне службе откривају како иза терористичких организација стоје „богати саудијских сунитски Исламисти“. То је већ позната ствар. Можда није на одмет подсетити се и оног другог, већег, напада 11. септембар – када је нападнут Њујорк и Вашингтон, 2001. Данас знамо како су већина терориста на отетим авионима били саудијски држављани, но САД је за узврат напао Авганистан и Ирак.
У порукама које су упућене тадашњој државној тајници Клинтон такође се истиче, на основу извора, како ће терористичке групе у северној и западној Африци наставити нападати „западне интересе“. Из порука се разуме, што је већ и иначе јасно, како су терористичке групе доласком „Арапског Прољећа“ прошириле свој утицај на далеко већи простор него раније.
Логика – која већ дуго није присутна у домену спољне политике – говори како би исте групе ускоро могле завладати и Сиријом, те како би то требао бити извор велике забринутост за силе запада. Но, логика заиста није присутна тако да управо ових дана НАТО очито припрема план напада на Сирију како би се срушила једна од последњих секуларних држава на простору Блиског истока.
Прави докази скривени су негдје дубоко у архивима међународних тајних служби, но и без њих се може доћи до закључка – некоме су гласни екстремисти далеко мања претња од самосталних држава, нарочито када је реч о претњи економским и геостратешким интересима.
