Прочитај ми чланак
Неименовани репортер (идентитет није објављен ради сигурности) новинске агенције Ројтерс вратио се с терена у Сирији и описао ситуацију у мањем источном сиријском граду Мајадин (популација око 54,000 људи) који је већ неко време под контролом милитантних група које су повезане са терористичком организацијом Ал- Каида.
Истиче како су Исламисти уклонили све неодјевене лутке у излозима дућана, јер их сматрају сексуално провокативно. Припадници групе ал-Нусра Фронт, продужнице Ал-Каеде, забранили су женама и да носе панталоне, преферирају црни вео од главе до пете. Репортер истиче како је овај град на реци Еуфрат прави модел како би живот у Сирији могао изгледати ако Асад падне и Исламисти преузму власт.
Од свих побуњеничких група, припадници ал-Нусра Фронта најборбенија и најуспешнија су борбена сила на терену. За њих је смрт у борби облик мучеништва. Сваким даном Ал-Нусра постаје све истакнутија фракција побуњеничких снага и број им континуирано расте.
Владине снаге град Мајадин напустиле су у новембру прошле године, готово половина становништва тада је побегло, они који су остали сада живе под управом ал-Нусрете, Сиријске Слободне Војске, локалних милиција и племенских група које су град поделиле на феуде. Другим речима, град је назадовао око пола миленијума.
Наоружани мушкарци са дугим брадама патролирају улице и спроводе имплементацију строге интерпретације Ислама. Алкохол је забрањен у свим продавницама. Дневна религијска предавања организована су за децу. Након предавања добију једну штруцу круха. Један млади дечак испричао је за Реутерс како их уче о молитви, о улози жена, полигамији у браку и џихаду против „Асадовог алавитског режима“. Становници истичу како контролу држи око 8,000 милитаната.
Ал-Нусра заузели су локалне изворе нафте и силосе жита. Ресурси дају им моћ јер их је на улицама Мајиадин продају по изузетно вишој цени. Информације говоре како тргују и са својим непријатељима, када је готовина у питању, правила постају другачија. Становници истичу како ал-Нусра пребацује сирову нафту у великим танкерима у град Деир ал-Зор, око 45 километара северно, где су још увек сиријске власти у контроли. Локалне власти имају хроничан недостатак па су приморане да купују нафту од Ал-Нусрете.
Становници Мајадин већ су научили да се требају клонити ал-Нусрете јер су њихове јединице и даље честа мета ваздушних напада сиријске војске. Становници истичу како у граду влада потпуни хаос и недостатак безбедности и реда. Пљачке и провале честа су појава. Упркос томе, поједини фанатични младићи од 19, 20 година, придружују им се у „борби против режима“. Један од њих, 20-годишњи Јамен, студент математике, истиче: „Они желе да се бију против режима, Ал-Нусра су задња шанса за Сирију“. Но тешко је веровати да већина становника Сирије, без обзира на религијску и секташку припадност, желе да им земља и животи постану преслика назадног режима који је на снази у Мајадин.
Право стање на терену од сада и у „мејнстрим“ медијима
Ова прича коју доноси репортер Ројтерса само је једна у низу. На готово свим местима и мањим градовима који су пали под контролу побуњеника, успостављен је строги исламистички режим. Од почетка сукоба слушамо како „екстремисти“ чине само мањи део побуњеничких снага, но зашто се онда на „ослобођеним“ деловима земље нигдје не назире та наводна либерална демократија за коју се тобоже бори већина побуњеника?
Наравно, ово је реторичко питање, прича о „оружаној борби за демократију“ само је адекватно сложена мантра која се сервира у медијима. Ипак, објава оваквог другачијег погледа на ситуацију на терену у једном утицајном медију као што је Ројтерс, показује да се догађају некаква „промишљања“ око целокупног ангажмана у циљу рушења сиријске власти. Оваквих прича било је и раније, но „мејнстрим“ је све до сада упорно игнорисао исте. Зашто се сада, полако, ствари по том питању мењају? Зато јер постаје све очигледније да побуњеници губе рат и све прогнозе „када ће Асад пасти“ – а било их је заиста много – показале су се нетачним.
Многе земље признале су побуњенике као „једине легитимне представнике сиријског народа“, питање је да ли већина њих уопште зна кога су заправо признали? Овакви и слични текстови, који се задњих дана појављују на страницама најчитанијих медија, можда им појасне ко су им нови формални партнери.
(Ројтерс, Адванце)
