Прочитај ми чланакСветска здравствена организација сазвала је јуче (22.1.) кризни самит због корона-вируса. Где већ постоје случајеви заразе? Како се преноси и које заштитне мере имају смисла?
Колико брзо се шири нова плућна болест?
Foto: Tanjug/AP Photo
Изненађујуће брзо. Кинески државни канал ЦЦТВ је јавио да од уторка има још 77 потврђених случајева заразе, тако да је од избијања заразе у децембру забележено укупно 291 случај. Најчешће су погођене старије особе. Шест пацијената је умрло, али ти су пацијенти претходно били тешки хронични болесници. Постоје потврђени случајеви инфекције у Тајланду, Јапану и Јужној Кореји. Према агенцији АФП испитује се по један могући случај на Филипинима и у Аустралији. Сви инфицирани у иностранству и све особе код којих се сумња да су заражене претходно су боравиле у кинеској милионској метрополи Вухану.
Талас путовања који управо почиње за Кинеску нову годину која пада у следећу суботу (25.1.) повећава опасност од преношења вируса. За време највеће годишње „сеобе народа“, на пут креће неколико стотина милиона Кинеза. Азијски суседи Кине, као и више аеродрома широм света, у међувремену су увели контроле телесне температуре путника у доласку и друге заштитне мере.
Општа нервоза довела је до пада курса на азијатским берзама.
Како се преноси вирус?
Кинеске здравствене институције у међувремену су потврдиле да се вирус преноси са човека на човека. До сада ипак нема индиција да се зараза преноси дисајним путевима. Одлучујуће питање је колико лако вирус може да пређе са зараженог човека на здраву особу и да ли временом мутира да би се прилагодио организму домаћина.
Прве инфекције доведене су у везу с једном рибљом пијацом у Вухану, која је у међувремену затворена. Могуће је да је прва зараза била такозвана зоноза – дакле да се десила у директном контакту животиње и човека, или као што се дешава са многим клицама, да је пренесена ваздухом. Зонозе могу да се преносе и преко прехрамбених намирница, рецимо, конзумирањем меса и других намирница животињског порекла. Ако се не обраде термички на довољно високој температури или ако су припремани под неповољним условима, такви продукти могу да буду извор заразе.
Шта се зна о вирусу?
Стручњаци су недавно „откључали“ генетску секвенцу новог корона вируса 2019-нЦоВ који претходно није био дијагностификован код човека. Корона-вируси познати су од шездесетих година двадесетог века. Име потиче од протеинске структуре вируског омотача која подсећа на круну. Ти вируси нису ништа неуобичајено. Често су инфекције у суштини безазлене и протичу са симптомима који су слични грипу: грозница, кашаљ, задиханост, а понекад и стомачни проблеми с проливом.
Међутим, ти вируси су подмукли јер поседују невероватну моћ преображавања. Спадају у такозване РНК-вирусе, јер поседују рибонуклеинску киселину као генетички материјал. Зато имају велики генетички варијабилитет. Практично, то значи да они лако прескачу баријере између врста да би пронашли новог домаћина.
Ти вируси могу, при неповољном развоју болести, да код човека, уз упалу плућа и све теже дисање, да доведу и до смртног исхода.
На пример, 2002. и 2003. је агресивни корона-вирус САРС-ЦоВ изазвао епидемију. Било је заражено 8.000 људи, њих хиљаду је умрло. Болест је избила у 30 земаља. Године 2012. откривен је „Миддле Еаст Респираторy Сyндроме Цоронавирус“ (МЕРС-ЦоВ), вирус који се проширио Арабијским полуострвом.
Које су мере смислене?
Светска здравствена организација (СТО) је сазвала за данас (22.1.) кризни самит. Кризни комитет ће расправљати о томе да ли ће бити проглашена међународна здравствена опасност. У таквом случају су могуће мере карантина, пооштравање граничних контрола, оснивање специјалних здравствених центара за лечење као и ограничење међународног путничког саобраћаја.
Већ сада су контроле телесне температуре долазећих путника уведене у Кини, као и на аеродромима више азијских земаља, Сједињених Америчких Држава и Италије. До сада ни Светска здравствена организација, ни немачко Министарство спољних послова нису издали званично упозорење за путнике који намеравају да посете Вухан.
И даље су на снази општа хигијенска правила као и правила понашања – избегавати контакт с људима који имају акутне респираторне тешкоће, као и са живим и мртвим домаћим и дивљим животињама. Редовно прање руку, нарочито након контакта са оболелим људима или њиховом околином.
Стручњаци још не сматрају да постоји опасност светске епидемије. Јонас Шмит-Ханазит који ради за највећи немачки институт за тропске болести „Институт Бернхард Нохт“ из Хамбурга, каже да посебне мере за Немачку тренутно нису потребне: „Тренутно опасност заиста није велика. Битно је да се ситуација стално прати, и то не ради само Светска здравствена организација, већ и Институт Роберт Кох као европски Центар за превенцију и контролу болести“, каже немачки виролог.
