Прочитај ми чланак

Немачко уплитање у руске унутрашње послове

0

Genser00

Немачка штампа опширно коментарише одлуку руског председника Путина о помиловању бившег нафтног магната Ходорковског, истичићи притом важну улогу бившег немачког министра спољних послова Геншера.

Лист Vestfalen blat оцењује да је кључну улогу приликом ослобађања Михаила Ходорковског, одиграо бивши немачки министар спољни послова Ханс Дитрих Геншер, којег описује као „доајена међународне дипломатије“: „Топ-дипломата – као што се види – никада није деловао без сагласности „свог“ министарства за спољне послове. Очигледно да је бивши шеф дипломатије већ дуго времена умешан у рад. Дискретних корака у корист највећег противника руског председника никада није недостајало.

Ходорковски је у Берлин дошао једним приватним немачким авионом у петак, што потврђује слику наизглед невладине иницијативе. О свему томе Владимир Путин не само да је био непрестано информисан, већ је чак и индиректно учествовао. Ходорковски, највећа нада руске опозиције сада борави у Берлину како би се срео са својом породицом. А онда? Руска опозиција чезне за ауторитетом који ће је објединити. Такве визије Ходорковски је изнео у својим писменим белешкама из затвора. Путинови противници са нестрпљењем чекају на следеће сигнале Ходорковског – из Берлина.“

У тексту насловљеном „Захваљујући Олимпијади“, лист Noje osnabriker cajtung оцењује да ослобађање Михаила Ходорковског има велику симболику, јер бивши нафтни магнат и милијардер својевремено не само да је био најбогатији човек Русије, већ је био и највећи противник Владимира Путина – жесток борац за  западно оријентисану Русију. „Ходорковски је поново на слободи захваљујући својој међународној репутацији, баш као и због залагања бившег немачког министра спољних послова Ханса Дритриха Геншера.

Помиловање нафтног магната показује да притисак на руску владу може да има резултата. Ослобађање међутим највише има везе за зимским Олимпијским играма, које 7. фебруара почињу у Сочију. Путин никако не жели да тај угледни спортски догађај буде у сенци гласних протеста активиста за људска права. После доласка Ходорковског у Немачку се поставља питање, да ли ће он икада поново бити политички активан у Русији. Било би пожељно. Са правом су наде окренуте ка њему због хитно неопходне изградње западног либералног друштва у његовој земљи. За то су потребни многи бескрупулозни људи као што је Ходорковски.“

putin-ap-mihail-hodorkovski-1387528752-415011

Немци вукли конце?

Путинов опроштај критичару Кремља – Ходорковском, процес против бившег председника Немачке, Кристијана Вулфа и пензиона политика новоизабране владе, окупирале су пажњу немачку штампу у данашње издању. (20.12.2013)

Рајнише пост пише да је још увек много непознаница о тачним околностима ослобађања критичара Кремља Ходорковског. „Скоро сигурно изгледа да су пре свега Немци били ти који су вукли конце како би проминентан Путинов противник после десет година проведених у затвору коначно био ослобођен. Ипак морамо бити реалистични.

Помиловање Ходорковског не може да се објасни неким великим немачким утицајем на Москву. Оно такође није ни неки хуманитарни чин, иако се службено као разлог наводи болест мајке. Одлука о помиловању политички је важна Владимиру Путину. Критичари за њега више не представљају претњу, а Ходорковски не представља мученика. За тако нешто је као бизнисмен био превише бескрупулозан. Он није ни неки дисидент који је због свог својих демократских уверења завршио у гулагу. Али, он је пре свега у иностранству постао симбол чврстине са којом се моћници у Русији односе према онима који им стану на пут.“

Miteldojče cajtung: „Чином помиловања није настало независно судство, као ни државно тужилаштво које неће бити продужена рука Кремља. Увек се радило о Путиновој одлуци. То што се сада одлучио за помиловање, требало би да нас радује, због Ходорковског. За руско судство се међутим ништа не мења. Напротив, Путинова пракса „Ја опраштам Теби“ потврђује строгост закона, којој је подређено руско судство. Када је Медведев 2008. године за четири године заменио Путина најавио је да ће свој мандат посветити успостављању правног система који ће бити независан од извршне власти.То се није десило.“

(Дојче веле)