Прочитај ми чланак
(eurasiareview – Brett Daniel Shehadey)
Читаоцима стављамо на увид још један плод америчке „think tank“ заједнице. Сами процените да ли је у питању анализа или “ што је баби мило то јој се и снило“. Какогод, добро је познавати мисаоност (не)пријатеља.
У Либији, Русија је евакуисала особље прошлог четвртка после координисаног напада исламске банде/милиције на своју амбасаду у Триполију. Милитанти су упали на имање у време када је безбедност била на најнижем степену, попели су се преко зидова, развалили врата, украли рачунаре и опрему.
Brett Daniel Shehadey је аналитичар, писац и коментатор.
Његове области интересовања су: стратегија, политичка теорија, спољни послови, обавештајна и безбедносна делатност.
Магистрирао је стратешку обавештајну делатност на америчком Војном универзитету, а дипломирао на политичким наукама на UCLA.
Пријављено је да су два нападача убијена у размени ватре са службеницима безбедности. Нема повређеног особља руске амбасаде. Мотив за напад је, како је забележено, убиство либијског ваздухопловног официра од стране једне Рускиње. То је можда била прилика за окупљање, али да ли је то то заиста, само по себи, изазвало рушење имања?
Русија данас, телевизијски гласноговорник Руске Федерације каже да су напади резултат безакоња после пада пуковника Гадафија – што је у складу са њиховим напорима да спрече западну интеракцију у Сирији и успоставе другу зону забране лета над својом протекторат- државом.
Либијска влада могла је само да се извини за своје поступке и недостатак заштите. Не само да нестабилност у Либији задаје бриге – Русија је и даље једна од десет држава које су остале у земљи. У 2012, руска амбасада је такође нападнута од гневних демонстраната, због супротстављања резолуцији Савета безбедности УН која би осудила сиријског председника Башара ал Асада због кршења правила рата и масакра цивила марта 2011.
Ово је стварни проблем за Русију – растућа напетост између насилних исламиста и негативне слике Русије због помагања Сирије. Руска мисија у Сирији и Либији такође повлачи све своје мисије у муслиманским државама, јер полако препознаје слабости медведа и пратиће га назад током наредне деценије.
Код куће, на Северном Кавказу, Москва се и даље суочава са сепаратистима из претежно муслиманског региона. Штавише, највеће претње потичу од побуне ниског интензитета и више очајничких аката тероризма од стране екстремиста. Како се Русија припрема да прими Зимске олимпијске игре 2014 у црноморском граду Сочију, Федерална служба безбедности покушава да избегне покретање мера „концентрационих логора“ на мањинском сунитском муслиманском становништву. „Град неће постати концентрациони логор“, рекао је званичник ФСБ-а Алексеј Лаврисчев. Али, страх се осећа у ваздуху.
Ова изјава је дата у јеку терористичких претњи у јулу, када је вођа чеченских терориста Доку Умаров позвао муслиманске екстремисте да циљају Зимске игре ( 7- 27фебруара ). Умаров је преузео одговорност или је осумњичен за разне велике самоубилачке бомбашке нападе у Русији, укључујући: међународни аеродром Домодедово, московски метро и Невески Екпрес. Он је више пута изјавио да ће ограничити насиље против цивила и циљати само руску војску и безбедност, али је прекршио своје принципе у више наврата.
Најновије подстицање терора на Олимпијским играма је још један прекршај, како редефинише дефиницију шта је цивил. Он је, од УН, осумњичен да је веза са Ал Каидом и талибанима, и даље је најтраженији човек у Русији, а америчка влада има спремних 5 милиона долара за његово хватање. Укратко, он предлаже да се нападне свети симбол Запада у Русији и вероватно је у стању да наведе џихадисте да то учине.
Исламски фундаменталисти дубоко мрзе Русију. Поента: могућност међународног тероризма се пребацује са западних обала и извози у Русију више него што у САД расте. То се јасно може видети, доказ је напад на амбасаду у Либији, сиријска интервенција, и Зимске олимпијске игре. У међувремену, САД игра више тиху међународну улогу у државама којима доминирају муслимани. У последњих неколико месеци, ова промена је омогућила Русији да преузме међународну сцену као светски број један непријатељ џихадиста.
Џихадисти у Сирију хрле одасвуд, да се боре такође са Русијом – чак и из западних земаља и руске Чеченије и Дагестана, да се придруже борби против Путина и Асада. Оно што се назива „Путинов Вијетнам“, или наредни Авганистан Русије, у светлу растуће исламске побуне, више није нешто што се може игнорисати. Како прекид ватре између Асадовог режима и „побуњеника“ постаје све недостижнији и исламски борци бивају у стању да одрже положаје, Русија ће постајати све већа мета у односу на своје ангажовање. Олимпијске игре у Русији ће бити озбиљан разлог за бригу и биће их тешко бранити.
Русији је потребна помоћ, не схватају они још ни пола од тога. Они ће помоћ последњи отворено затражити, али разговори испод стола о безбедносним везама ће обезбедити веће добитке за односе Запада и Русије, безбедност и обновљену кампању за људска права коју Запад води у Русији. Даље је потребан стални и постепени напредак у култивисању веће слободе говора, слободе удруживања и владавини закона.
За Србин.инфо превео и приредио: Александар Јовановић
