Прочитај ми чланак
Сиријска војска напредује на два кључна фронта – паника међу побуњеницима у Алепу, Дамаск трајно осигуран – побуњеници капитулирали у више градова.
Током јпрошлих дана дошло је до напретка владиних снага према главном граду северне Сирије, Алепу. Про – побуњенички извори сугеришу како се на страни сиријске војске боре шиитски милитанти из Либана, Ирака и Ирана. Колико су ове информације тачне, тешко је проверити, но може се претпоставити како на терену сигурно постоје и страни борци који се боре на страни сиријске војске, узевши у обзир како странци чине велики део опозиције. Но, притом се може да примети како се опозиција жали на борце из Либана, Ирака и Ирана само у оним тренуцима када доживљава пораз на терену. Другим речима, тачност информација о присутности страних бораца не може да се провери, али њихово спомињање постаје препознатљиво у контексту војних пораза побуњеничких снага.
Ројтерс преноси како побуњеници већ озбиљно брину да би војска могла да преузме контролу над Алепо. Подсетимо, говоримо о највећем сиријском граду, пословном центру земље, с популацијом од око 2.000.000 људи. Овај историјски град избјегао је сукобе на почетку рата, но, након неуспелог покушаја упада у Дамаск, побуњеници су се инфилтрирали у Алепо са источне стране града у великом броју. Чињеница да се Алепо налази у близини границе с Турском свакако је помогла побуњеницима.
Председник Русије Владимир Путин је у четвртак обавио телефонски разговор са својим сиријским колегом Башаром Асадом.
Председници су размотрили ток припреме међународне конференције за регулисање сиријског конфликта, јавља прес служба Кремља.
„Путин је нагласио напоре које предузимају Русија и партнери за припрему међународне конференције Женева-2, позитивно је оценио спремност Асада да пошаље у Женеву делегацију власти Сирије“, саопштили су у Кремљу.
Путин и Асад се надају да ће основна групе сиријске опозиције учествовати на конференцији.
Војска, која је у том периоду била развучена на неколико фронтова, фокусирана понајвише на одбрану Дамаска, изгубила је контролу над источним делом града. Но, западни део града остао је под контролом војске и то ће се једног дана највероватније истицати као најважнија прекретница у овом рату.
Наиме, да су побуњеници успели да заузму цео Алепо то би био огроман тријумф за њихову страну – не само да би имали контролу над највећим градом већ би он постао њихова престоница, могући нови центар сјеверносиријског емирата.
Одбрана западног Алеппа од инвазије кључни је успех сиријске војске. Чврста одбрана морала је више од годину дана чекати да се стекну услови да војска може да покрене већу мобилизацију својих снага према истоку града. Борбе у Алепу, што већим, што мањим интензитетом, воде се од лета 2012. када се десио продор исламиста са источне стране града.
Окупирани део Алеппа данас није исти као што је био у лето 2012. Локални побуњеници током године дана су потиснути на маргину, а водећу улогу у окупираном делу града преузима Ал – Каида која има своје локалне, регионалне и геополитичке амбиције које нису нужно комплементарне са идејама локалних наоружаних побуњеника од којих је велик број узео оружје само како би срушили Асада. Без да улазимо у категоризирање радикалности појединих група, довољно је навести како постоји колизија између њихових интереса, агенди, па донекле и светоназора.
Ове две или више група сада се посматрају као будући ривали и непријатељи. Везе између њих још увек нису посве покидане, јер су и сами свесни да их општи раскол води равно у потпуни пораз, но унутрашњи сукоби све су чешћи, нарочито у ово време када расте нервоза и могућност већег удара војске на њихова упоришта.
Некомпактност и разједињеност исламиста велика је помоћ сиријској војсци, ако не и највећа. Док расте анимозитет између разних побуњеничких бригада које држе поједине градске четврти, војска се спрема за можда и коначни ударац на источни Алепо. Када ће он доћи, то је очито најстрожа тајна, јер елемент изненађења ће бити кључан. У неколико наврата је, очито намерно, пуштена дезинформација да војска креће у коначни обрачун, да би се ипак задржали на периферији града. Након сваке такве најаве унутрашњи сукоби измеђуисламиста су све већи, али и нервоза.
