Прочитај ми чланак
(Адванце – Антун Роша)
Тако рећи до јуче многи побуњеници у Сирији још увек су се надали да ће, као и у Либији, САД и савезници за њих одрадити главни део посла директном војном интервенцијом.Но, након жестоког дипломатског ангажмана Москве и суптилног попуштања Вашингтона, изгледа како војни напад на Сирију није на видику.
Тога постају све свеснији и побуњеници те се сходно томе окрећу новим спонзорима. Донедавно су ове групе, барем њихови портпароли, причали ио људским правима, секуларизму и осталим про- западним паролама које би омогућиле западним медијима да их могу и даље приказивати као “ борце за демократију “.
Права истина о сиријском сукобу већ је јако дуго поприлично другачија. Једини “ умерени “ елемент који је присутан у борби против власти у Дамаску је тзв. Сиријска Национална Коалиција или СНК, са седиштем у Цариграду. Подсетимо, ова организација формирана је на директан захтев тадашње америчке државне секретарке Хилари Клинтон за време њеног прошлогодишњег посјета главном граду Катара, Дохи. Западне анти – сиријске силе морале су за јавност имати “ умерено “ лице како би оправдали своју потпору за милитанте на терену.
Но, већ од првог дана постало је јасно како борци на терену у Сирији немају нимало респекта према политичким опортунистима који су своје седиште успоставили у суседној Турској, у Цариграду. То нимало не изненађује, јер док се ови боре против моћне сиријске војске, њихови тзв. “ вође “ одседају по скупим хотелима, воде састанке са светским лидерима и причају бајке о томе како ће управо они преузети власт након што побуњеници на терену свргну Асада.
Да не би било забуне – једини разлог зашто су поједине побуњеничке бригаде у Сирији за јавност до сада, али како ћемо ускоро видети од данас више не, истицале оданост СНК-у је била нада да ће СНК успети “ испословати “ покретање америчких ракетних, ваздушних, потенцијално и копнене, напада. Сада када се испоставило да СНК није одрадио свој задатак, јер од америчких напада у Сирији нема ништа, спрема се – штавише, управо је почело – масовно пребацивање привржености побуњеника са про- западног СНК – а према уједињеном фронту исламистичком којег воде Ал – Каидини огранци.
Која срамота, не за СНК – они су “ поштено “ радили оно што им је било наређено – већ за њихове утемељитеље, аи све оне наивне државе које су признале СНК као “ јединог легитимног представника сиријског народа “. Шта сада? Шта сада када “ једине легитимне представнике “ више не подупиру чак нити наоружани побуњеници? Требало би поставити отворено питање свим министарствима спољних послова, а имамо их иу региону, ко сада представља сиријски народ? Ал – Каида?
Овој епизоди данас очигледно долази крај. Побуњенички борци у Сирији били су спремни “ зажмурити “ на њима опречне изјаве с којима се разбацивао СНК, у нада да ће дочекати кишу Томахавк на упоришта сиријске војске. Пошто од крстарећих ракета нема ни трага ни гласа, одлучили су како је ово кључни тренутак за окретањем леђа СНК – у, а самим тиме и САД – у, Француској и Британији.
Запад ако жели интервенисати у Сирији, сада може кренути само директним ударима на упоришта Ал Каиде, јер око тога би можда једино добили међународни консензус. У осталим случајевима Запад је овим масовним пребегом, заправо “ побуном побуњеника “, једноставно избачен из свих комбинација.
Што се тачно догодило? 13 најјачих побуњеничких група ушло је у савез с радикални исламисти, укључујући и Ал – Нусра Фронт. Дојучерашњи “ умерени “ побуњеници сада су окренули леђа СНК – у и повезали се с Ал – Каидом. Све је данас објављено у посебном прогласу којим се потврђује нова алијанса.
Највиши политички вођа Тавхид бригаде у Алепу, издао је саопштење у којем тврди да говори у име 13 најмоћнијих сиријских побуњеничких група. У заједничкој изјави под називом “ Саопштење број 1 “ истиче се како не признају никакве опозиционе групе, укључујући СНК, нити било коју другу опозицију.
У саопштењу позивају све војне и цивилне формације да се “ уједине у једном, једином исламистичком ( шеријатском ) закону који би требао постати једини извор законодавства “.
Међу потписницима су Тавхид бригада, главна побуњеничка снага у северној покрајини Алепо, Ал – Нусра Фронт, Ахрар ал – Схам, 19. дивизија, Ислам бригада, Хакк бригада и друге.
