Прочитај ми чланак
Да не будем баш претенциозан и да тврдим да смо у последњих мање од годину дана сведоци мењања снага на геополитичкој мапи света, али чини се да “нешто не штима“ у овом светском поретку. Добро, то што сви лупају Србију по прстима, то се не мења, али неки много већи играчи (мада, има ли ко већи и јачи од нас?) изгледа да мењају места на позорници.
Да ли ће речи „Сноуден“, „Сирија“ и „Украјина“ бити избачене из употребе у САД-у?
Последњих година, наиме, с једне стране сведоци смо све већег утицаја Русије на решавање светских сукоба, на ширење демократије диљем планете, али и на заштиту националних интереса, а с друге стране све веће фрустрације Сједињених Америчких Држава, које са својим западњачким савезницима (углавном преко злочиначког НАТО удружења*) не успевају да наметну своју вољу што демократским, што недемократским режимима који потпадну под њихову сферу интереса.
Победа демократије – 1:0
У сваком случају, једва да је прошло нешто више од седам месеци, а Руси су на известан начин три пута запржили чорбу Американцима. И то најпре уз помоћ њих самих. Наиме, бивши службеник америчке Националне безбедносне агенције (НСА) Едвард Сноуден постао је дигитални Робин Худ за слободарски свет, а велеиздајник за САД. Он је, наиме, медијима проследио поверљива документа о детаљима програма масовног шпијунирања и прислушкивања од стране НСА, откривши сву поквареност америчких власти. Раније се слутило какве су вође САД-а, Сноуден је само помогао да се то и докаже.
И Руси, шта ће, урадили су оно што би и свака друга слободарска земља која подржава демократију, а оружано је јака да се супротстави Американцима – дали су 1. августа 2013. азил Едварду Сноудену – 1:0.
Победа дијалога – 2:0
Прошлог лета били смо на ивици рата у Сирији – кад то кажем, мислим да је свет био на ивици америчког напада на Башара ал Асада, а у циљу богаћења САД-а и ширења утицаја на Блиском истоку ове самопрокламовано најдемократскије земље света. Међутим, стицајем околности, у игру су се уплели и Руси, предложили да Сиријци униште хемијско наоружање а да заузврат не буду нападнути – сви су то прихватили – морали су и Американци јер их савезници нису баш, баш чврсто подржавали у војној акцији.
И Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, и Џон Кери, амерички државни секретар, потписаше 14. септембра прошле године споразум о сиријском хемијском оружју – избегнуто је оружано решење сукоба, победила је руска опција дијалога – 2:0 за “баћушке“.
Победа снаге – 3:0
А шта рећи о тренутној ситуацији у Украјини? Бесни Запад само што није назвао председника Русије Владимира Путина убицом беба, кољачем нивоа грофа Дракуле или ђаволовим сином одевеним у одору џудисте… У реду им је да они бомбардују Ирак и Либију хиљадама километара далеко од куће, а није у реду да Руси штите свој живаљ у комшилуку? Рекао бих да су то двоструки аршини, које смо ми Срби много добро осетили на својој кожи.
Углавном, Запад виче, али је Русија одвећ јака да би се тек тако звецкало оружјем… Ипак, да не мешамо Русе јер су заинтересована страна у још трајућем сукобу, већ да поновимо речи нашег војног аналитичара Александра Радића: „Русија је одлучила да је Крим њен“ – и 3:0, у овом случају за јачег.
Да спустимо лопту…
Но добро, да се не залећем – тешко се само демократијом постаје највећа земља на свету и тешко се само дијалогом постаје нуклеарна сила, а лако је снагом наметати своје интересе. Значи, било би некултурно и увредљиво да тврдим да је Русија демократскија земља од САД-а и осталих на западу, само зато што је нама милија и ми некако мислимо да није зла као ови империјалисти, је ли… Руси само имају срећу што неки њихов Сноуден није проговорио и што нису довољно јаки да намећу своје интересе целом свету. Тренутно.
Било како било, чињеница је да је у три последње „велике битке“ Русија стекла више угледа, и то науштрб Америке. А само по себи то и не мора да буде нека круцијална предност јер, да завршим питањем – што све са стране гледа Кина, и да ли је она фина?
(*Извињавам се онима који мисле да НАТО није злочиначко удружење и да је ОК што смо били бомбардовани, али и ја, као и ви, имам право на мишљење. Различито)
(Вести)
