Калињград – Руска ексклава Калињинград представља праву аномалију, како у политичком тако и у географском смислу. Одвојен од Русије и позициониран на Балтичком мору, овај регион је у потпуности окружен државама које су чланице НАТО пакта. Прве комшије су Пољска и Литванија, а да не причамо о томе што је ближи Берлину и Прагу него Санкт Петербургу и Москви.

Све до 1945. године, Калињинград је био познат под именом Кенигсберг, као престоница некадашње Источне Пруске. Након победе савезника у 2. светском рату, добија име по Михаилу Ивановичу Калињину, једног од челних људи СССР-а.

Његов споменик још увек поносно стоји у центру града, а поред се налази и биста Владимира Илича Лењина.

После пораза нацистичке Немачке, СССР је анектирао град и околину. Ова област представљала је кључну стратешку тачку, с обзиром да обухвата балтичку луку од виталног значаја.

До тада претежно немачки град убрзо је попримио сва обележја совјетске културе и традиције, и за рекордно кратко време постао један од центара велике Русије.

За време Хладног рата, Калињинград је представљао константну претњу и „нож под грлом“ скандинавских и земаља централне Европе, с обзиром на страховиту количину совјетског наоружања позиционираног на тој територији.

Ова ексклава и данас има непроцењив геополитички значај за званичну Москву и председника Путина, који је Калињинград означио као један од три „фронта милитаризације“, према новој руској војној доктрини.

Узећи у обзир тренутну напетост између Русије и Запада, Калињинград би поново, као за време Хладног рата, могао да одигра значајну улогу у политичким играма и натезањима, и буде трн у оку западне Европе, нарочито Немачке.

Након распада Совјетског Савеза, Калињинград је постао један од економски најдепресивнијих делова Русије. Организовани криминал, продаја наркотика и нагли пораст обололеих од сиде постале су три највеће пошасти овог региона.

Решење којем је Русија прибегла показало се као сјајно. Калињинград је постао зона слободне трговине, а заузврат је становницима овог града омогућен слободан улаз у комшијске државе, Литванију и Пољску.

До 2007. године, економија је процветала. Данас, иако и даље претежно руски оријентисан, Калињинград је помало потпао под утицај околних НАТО земаља.

Поред свог неоспорног стратешког значаја, Калињинград се може похвалити и великим културним наслеђем.

У овом граду налази се импозантна Калињинградска катедрала, поред које је сахрањен Имануел Кант, један од највећих филозофа које је свет видео.

(Блиц; Владимир Филиповић)

Ознаке: Калинград, НАТО, Русија