Скорашњи сукоби са Асадовим снагама показују да Курди ништа нису научили из своје историје у којој су увек били монета за поткусуривање

Док се врше завршне операције за преузимање Идлиба, последњег великог џихадистичког упоришта у Сирији, на североистоку земље дошло је до (не)очекиваног сукоба владиних трупа и Курда у којима је погинуло једанаест сиријских војника и седморо бораца курдске милиције. Сукоби су, наводно, почели када су сиријске безбедносне службе кренуле да вршљају и хапсе по територији коју контролише Асајиш (курдска унутрашња безбедност).

МАТИС ПРОТИВ ТРАМПА

Свесни да је пад Идлиба известан и да су они следећи, курдско политичко крило Сиријских демократских снага (СДС) претходних месеци је започело преговоре са режимом Башара Асада о мирној реинтеграцији Раке и Деир Езора, које је претходно контролисала Исламска држава, а који чинеизмеђу 25 и 35 одсто територије предратне Сирије. Тиме би се избегла непотребна страдања, јер је одавно јасно да режим добија рат и да га ништа неће спречити у чишћењу целе земље од терориста и опозиције.

Асад је позвао Курде на преговоре и недвосмислено им поручио да од отцепљења нема ништа и да ће, уколико преговори пропадну, војно ући на њихове територије и успоставити централну власт. Арапска популација на делу североистока – где чини већину – организовала је демонстрације тражећи повратак централне власти, додатно вршећи притисак на курдске прваке како би до тог договора дошло. Међутим најновија ескалација не води у правцу мирног припајања тих области Сирији. Асад је, такође, подсетио Курде да су, на крају крајева, сиријски држављани, имплицирајући нормализацију међунационалних и међуверских односа када се оконча грађански рат.

Са друге стране, многи потцењују амерички утицај на терену, јер су њихови војни саветници основали и наоружавали СДС. Председник Трамп је наводно најавио повлачење 2000 саветника (тачније специјалаца) пре краја ове године, али не може се рећи са сигурношћу да ли ће до тога доћи будући да су слични потези најављивани и на другим кризним жариштима у Ираку и Авганистану, где САД и западне државе и даље држе своје трупе, то јест такозвана „приватна обезбеђења“. Џејмс Матис је овај предлог одбио, што показује да ни америчка администрација нема усаглашене ставове, већ да се у оквиру ње преламају интереси разних лобија.

Матис је овај потез назвао стратешком грешком која би омогућила Асаду да искористи „вакуум“, а са друге стране америчка евакуација би зависила од преговора у Женеви између сиријског режима и различитих опозиционих фракција који се воде уз посредовање Уједињених нација.

АСАДОВА РАЧУНИЦА

Наравно, уколико би се чекале одлуке тих преговора коначно решење би могло да причека, а то не одговара Асаду који је у пуном налету. Из његове позиције било какви преговори и компромиси који би водили територијалној подели Сирије били би погрешни. Најдаље докле би он ишао је давање аутономије појединим областима, јер је опозиција у тоталном расулу на терену, а државе попут Турске – преко које им је стизала војна помоћ – у међувремену су промениле страну.

Током самита Г-7 Трамп није одустао од политичке промене у Сирији, те је покушао да са западним савезницима утиче на Русију да откаже војну помоћ Асадовом режиму како би га принудили да напусти власт, што би довело до урушавања државе.

Са друге стране, Курди су схватили да то не било у њиховом интересу јер би тај колапс искористила Турска која би још дубље ушла на територију Сирије и померила курдску популацију према централном делу земље, даље од 800 километара дуге сиријско-турске границе. Анкара СДС сматра испоставом Курдске радничке партије, која више од тридесет година води герилски рат са турком војском и полицијом. Попут Курда у Ираку, и сиријски су искоришћени и остављени од стране САД, а најновије војне конфронтације са Асадовим снагама показују да још увек нису ништа научили из задњих 150 година деловања на том подручју где су увек били монета за поткусуривање великих сила, које су их неретко користиле за најпрљавије послове на терену.

Трампова администрација очигледно покушава да поправи односе са Турском на рачун курдских милиција у Ираку и Сирији. Са друге стране, Турска је окретањем ка Русији на неки начин послала поруку Вашингтону да се држава може одвојити од НАТО пакта за 180 степени, и у крајњем случају иступити из Алијансе.

Уколико сиријски режим и СДС постигну договор, а ова епизода из Камишлија остане изолован сукоб, Асад би могао да искористи курдске групе да потисне турску армију на међународно признату границу. С тим у вези, режим и СДС су позвали све стране добровољце да напусте Сирију и да оставе простор за „сиријско-сиријски дијалог о будућем уређењу земље“.

РУСИЈА СПРЕМИЛА НАЈВЕЋУ „РАТНУ ИГРУ“ ОД ХЛАДНОГ РАТА – Почеле највеће војне вежбе у историји Русије (ВИДЕО) https://t.co/xTnUUbREqb

— СРБИН инфо (@srbininfo) September 11, 2018

Аутор је новинар са дугогодишњим пребивалиштем у Јордану

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: standard.rs

Ознаке: асад, курди, Сирија