Прочитај ми чланак
Брисел одустао од пооштравања санкција Москви и одлучио да понуди Русији нове видове сарадње
Брисел, Москва – У односима Европске уније и Русије дошло је до привидно неочекиваног развоја ситуације – набоље. После размимоилажења руског председника Владимира Путина и немачке канцеларке Ангеле Меркел на прошлонедељном самиту Г-20, у аустралијском Бризбејну, и оштрих речи шефице немачке владе упућених Москви у Сиднеју, у понедељак је Савет министара ЕУ одлучио је да понуди Русији, кључној чланици Евроазијске привредне уније, нове видове сарадње. Детаље нове стратегије Брисела требало је јуче да појасни немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер у Москви, који се у Москви састао са ресорним колегом Сергејем Лавровом.
Министри спољних послова ЕУ одлучили су у понедељак понуде успостављање нових видова сарадњеизмеђу ЕУ и Евроазијске привредне уније (која представља руски противтег стратегији Брисела да успостави економску доминацију у „предворјима” Европе, од Мале Азиједо Кавказа).
„Европа ће покренути нове преговоре са Русијом”, рекао је аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц, уз нагласак да су преговарачи ЕУ до сада били „фиксирани на украјински проблем”, што ће рећи да су изгубили из вида да односи заједнице западних држава (чланица ЕУ и САД) и Русије не зависе само од решења кризе у Украјини.
Аустријски министар, наравно, није говорио у лично име – дан пре тог обраћања јавности био је супротног мишљења. Курц је само прочитао заједничко саопштење, у својству председавајућег спољнополитичког савета ЕУ. На ту ротирајућу функцију ступио је управо прошлог понедељка.
Одлуци министара претходило је и допринело уводно излагање немачког министра спољних послова. Непун сат после жестоког иступа немачке канцеларке у Сиднеју – у коме је Меркелова оптужила Москву да спроводи освајачку политику и најозбиљније угрожава европски мировни поредак од окончања хладног рата – Штајнмајер је предочио министрима чланица ЕУ да се Русија и њени интереси морају уважити и да вербални испади неких (западних) државника не одсликавају право стање ствари ни спремност њихових држава и влада да евентуално заузму оштрији став према Москви.
С обзиром на то да је било јасно на кога се Штајнмајерова критика односи, у западним булеварским медијима су се појавили написи у којима су одлуке министарског савета назване „устанком министара против канцеларке Европе”. Немачки дневници су предочили читаоцима два сценарија. По првом, у коалиционој влади у Берлину царује раздор између владајућих демохришћана Меркелове и социјалдемократа Зигмара Габријела, којима припада Штајнмајер. По другом сценарију, Берлин се одлучио за тактику доброг и злог полицајца, као у филмовима црног жанра, па је на Штајнмајеру – добром полицајцу – да покуша да приволи Русију на сарадњу, можда на уступке у решавању замршене унутрашње политичке ситуације у Украјини.
Суздржанији и притом реалнији коментатори истакли су да су актуелни сукоби у свету међусобно повезани, то јест да су западна алијанса и Русија упућени на међусобну сарадњу у решавању криза, од Ирака и Сирије до Украјине. Ово је потврдио и сам Штајнмајер у интервјуу за недељно издање дневника „Велт” када је рекао да се не би смело изгубити из вида колико је нервозно реаговала Москва на покушај Брисела да прошири свој утицај на Украјину, али, и обрнуто, колико је прашине подигнуто у Бриселу када је постало јасно да ће Русија оснивањем Евроазијске привредне уније осујетити планове европске експанзије у Азију.
„Решење које би било у интересу ЕУ и Русије, а при том и на добробит Украјине, била би сарадња два привредна блока: перспективе привредне повезаности би биле од значаја за обе стране”, рекао је Штајнмајер.
Упркос примамљивим предлозима за сарадњу, за обе стране, пут до реализације би могао да буде дуг. То је, уочи састанка са немачким ресорним колегом истакао и Лавров.
„Ценимо активни дијалог са Берлином, али то не значи да би требало очекивати нагли помак у решавању украјинског проблема”, рекао је Лавров, имајући у виду да је Европа одавно прекорачила границу подношљивости санкција које је наметнула Москви.
Сагледавајући овакав дипломатски развој догађаја, од размимоилажења западних чланица и Русије на самиту Г-20, па све до јучерашње посете Штајнмајера Москви, могло би се закључити да су критичари у правукада тврде да је овде реч о игри добрих и злих полицајаца, као што су истакли неки булеварски листови. Јер, стратегија Берлина је била позната и пре самита, баш као што је и посета Штајнмајера Москви још пре самита уговорена. Чекало се да министри ЕУ у Бриселу опуномоће Штајнмајера да поведе преговоре у новом правцу. Чини се, дакле, да су иступи Меркелове у Аустралији били последњи покушај да се постигне више од планираног…
Политика
