Прочитај ми чланак
Москва – На Западу је широко распрострањено мишљење да је руска политика, особито када се ради о кризи у Украјини, означена особним амбицијама руског предсједника Владимира Путина, но у Русији се, пак, сматра да је ова криза узрокована ширењем сфере утјецаја Запада на Исток, понајвише на економском и војном плану.
Путин се, без обзира на по Москву неповољне ‘вјетрове’ са Запада, додатно заштитио са источне стране, ширећи из дана у дан своју утјецај на Исток.
Довољно је подсјетити како су прије точно пола године Путин, Нурсултан Назарабајев, казахстански предсједник, и његов бјелоруски колега Александар Лукашенко у главном граду Казахстана, Астани, потписали историјски споразум о оснивању Еуроазијске економске уније, која ће профункционирати с првим даном предстојеће 2015, а до 2025. три стране би требало да формирају јединствено тржиште нафте и плина.
„У пуној мјери задржавајући државни суверенитет, ми осигуравамо интензивнију и усклађену економску сурадњу“, изјавио је том приликом први човјек Кремља. Развој интеграцијских процеса на постсовјетском простору један је од главних вањскополитичких приоритета Русије.
Иначе, полазно становиште је да ни Заједница Независних Држава, ни Царинска унија Русије, Бјелорусије и Казахстана нису створене у циљу ескалације било каквог облика конфронтације са сусједима, него ради мирне коегзистенције и узајамне сурадње са другим блоковима држава, укључујући и ЕУ.
Путин своју сурадњу шири и даље, што је додатно донијело забринутост на Западу, особито након што је почетком овог мјесеца посјетио Турску, чланицу NATO савеза, и Индију, тренутачно највеће војно тржиште које има спремне милијарде долара за најновију генерацију авиона и носача авиона.
Путин је с турским предсједником Реџепом Ердоаном, упркос разликама у вањској политици према Украјини и Сирији, договорио у Анкари нову еру билатералне сарадње и, по свему судећи, тиме наговијестио велике геостратешке промјене у Европи и на Блиском истоку.
Руски лидер се, без обзира на по Москву неповољне ‘вјетрове’ са Запада, додатно заштитио са источне стране, ширећи из дана у дан свој утицај на Исток
Руска јавност описала је Путинову посјету Турској као повијесну, истичући да ће се у ново савезништво природно уклопити Азербејџан, који има плин и одличне односе са обје сусједне државе, што обећава формирање важног геостратешког трокута у којем ће се рјешавати и проблеми јужног Кавказа.
Послије договора с Русијом о изградњи плиновода није дуго требало чекати на снажне притиске из Вашингтона како би Турска, која је чланица NATO савеза још од 1952, одустала од пројекта.
Слични притисци очекују се и након прошлотједног посјета Путина Њу Делхију, гдје је с тамошњим премијером Нарендом Модијем потписао низ уговора о сурадњи који се тичу нафте, плина, нуклеарне енергије, трговине дијамантима и обране.
Ваља напоменути како Индија не подупире западне санкције против Русије, а овај сусрет већ је нарушио односе Њу Делхија и Вашингтона. Односе ће пробати поправити амерички предсједник Барак Обама, који у сијечњу долази у Индију, но чини се како се Индија потписивањем низа споразума већ опредијелила коме дати повјерење.
У међувремену, узбекистански предсједник Ислам Каримов позвао је Русију за пружање помоћи средишњој Азији против растуће пријетње милитантног милитаризма који би могао ојачати након повлачења америчких снага из Афганистана.
Путин је Узбекистану послао одговор како може рачунати на Москву, па је чак назначио како би се Узбекистану могао опростити дуг према Русији, али и помоћи у сарадњи што се тиче нафте и плина.
