Прочитај ми чланак

Шта руска економија добија с припојеним регионима

0

Шта Русији доноси припајање Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Херсонске и Запорошке области након што је државна Дума ратификовала споразуме о њиховом приступању Руској Федерацији.

Грађани који живе на поменутим територијама су великом већином гласали за придруживање Русији на референдумима недавно одржаним у септембру. Економисти сада кажу да ће обнова тих територија разорених у сукобима захтевати огромна улагања, али напомињу да би корист од интеграције могла бити још већа, пише РТ.

Нови региони

Укупна површина Донбаса, Херсона и Запорожја је скоро 109.000 квадратних километара или више од 15 посто укупне површине Украјине. Више од осам милиона људи живи на територијама, које располажу са више од 5,6 милиона хектара обрадиве земље. Москва тек треба да одреди будуће границе Херсона и Запорожја, пошто неке њихове делове још контролишу украјинске трупе.

Индустријски потенцијал Донбаса

Донбас, са економијом заснованом на угљу, био је индустријско срце Украјине. Доњецка Народна Република (ДНР) учествовала је са 20 одсто у украјинској индустријској производњи до 2014.
У том региону, богатом минералима, налази се четврто највеће поље угља у Европи, чије се резерве процењују на преко 10 милијарди тона. До фебруара 2022, у Донбасу је радило 115 рудника угља који су производили око 70 милиона тона те сировине годишње. На територији Доњецке области налази се и осам електрана.

Луганска Народна Република (ЛНР) је важно транспортно чвориште и позната је по металургији, машинској и пољопривредној индустрији. Такође има хемијске и фармацеутске фабрике и неколико рудника угља. Преко њене територије пролази низ значајних транзитних ауто-путева, а тамошње власти кажу да је њен пољопривредни потенцијал велики, при чему је у фокусу производња житарица.

Енергетска снага Запорожја

Запорошка област је центар снабдевања енергијом, са своја три моћна произвођача електичне енергије – нуклеарком Запорожје, највећим нуклеарним постројењем у Европи, с хидроелектраном Дњепар и ветропарком Ботијево.

Запорожје је 2019-2020. производило око 40 милијарди киловат-часова електричне енергије годишње, што је отприлике од 25 до 27 одсто целокупног енергетског сектора у Украјини. Тај регион располаже бројним великим индустријским и машинским погонима, међу којима је и Фабрику аутомобила Запорожје (ЗАЗ) с производњом од 150.000 возила годишње.

Река Дњепар, акумулација Каховка и Азовско море играју значајну улогу у привреди Запорожја, која такође има велики потенцијал за индустријски узгој рибе.

Херсонска област – пољопривредна регија

Херсонска област је специјализована за бродоградњу и позната је по својим одмаралиштима и пољопривреди. Она има највећу површину обрадивог земљишта од скоро 20.000 квадратних километара. У том региону производе се житарице, сунцокрет и поврће. Плодна земља омогућава две, а понекад и три жетве у сезони.

Друге њене традиционалне индустрије су сточарство и винарство. Планира се развој одмаралишта и туристичког кластера на тој територији, која има излаз и на Азовско и на Црно море.

Са којим изазовима се суочава Русија?

Русија је придруживањем ових области добила земљиште са невероватним пољопривредним и индустријским потенцијалом, али са врло урушеном инфраструктуром.

Примарни интерес владе је да интегрише те територије и помогне им да превазиђу јаз у економском развоју и да се опораве од разарања које је нанео сукоб. У почетку ће Москва финансирати буџете ова четири региона, а у будућности, како се интеграција буде продубљивала и економија поново покренула, обим трансфера из савезног буџета ће се смањивати, кажу стручњаци.

Како би Донбас, Запорожје и Херсон могли да допринесу руској економији?

Постављајући питање како би Донбас, Запорожје и Херсон могли да допринесу руској економији, РТ у први план истиче њихов изузетно повољан географски положај који пружа огромне могућности због присуства лука и поморских путева са југом Русије.

Приступ кључној луци Маријупољ у Азовском мору значи потенцијално повећање испорука угља и друге робе Африци и земљама Јужне Азије. Ови региони могу да допринесу обезбеђивању националног прехрамбеног суверенитета и повећању извоза хране у „пријатељске“ државе. Експерти процењују да би потенцијални допринос руској економији могао да вреди билионе рубаља, па и више.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!