То значи да све ове групе сада званично објављују да више не признају опозиционо водство које је профилисано и промовисано од САД – а, Турске, Француске, Велике Британије и других земаља ЕУ – а, као и Катара, па чак и Саудијске Арабије, мада информације говоре како Ријад већ има “ неколико коња “ за сиријску трку. Другим речима, поједини моћници у Саудијској Арбији блиски су овим групама које су се управо одрекле про- западне коалиције. Но, с друге стране Саудијска Арабија је недавно преузела вођство цариградске организације поставивши “ својег човека “ у врх СНК – а, тако да је ово, барем делимично, и њихов пораз.
Ројтерс преноси како су се “ хиљаде сиријских побуњеника “ одвојиле од про- западне коалиције како би формирали нову исламистичку силу с циљем рушења Асада, “ но тиме се такође поткопавају надања Запада за стављањем својих пријатеља на његово место “, истиче Ројтерс те се такође потврђује како је 13 бригада одустало од СНК – а како би се придружили “ исламистичкој алијанси која укључује Ал – Нусра Фронт повезан са Ал – Каидом “.
Заливске монархије и Турска вероватно ће наставити да подржава ове групе, но САД и ЕУ су у све већим проблемима сада. Пре свега неколико месеци Барак Обама је одобрио закон о слању оружја сиријским побуњеницима, ако настави са спровођењем тог плана тада би се без имало дилеме могло констатовати да Вашингтон директно наоружава групе против којих се наводно у исто време бори на другим местима ( Пакистан, Јемен, Авганистан итд )
У овој новој “ исламистичкој Фронти “ на попису није најрадикалнија група – ИСИЛ ( Исламска Држава Ирак и Левант ). У овом тренутку још није јасно јесу ли је остали намерно изоставили са списка или је она одбила да уђе. Но, већ раније су се појавиле информације о сукобима унутар огранака Ал – Каиде, тачније између Ал – Нусра Фронта и ИСИЛ – а. Споменимо и то како многи извори истичу како су ИСИЛ изузетно успешни у “ довођењу странаца на сиријски фронт “.
Конкретан списак чланова ове нове савеза варира од екстремистичких група као што су Ал – Нусра Фронт и Ахрар ал – Шам до тзв. “ умерених “ група као што су Тавхеед Бригада и Ислам Бригада. Колико су исте уопште икада биле “ умерене “ итекако је дискутабилно, но пошто сада улазе у савез са Ал – Каидом, тај термин би се морао престати користити чак иу западним медијима.
Савез 13 – орице одбацује све групе које се налазе изван Сирије : “ Све групе које делују споља и нису дошле у земљу нас не представљају, стога их нећемо препознати “, истиче се у прогласу којег је прочитао вођа Тавхеед Бригаде, Абдулазиз Саламех. “ Стога Национална Коалиција ( СНК ) и њена наводна влада под вођством Ахмада Тумеха нас не представља “, истиче.
Листа 13 – орице :
Ал – Нусра Фронт
Ахрар ал – Шам
Тавхеед Бригада
Ислам Бригада
Сукур ал – Шам Бригаде
Покрет Исламска Зора
Покрет Исламско Светло
Нуредине ал – Зенги батаљони
Хак Бригада – Хомс
Фуркан Бригада – Кунеитра
Фа – стак Кама Умират – Алепо
19 – а Дивизија
Ансар Бригада
Копија документа где су све чланице потписане
Аналитичар Арон Лунд наводи : “ Ако се ова изјава покаже тачном и ако се савез одмах не распадне, онда је ово велика ствар. Овај проглас представља побуну великог дијела ‘ главног дела ФСА ‘ против њиховог наводног политичког водства те се отворено сврставају на страну исламситичких сила “.
Јасно је како иза овог потеза стоје и територијалне претензије. Наиме, ових 13 бригада контролише велики део северне Сирије. Чарлс Листер, из организације “ IHS Jane’s Terrorism and Insurgency Centre “ истиче како су три ове групе – Тавхеед Бригада, Ислам Бригада и Сукор ал – Шам – представљале “ главну СНК побуњеничку присуство на терену “. “ Изгледа како је умерена исламистичка коалиција престала постојати као једна организациона структура “, рекао је.
Анализа
С једне стране ово је важна прекретница у сиријском сукобу јер по први пут, након више од две године рата, ствари на терену почињу изгледати иу очима Запада тачно онаквима какве су и биле готово од самог почетка оружаног сукоба. Побуна је била исламистичка од зачетка, у тој ситуацији многе стране силе настојале су у први план прогурати тзв. “ умерене “ исламисте који би након евентуалне победе у рату остали при идеји демократије, нешто као Муслиманска Браћа у Египту и Тунису или АКП у Турској, но, оно што је за Запад далеко важније од демократије у Сирији је очување постојећих сиријских институција као што је војска, полиција, па и тајне службе итд.