Штовише, изгледа како је нервоза у побуњеничким редовима досегла управо пре неки дан врхунац јер су прогласили ванредно стање те позвали све борце на фронт. У западним медијима се често говори како је сукоб дошао у пат позицију, но то није посве тачно – војска већ недељама остварује успех за успехом. Можда то нису грандиозни војни успеси који би одзвањали, но, како ћемо и видети у наставку овог текста, они су од кључне важности.
Алепо је подељен готово 50/50, но побуњеничко упориште у овом граду има далеко већу важност од чињенице да држе под контролом пола највећег сиријског града – у источни Алепо директно стиже помоћ свих облика из правца Турске. Но, поједине информације сугеришу како је и та рута ових дана под притиском турских власти. Наиме, број полицијских рација је све чешћи, а и Курди су потврдили да је Турска кренула с блокадом Ал – Каидиних бораца који су до сада несметано прелазили преко њиховог територија. Турска је кључ, то је свима јасно – ако власти у Анкари одлуче, или на њих буде извршен довољан притисак да одлуче, да престану са подршком исламистима у Сирији, победа сиријске војске је итекако известан и очекиван резултат.
Зашто би Турска сада одустала од подршке исламистима?
Много је разлога, а међу њима су стварност на терену, тј чињеница да исламисти неће добити рат, изостанак америчке војне интервенције, али и приближавање САД – а Ирану – то је детаљ који такође има огроман утицај на исход сиријске кризе.
Погледајмо актуалности – побуњеници у Алепу су објавили заједничку декларацију (што није чест случај те показује озбиљност ситуације) у којој се наводи како су снаге сиријске војске, заједно с герилцима из Хезболаха, припадницима Иранске Револуционарне Гарде и ирачке милитанте групе Абу ал – Фадл Абас, покренули жестоку офанзиву с циљем поновног ослобађања Алепа. Сама чињеница да побуњеници желе да пошаљу поруку у којој себе настоје да прикажуи као жртве офанзиве сиријско – ирачко – либанско – иранске савеза, показује како су данас већ посве спремни на пораз, јер се у њиховој изјави већ истичу и разлози таквог пораза.
Либански Хезболах организација била је уплетена у свакакве акције кроз историју свог постојања, то је неоспорно, но чињеница јест како су увек, без изузетка, стали иза својих потеза и без имало скривања објављивали своја деловања, па тако и у случају учествовања у борби за Кусаир који се налази уз границу са Либаном. Да су Хезболах борци заиста пред вратима Алеппа, то би њихово вођство у Бејруту вероватно и потврдило, барем је тако било до сада. Није искључено да се волонтери из Либана боре на страни сиријске војске, но нема конкретних доказа да се ради о припадницима Хезболаха.
Подсетимо, Кусаир је био уз саму границу са Либаном и Хезболах су се укључили у битку с циљем спашавања околних насеља која су већ почела бивати нападнута. Алепо је јако далеко од Либана, у близини турске границе. Тешко да је Хезболах овако дубоко на сиријском територију. Не зато што не могу, већ зато што знају да би такав ангажман имао јако негативне последице за њих у Либану.
Што се пак тиче Ирачана и Иранаца, ту су ствари мање јасне те њихова учешћа нису искључена. Но, опет је питање о коликој се магнитуди ради. Ранији извештаји су потврдили како се у Сирији налазе саветници Иранске револуционарне гарде, но не и војници.
