Прочитај ми чланакУН отворено прихватају агенду мобилизације за борбу против “перципираних говора мржње и дезинформација” на интернету.
Последњи покушај је био организовање догађаја под називом Интернет за поверење.
Неизабрана и добро финансирана организација чија је сврха првенствено да олакша решавање сукоба у стварном свету и пружи мировну и хуманитарну помоћ у ратом захваћеним подручјима, сада све више иде стопама других неизабраних, мада мање формалних елитних група, попут Светског економског форума.
Сада имамо саопштења једне од њених агенција, UNESCO-а – која би требало да промовише светски мир и безбедност кроз међународну сарадњу у образовању, уметности и науци, и заштиту светске баштине у облику споменика, итд. – која прави своје сопствене „смернице ” да регулише „говор мржње” и „дезинформације”.
Према саопштењу, UNESCO је пронашао начин да објасни како је (али не када и зашто) почео да верује да би требало да има ту моћ да регулише онлајн комуникацију наводећи свој мандат да промовише слободно кретање идеја путем речи и слика.
„Интернет и друштвени медији данас нуде многе предности у свету. Али као што знамо и управо смо чули, појединци га све више користе за дезинформације. А реалност је да они такође пропагирају говор мржње.
Унесков глобални мандат укључује промоцију слободног протока идеја кроз речи и слике. UNESCO је стога одлучио да, кроз консултације са више заинтересованих страна, развије принципе за регулацију дигиталних платформи, смернице чији је циљ да подрже развој и имплементацију регулативних процедура које гарантују слободу изражавања и приступа информацијама док управљају нелегалним садржајима и свим садржајима који могу бити такви. штетно по демократију и поштовање људских права.
И уместо да уради управо то – очигледно је прави пут да агенција заустави слободно кружење често произвољно одабраних (а понекад и противно националном закону) „нежељених“ информација и регулише то.
Смернице за регулативу дигиталних платформи, које UNESCO развија, плаћају нешто што изгледа као неизбежна изјава слободе изражавања и приступа информацијама – али главни циљ је да се „управља“ оним што УН сматра „нелегалним садржајем и било којим садржајем који може бити толико штетан за демократију и поштовање људских права.”
То је прилично широка дефиниција која покрива много ствари – без обзира да ли су заиста штетне или не – и цела идеја ће сигурно учинити несрећним доста заговорника слободе говора.
Али они који стоје иза тога не одустају да раде на смерницама за „подршку развоју и имплементацији регулативних процедура“ које имају за циљ „гарантовање“ приступа информацијама и слободи изражавања, али првенствено, заиста, да „управљају“ оним што је означено као незаконит сваки садржај за који неко одлучи да може наштетити демократији и људским правима.
Најављујући конференцију Интернет за поверење, Унеско је поменуо тражење начина за борбу против говора мржње, мизогиније, доксинга и теорија завере, па чак и, искрено, сузбијања слободе говора.
Генерални директор Унеска Одри Азулеј рекла је да је регулација неопходна:
„Замагљивање граница између истинитог и лажног, високо организовано порицање научних чињеница, ширење дезинформација и завера – ово није настало на друштвеним мрежама“, рекла је шефица Унеска. „Али, у недостатку прописа, они тамо цветају много боље од истине.
„Само уз пуну меру ове технолошке револуције можемо осигурати да она не жртвује људска права, слободу изражавања и демократију. Да би информације остале опште добро, морамо размишљати и деловати сада, заједно“, рекла је она.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2023
