Русија је земља која је од свог настанка до данас једна велика мистерија, и готово да се може гледати као беочуг између оних који су привржени метафизичком и оних који га не љубе. Мистерија је њен настанак, мистериозна су њена беспућа, њени људи, њене династије, од Рјуриковича до Романових, мистерија је вера у њену круну, мистерија је њена душа. Руски је медвед сам по себи мистерија.

Али ово није мистерија која спада у тај домен. Овог фебруара обележава се 55. годишњица од никада разјашњене несреће у којој је страдало девет скијаша и планинара у Дјатловом превоју на Уралу, који је чак и име добио по вођи несрећне групе Игору Дјатлову.

Совјетске власти су донеле закључак да је “несавладива природна сила” била узрок несреће. Приступ целом подручју је три године након тога био забрањен.

СМРТ НА УРАЛУ

Групу тог јануара 1959. године чинило је осам мушкараца и две жене, већином студената Уралског политехничког института, са циљем да се попну на планину Отортен (на језику племена Манси које у овој области живи ово значи “не иди тамо”). Један од њих, Јури Јудин, вратио се кући после два дана због болести. Сви су били искусни скијаши и планинари. Међутим, крећући се преко превоја схватили су да су залутали услед слабе видљивости и погоршаних временских услова, због чега су одлучили да се улогоре на планинској коси до јутра. Премда се нису јавили 12. фебруара када је било договорено, потрага за њима је покренута тек 20. фебруара, а ускоро су се укључили и војска и милиција.

Њихов шатор је пронађен тек 26. фебруара. Био је ножем исечен изнутра, прекривен снегом. Био је празан, и у њему су биле ципеле свих чланова експедиције и одећа већине. Изгледало је да су га напустили у журби и по сопственој вољи. Није било и није ни сада, јасно зашто су изашли практично голи на температури од 30 степени испод нуле. Један од њих је логор напустио без опреме али са камером. Мистериозну последњу слику коју је начинио можете видети испод.

Осам или девет босоногих трагова у снегу водило је ка километар и по далеком другом превоју, где су испод једног кедра пронађени остаци ватре и прва два тела, изгорелих дланова, боса и само у доњем вешу. Гране су биле поломљене, што значи да су се планинари пели на дрво. Три одвојена тела су пронађена између кедра и логора, на различитим местима, у позама које сугеришу да су покушавали да се врате у логор. За преостала четири путника трагало се више од два месеца. Пронађени су у мају испод четири метра снега, дубље у шуми. Утврђено је да су били обучени у гардеробу претходно откривених чланова екипе, која је имала трагове насилног скидања и цепања.

ИСТРАГА

На првих пет лешева нису пронађени трагови насиља, иако је један имао мању и не-фаталну фрактуру лобање, па се веровало да су умрли од смрзавања. Међутим, тела пронађена у мају су све променила. Троје њих су имали фаталне повреде: један мушкарац је имао тешку повреду главе, а други мушкарац и једна жена су имали фрактуре грудног коша. Лекар који их је испитао тврди да је сила која је могла да нанесе такве повреде морала да буде огромна. Да све буде још мистериозније, премда су имали ове унутрашње повреде споља се то није видело; као да их је повредио високи притисак. Косе свих жртава су биле седе: фрапантно ако се зна да је најстарији члан екипе имао 37 година, а да су сви остали били у својим 20-им.

Ипак, четврта жртва откривена у мају је имала спољне повреде: другој жени у експедицији су недостајали језик, очи, делови усне, делови лица и део кости лобање. Полиција је тврдила да ју је пронашла у потоку, са лицем на доле, те да су све те повреде настале пост мортем и да нису узрок њене смрти већ путрефакције од воде. Међутим, слике са лица места показују да је пронађена како клечи на шљунку, далеко од воде.

ТЕОРИЈЕ

Прва теорија о њиховој смрти је тврдила да су их урођеници из племена Мансија побили јер су крочили на њихову земљу, али истрага није пронашла никакве трагове осим трагова самих чланова експедиције, нити су пронађени трагови борбе.

Друга теорија каже да је лавина одговорна за несрећу, али никакви знаци лавине нису поменути у извештају са увиђаја; поред тога, јасно су се видели знаци отисака стопала како напуштају логор. Трећа теорија каже да су ветрови са планине Холачахл створили Карманов вортекс који је резултирао у инфразвуцима који имају психолошки ефекат на људе.

Новинари који су извештавали са лица места су тврдили, поред онога што смо већ навели, да се по отисцима стопала види да су сви чланови експедиције напустили логор одвојено и својевољно, да су умрли од шест до осам сати након последњег оброка, да сила која је нанела смртоносне повреде људима чија су тела пронађена у мају није људска, да је забележен висок ниво радијације на гардероби страдалих, као и да објављени подаци ништа не говоре о стању њихових унутрашњих органа. Они који су присуствовали сахранама преминулих се сећају да су тела била тамно-смеђе боје.

Сва документација је проглашена за државну тајну; досије је отворен током деведесетих, али многи делови недостају. Пре свега, мистериозна коверта која се помиње на списку доказног материјала.

Оно што свему даје додатни мистериозни призвук је и чињеница да је друга група планинара, педесетак километара од места несреће, тврдила да је те ноћи у том правцу видела велике наранџасте сфере на небу, а од фебруара до марта те године било је још неколико независних очевидаца (метеоролошка станица и војска). Има и извештаја који показују да је на самом лицу места било много металних остатака, што је неке навело на закључак да је војска вршила неку пробу у тој области. Има оних који сматрају да су пили отопљени загађени снег због чега су полудели.

Касније је потврђено да су у то време трајала пробна лансирања супертајне интерконтиненталне ракете Р-7, али пошто није било никаквих кратера на лицу места, не може се рећи да су страдали од тога, а и околности у којима су се налазили непосредно пре страдања и саме околности у којима су пронађени смрт од пројектила не објашњава. Лав Иванов, који је водио тим инспектора, обзнанио је да му је наређено да обустави истрагу након што се појавила прича о наранџастим сферама. Он лично верује да је за смрт био одговоран НЛО, односно ванземаљци.

Сматра се да је белешка у дневнику експедиције, која каже да “сада знамо да постоји снежни човек” и да се “може срести на северном Уралу, близу планине Отортен” била шала и да су говорили о себи.

Древна легенда племена Манси каже да је на том истом месту, које они зову Планина смрти, на исти начин страдало девет припадника њиховог народа који су се ту сакрили од поплаве. Да ли је планинаре на Дјатловом превоју убила нека мистериозна паранормална сила, или ванземаљци, или су се нашли усред тестирања неког војног оружја, остаће тајна. Или можда неће?

Погледајте видео:

(Телеграф)

Ознаке: мистерија, планинари, Урал