Број мртвих задњих дана у околини Алеппа је порастао. С војском су се сукобили припадници ИСИЛ – а, једне од најмоћнијих опозиционих група која је састављена већином од страних бораца. Један од опозиционих чланова, Мохаммед Нур, рекао је како су сада угрожене градске четврти на истоку града, као што је четврт Ханану. Режимске снаге заједно с Хезболахом, Ирачанима и Иранцима покренуле су операцију маказа из правца севера и истока и сада се приближавају главним четвртима, На крају је истакао да су унутрашње међусобне борбе поткопале снагу исламиста у Алепу.
Један други активист , Тарек Абделхамид, истиче у разговору за Ројтерс како је војска чак преопрезна и прецењује могућности побуњеника. Срећом режим није свестан колике су унутрашње подјеле међу побуњеницима те напредују поприлично опрезно, рекао је.
Војска је заузела град Сафиру југоисточно до Алеппа на почетку овог месеца, главну руту према Хами. Такође је заузета база 80 уз аеродром, након што се последњих дана контрола над њом смењивала у неколико наврата.
Питање је како ће се ова актуелна офензива, а побуњеници тврде како се ради о офанзиви, одразити на идеју мировне конференције Женева Два. Наиме, ако војска порази побуњенике у Алепу, тада могу само доћи у Женеву потписати своју капитулацију. Уколико опозиција жели спасити што се спасити да, морали би већ данас пристати на преговоре без икаквих предуслова, но изгледа како им то није у плану. Наравно, СНЦ са седиштем у Цариграду нити не мари превише ако до пораза и дође, они су се сасвим удобно сместили у своје хотелске собе и ако треба тамо ће и остати. Може се рећи како се можда некима од њих ни не враћа у Сирију, јер њихов став према преговорима је до сада био поприлично нереалан.
С друге стране, када би Алепо заиста дошао под контролу војске, питање је колико ће влада у Дамаску бити спремна на преговоре . Но, до транзиције у Сирији ће ипак доћи, без обзира на исход, период једностраначја је завршио још пре годину дана. То једино није у интересу апсолутистичких монархија у Заливу које схватају да долази дан када ће се под притиском распасти њихови режими.
Дамаск
Знатан развој догађаја у Алепу би се могао десити већ ових дана, но такође је важна и ситуација око Дамаска – ако не и важнија. Војска је последњих недеља и месеци ослободила низ мањих градова који се налазе у околини. Тренутно се води низ преговора са милитантима од којих су неки спремни на предају, преноси либански лист Ал – Акхбар.
Очекује се како би палестински избеглички камп Јармук (заправо град), као и Кудсиа, могли бити ослобођени без отпора. Због низа пораза у околини Дамаска неке побуњеничке бригаде већ припремају капитулацију и услове предаје.
Оно што је кључно у овој причи је то да главни град Дамаск више није у опасности. Војни експерти су сложни како више нема шансе да би град могао пасти у руке исламиста, а то је на пример у лето 2012. било итекако могуће. Све се окренуло негде почетком априла ове године када су исламисти присиљени на одбрану уместо дотадашњих напада. Сиријска војска успешно је окружила источну Гути, изолирајући је од сиријске пустиње ал – Бадиа.
Уклањањем опасности за главни град, створили су се услови за потпуно преузимање контроле над источном и западном Гути (простори са низом мањих градова и насеља уоколо престонице). Важан корак био је и обезбеђивање међународног аеродрома на начин да су заузети градови у околини. Након тога војска је кренула јужно од аеродрома, према градовима Буејда, Дјабија, Хуссеинииа, Сбин ал – Сугхра и Гхазал. Полако се повећавао стисак на побуњеничка упоришта у местима Сакба, Кабун и Дума. На више места су се исламисти својевољно повукли, дубље у чврсто брањена упоришта. Но, да се нешто значајно дешава показује информација како је неколико побуњеничких упоришта ових дана иницирало преговоре с владиним снагама.