Те институције су есенцијалне за претварање Сирије у још један про- западни сателит на Блиском Истоку. То је један од главних разлога зашто су САД и савезници подупирали умерене исламиста у Цариграду, тј створили их, како би након рата имали “ пријатељску Сирију “. Но, то није случај са радикалним групама као што је Ал – Нусра Фронт, ИСИЛ и други. Они имају своје идеје које заиста нису комплементарне са западном експанзијом на Блиски Исток. Ал – Каида је чак презирала Муслиманску Браћу у Египту јер су се ишли бавити “ злом демократијом “. Ал – Каида има за циљ стварно срушити Сирију, про- западни милитанти би само рушили Асада и његову номенклатуру, док ове радикалне групе имају идеју дословно идеолошки “ преорати “ Сирију према својим уверењима.
Ако увиде да нису у стању да иду све до Дамаска основати ће Емират на северу земље. Пре или касније ће се САД досетити како је овај нови Сиријски Емират “ претња светској безбедности “, што највероватније и јесте, те ће га кренути бомбардовати. Такав сценарио у будућности лако је могућ и заиста трагичан. Наиме, исту ствар смо добили и у Авганистану. Они који су за Авганистан први пут чули тек 2001. можда ће мислити како се ради о земљи у којој су вечно владале назадне реакционарне снаге. Но, истина је управо супротна – Авганистан је пре доласка Талибана на власт био напредна земља, секуларна демократска и про- социјалистичка земља у којој су постојала права жена и други прогресивни елементи.
Кажу како слика говори више од хиљаду речи, ово су слике из Кабула, главног града Авганистана 60 – их, 70 – их и 80 – их година прошлог века, пре доласка Талибана на власт уз директну асистенцију САД – а :
Била би неописива трагедија да се једног дана морамо Сирије присећати на овај начин.
Но, као што је Сирија данас про- руски оријентисани, тако је и тада Авганистан био про- совјетски оријентисан. Када су из САД – а схватили да неће моћи окренути Авганистан на своју страну, одлучили су да га уништи, дословно “ преорати “ до темеља подупирањем једне од најназаднијих група на свету – Талибана. СССР су ушли војском у Авганистан 1979, како би спасили секуларну демократску Републику Афганистан, но потпора за Талибане је била прејака те су се Совјети на крају морали повући 1989. “ Совјетски Вијетнам “ и “ Клопка за медведа “ многи су називали совјетски рат у Авганистану. Совјетска војска је изгубила између 13,000 и 15,000 војника ( зависно о извору ). Пораз у Авганистану уједно је допринео распаду Совјетског Савеза. Стога, када данашња руска влада каже да не жели интервенисати у Сирију, то кажу из више него доброг познавања историје.
Какве везе ово има са актуелном темом о преласку умерених исламиста у редове екстремиста? Итекакве. Наиме, последњих недеља Русија инсистира на покретању дипломатског решења, састанку свих страна у Женеви како би се окончао рат, формирала прелазна влада и зауставило крвопролиће. Наравно, у таквом политичком процесу Башар ал – Асад би остао стајати, не само стајати, већ би био хваљен као херој и победник. САД то знају и стога је за њих мировно решење недопустиво. Већ се сада осећају делимично поражени и понижени јер нису успели покренути војну интервенцију против Сирије. Можда стога донесу ону најгору и најтрагичнију одлуку – да се Сирија потпуно уништи, као и Авганистан, да ју преплаве радикалне скупине које ће срушити све оно вредно у Сирији.
Ово би био страшан и црни сценарио, но сигурно се ио њему разматра. То је као војска која уништава своје арсенале да не падну у руке непријатељу, тако би и САД могли донијети одлуку да Сирију треба уништити како никада више не би била савезник њиховим геополитичким ривалима са Истока : Русији, Ирану и Кини. Успели су да униште један Авганистан који је био симбол напредне државе у исламском свету. Авганистан је уништен до те мере да се више нико ни не сећа његове славне прошлости. Таква судбина могла би задесити и Сирију.
Наиме, већ за који дан цариградски СНК би могао да престане да постоји пошто више нема подршку на терену. САД ће тада поручити Русији : ништа од преговора, јер више немамо с киме преговарати, ови су се отели контроли. То би био крај снова о Женеви, крај мировне солуције и крај наде да би се овај трагичан рат могао ускоро привести крају. С друге стране то би био тек почетак општег рата до коначне војне победе, а сиријска војска сама не може победити непријатеља који има наизглед бесконачне залихе људства. Једноставно је физички немогуће савладати таквог супарника у рату јер се он константно “ обнавља “.
Стога можемо закључити како из ове данашње вести произлазе две ствари : прва је чињеница да Запад након овога више неће бити у стању директно и отворено подржавати ове групе јер су оне сада и службено у савезу с међународним тероризмом. То дакако смањује могућност евентуалне војне интервенције против Сирије. Док је друга чињеница знатно удаљавање од мировног решења, па можда и трајно нестајање такве опције са стола што би за сиријски народ била огромна трагедија јер би рат могао да потраје још годинама.