Три таква договора остварена су у само задњих 48 сати – исламисти су добили амнестију те је отворен коридор за излазак из Хаме, Кудсије и Јармука. У преговорима је ове недјеље учествовала Палестинска Ослободилачка Организација (ПЛО) – договорен је одлазак милитаната из Јармоука, а безбедност на том простору ће преузети заједничке палестинске снаге из неколико фракција – уз изузеће Хамаса и ПФЛП – ГЦ – а. Детаљи о покретању овог договора појавили су се непосредно након што је војска заузела градове Сбин ал – Кубра и Газал два дана раније. Информације говоре како су се борци из Ал – Нусра Фронта повукли из Јармноука у град Јалда.
Притом треба споменути како се и заменик сиријског министра спољних послова, Фаисал ал – Микдад, састао с делегацијом извршног одбора ПЛО – а, коју је предводио Закариа ал – Агха. На крају састанка Микдад је истакао: Напади на палестинске кампове у Сирији су јасан знак како терористи координирају акцију с Израелом . С друге стране, Агха је истакнуо како не жели да се палестински избеглице уплићу у сиријски сукоб те је нагласио како за сва страдавања цивилне популације у потпуности одговорне држи терористе.
Одмах након договора кренула је евакуација цивила изЈармоука. Информацију је потврдио и један командант Хамаса.
Ове суботе војни извори су потврдили како је договор постигнут и у граду Кудсиа који има популацију од око 400.000 становника. Аналитичари истичу како све већи број побуњеничких капитулација долази због неколико разлога: у првом реду ту је напредак сиријске војске по више од једне осовине у послењих месец дана, но такође и све тежи хуманитарни услови на локацијама које се још увек налазе под контролом побуњеника.
Заменик Генералног секретара Организације уједињених нација за мировне мисије Ладсус Херве није одбацио могућност слања мировњака у Сирију.
„У оквиру мировне делатности Организације уједињених нација појављују се нови задаци.
То су операције на југу Африке, у Сомалији, могуће у Сирији, иако је о томе рано говорити“, – рекао је он на међународној конференцији посвећеној проблемима мировне делатности.
Но, ранији успеси договора као на пример у Бејт Сахам и Маадамијиеху створили су адекватну ситуацију поверења и кредибилитета – побуњеници немају разлога сумњати у амнестију сиријске владе и то им омогућава да у све већем броју пристају на предају оружја. Давање амнестије и повратак у нормалан живот без последица показати ће се као један од мудријих потеза сиријских власти.
Успешна прича из града Кудсиа – заједно под сиријскомарапском заставом
Град Кудсиа налази се северно од Дамаска, иза планине Касиун. Војска је поново заузела пунктове у граду, цивилни аутомобили напокон могу изаћи из града након што су барикаде од врећа с песком уклоњене, док град нестрпљиво чека на обећано брашно за пекаре. Кудсиа је занимљив случај – службено је прихваћено примирје између војске и побуњеника, с тиме да се побуњеници нису разоружали већ је створен заједнички безбедносни комитет у којем учествују обе снаге, но под сиријском арапском заставом , која је подигнута на главном тргу. Један од становника, Абу Јалал, истиче:
Војници на пунктовима у предграђу су нам рекли о договору. Људи су пресретни, излазе на улице и одлазе у дућане којима нису имали приступ због сукоба. У Кудсији се већ раније покушало с оваквим планом, али екстремистички елементи у опозицији су опструирали план. Актуалан план чини ми се зрелијим и успешнијим , истакао је Јалал.
Прича из Кудсије је светла тачка овог трагичног сукоба и показује како је мир данас на дохват руке, чим се изолују екстремистички елементи. Уз мало среће исти модел могао би се ускоро, истичу поједини извори, пресликати иу Хами. Рат у Сирији може се завршити сиријским решењем , Кудсиа, као и бројни други градови, доказ су да је то могуће. Као што је и доказ да прави кривци за огроман број жртава у Сирији нису нити војска нити побуњеници, већ примарно агресивне стране силе које распламсавају овај рат, а неке од њих још увек не дозвољавају да дође до толико потребног мира за ову земљу.
(Адванце, Глас Русије)
